Nikoderiko: The Magical World možda nije privukao pažnju šire publike, ali ovaj platformer od indie studija VEA Games je pravo iznenađenje i impresivan debi. Inspiracija serijalom Donkey Kong Country očigledna je na svakom koraku, ali developeri su uspeli da unesu dovoljno originalnosti da igra ostavi sopstveni pečat. Iako ima mnogo toga za voleti, ovaj skriveni dragulj nije bez mana, ali njegova magija je neosporna.
Priča i ton: Avantura za celu porodicu
Uvodna scena Nikoderika savršeno postavlja ton igre. Podseća na Indijanu Džounsa, sa životinjskim protagonistima Nikom i Lunom koji istražuju drevne ruševine u potrazi za relikvijom. Međutim, stvari se zakomplikuju kada Grimbald, vođa zmijolikih Kobringa, ukrade relikviju i pošalje svoje snage da opljačkaju ostrvo. Niko i Luna kreću u misiju da poraze zlikovce, povrate relikviju i vrate mir ostrvljanima – sve to uz stilsko skakanje. Priča je jednostavna, dizajnirana da bude pristupačna porodicama, ali za razliku od tihih protagonista Donkey Kong Country-ja, Nikoderiko ima iznenađujuće puno dijaloga sa glasovnom glumom. Ponekad je previše pričljiva, ali dijalog je duhovito napisan, sa pametnim dosetkama. Ako želite, možete preskočiti razgovore i zaroniti pravo u akciju.
Gejmplej: DKC duh sa sopstvenim štihom
Nikoderiko se može smatrati duhovnim naslednikom Donkey Kong Country: Tropical Freeze, sa svim dobrim i manje dobrim stranama. Dizajn nivoa je fantastičan – svaki svet ima svoju temu, a nivoi su raznovrsni u rasporedu i strukturi, što održava igru svežom. Međutim, neprijatelji su uglavnom redizajnirane verzije onih iz DKC serijala. Ovo nije nužno loše, jer je broj i raznolikost protivnika veliki, ali ponekad deluje kao da igra previše kopira svoje uzore.
Slično DKC-u, Nikoderiko ima poznate elemente poput sakupljanja slova (ovde NIKO umesto KONG) i skrivenih bonus faza. Svet na mapi je takođe inspirisan DKC-om, sa navigacijom od nivoa do nivoa, a tu je i „radionica“ gde možete potrošiti novčiće za životinjske saveznike ili kolekcionarske figurice. Iako ovo nije mana, Nikoderiko najviše sija tamo gde se razlikuje od DKC-a.
Jedna od najvećih inovacija su 3D platformerske sekcije, koje podsećaju na Crash Bandicoot ili Spyro. Ove sekcije donose svežinu i haotičnu energiju, jer vas neprijatelji aktivno napadaju, za razliku od 2D delova gde vas uglavnom ignorišu. Želeo bih više kontrole nad kamerom u 3D sekcijama, ali razumem izbor fiksne