Iznenađujuće dobra igra iz 2023. godine, posveta klasičnom RoboCop filmu iz 80-ih, vraća policajca Marfija u akciju u novoj samostalnoj ekspanziji sa unapređenom grafikom.
Primamljivo je reći da RoboCop nije tip filma koji bi se danas pravio, a kada je reč o akciji i nasilju, svakako ih više ne prave kao nekada. Kako je bezdušni rimejk iz 2014. pokazao, društvena satira takođe nije nešto što biste očekivali od modernog mainstream filma, iako bismo mogli reći da je serija The Boys donekle savremeni ekvivalent.
Originalni RoboCop film i dalje odoleva vremenu kao klasik iz 80-ih, a, nažalost, njegovo prikazivanje korporativne bešćutnosti danas je aktuelnije nego ikad. Ipak, teško je videti kakvu budućnost franšiza može imati u svetu igranog sadržaja, iako Amazon, navodno, planira novi film i TV seriju. Indiana Jones ima sličan problem, posebno jer su oba glavna junaka toliko vezana za svoje originalne glumce (da, Piter Veler se vraća za ovu igru).
Iako RoboCop: Rogue City iz 2023. nije bio toliko doteran kao Indiana Jones And The Great Circle i svakako nije imao ni približan budžet, bio je iznenađujuće ambiciozna i samouverena igra, koja ne samo da je odala počast RoboCop franšizi, već je imala i šta da nauči akcionim narativnim igrama uopšte – uključujući i to kako napraviti kvalitetnu samostalnu ekspanziju.
Iako je ovo tehnički direktan nastavak Rogue City-ja, zapravo ne postoji priča koja ih povezuje, pa ne morate igrati prethodnu igru da biste razumeli šta se dešava. Radnja je smeštena neko vreme nakon događaja iz RoboCop 2, a ova igra ima nešto više direktnih referenci na RoboCop 3 nego prethodna. Ipak, sama postavka priče, pa čak i neki važniji događaji, očigledno su inspirisani filmom Dredd iz 2012. godine u režiji Aleksa Garlanda, verovatno kao omaž činjenici da je Judge Dredd bio velika inspiracija za originalnog RoboCopa.
Priča počinje tako što Robo istražuje napad na svoju policijsku stanicu, u kojem je ubijen veliki broj policajaca. Istraga ga vodi do ogromne, oronule stambene kule u vlasništvu OCP-a (zle korporacije koja je stvorila RoboCopa), a koja izgleda kao da je izašla pravo iz Mega-City One-a. Kula je prepuna teško naoružanih plaćenika, predvođenih glavnim negativcem koji je poznavao Aleksa Marfija pre nego što je počeo da jede hranu za bebe.
Pomalo iznenađujuće, igru započinjete sa svim glavnim sposobnostima iz prve igre već otključanim, uključujući vremenski ograničeni štit, električni napad i fantastičnu mogućnost da odbijate metke od kosih površina kako biste pogodili neprijatelje iza zaklona.
Pucačina iz prvog lica je vrlo jednostavna i, iskreno, prilično repetitivna, ali pruža toliko sirovog zadovoljstva da vam nikad ne dosadi – posebno zahvaljujući predivno zadovoljavajućim hicima u glavu. Igra počinje sa umerenom težinom, ali kako otključavate veštine na stablu sposobnosti i pronalazite nove elektronske pločice za svoj čuveni pištolj Auto-9, postaje trivijalno laka u poslednjim satima.
Na papiru, to bi trebalo da joj bude veliki minus, ali pošto smo Auto-9 toliko unapredili da smo ga koristili kao mitraljez sa beskonačnom municijom, kidajući i najteže oklopljene protivnike gotovo trenutno – i smeškajući se od uva do uva dok to radimo – teško je to zameriti. Iako je i zamrzivač-pištolj, koji koriste i protivnici i vi, odličan, te funkcioniše baš kao onaj gospodina Freeze-a iz Batmana.
Iako je ovo primarno pucačina iz prvog lica, bez ičega što bi se moglo nazvati pravom zagonetkom, u retrospektivi Rogue City je prilično sličan The Great Circle-u i drugim naslovima MachineGames-a, jer često nailazite na oblasti bez borbe, gde možete da razgovarate sa civilima i preuzmete sporedne zadatke.
Zatvorenija priroda okruženja u Unfinished Business-u znači da su sve te misije vrlo jednostavne, ali ima i nekoliko zabavno bizarnih molbi od strane civila, a Robo ponovo ima priliku da pomazi mnogo mačaka. Ako istražuje zločin, možete izabrati da li ćete počinioca pustiti uz upozorenje ili mu napisati kaznu, mada ovaj put na kraju igre to ima manje posledica nego u Rogue City-ju.
Igra sa malim budžetom nikada nije mogla da ima scenario na nivou originalnog filma, a dijalozi su često odrađeni rutinski, dok su — bar kada je reč o izborima u dijalogu — loše prevedeni (razvojni studio Teyon je iz Poljske). Ipak, ima tu dosta dobrih replika, kao kada Robo pita zašto uporno ide pravo u nevolju, a on odgovara: „Imam noćni vid.”
Svideo nam se i vizuelni geg o uključivanju i isključivanju mašina, ali uopšteno se može reći da, iako Teyon očigledno razume satiru i apsurdnost RoboCopa, njihovi pokušaji da to ponove uspevaju samo povremeno. Igra dodiruje pitanje do koje granice policijska akcija — a time i osvetnička pravda — treba da ide, ali samo na vrlo površan način. Može se naslutiti šta su želeli da postignu sa glavnim negativcem, ali to zapravo ne funkcioniše.
Takođe, već smo se žalili da OCP u Rogue City-ju nije bio dovoljno zastupljen, iako su imali najbolje replike, a u ovoj igri nijedan od direktora se ne pojavljuje, što je šteta.
Osnovni gejmplej Unfinished Business-a je gotovo identičan Rogue City-ju (ekološka ubistva su jedini novi element u borbi), ali ima i niz drugih novih funkcija. Unfinished Business sadrži više flešbekova u kojima igrate kao drugi likovi, uključujući Alexa Murphyja, kao i jedan uznemirujući, u kome ste u ulozi žene koju noću progone nasilnici.
Ipak, ovi delovi traju predugo i po pitanju gejmpleja lako su najmanje zanimljiv deo igre; isto važi i za misteriju ubistva koja se svodi samo na to da Robo ide tamo gde mu kažu i skenira mesto zločina, kao najjednostavniju igru pronalaženja skrivenih objekata.
ekspanzija, donosi nekoliko novih ideja, kao i izuzetno zadovoljavajuću borbu.
Prednosti: Veoma zabavno pucanje i savršeno prikazan RoboCop sa svim svojim sposobnostima. Priča je, za pucačinu iz prvog lica, ponovo neobično ambiciozna. Poboljšana grafika izgleda odlično, a igranje kao ED-209 je čista zabava.
Nedostaci: Koliko god bilo zabavno, ne može se poreći da je igranje vrlo jednostavno i repetitivno. Scenario se trudi, ali ne dostiže visoke standarde prvog filma. Povratne scene nisu naročito zanimljive, a tu su i neki neprijatni bagovi pri lansiranju igre.
Ono što ovo nadoknađuje jeste prilika da igrate kao ED-209, robot koji eliminiše direktore, u sjajnoj sekvenci koja pokazuje iznenađujuće dobre efekte razaranja u igri. Ne možete uništiti ništa ogromno, ali na kraju pucnjave biće ogromnih rupa u betonu i još jedan model Starog Detroita će biti potpuno uništen.
U celini, grafika je znatno bolja nego u Rogue City-ju, što je verovatno jedan od glavnih razloga što je ovo postala samostalna igra, a ne samo DLC. Okruženja su i ranije bila dobra, ali sada su na nivou AAA standarda, ne samo tehnički, već i zahvaljujući fantastičnom radu Teyonovih umetnika. Takođe, igra je primetno krvavija nego ranije, što cenimo, iako je i dalje blaža u poređenju sa filmovima.
Animacija i ljudski likovi su takođe dosta unapređeni, što znači da su sa „apsolutno užasnih“ stigli do „samo loših“ – kao unapređena PlayStation 2 igra. AI takođe deluje kao iz tog perioda, ali osim nedostatka sinhronizacije usana, grafičkih bagova gotovo da i nema.
Ukratko: Još jedan ljubavni omaž slavnim danima RoboCopa i, uprkos tome što je u pitanju samo samostalna
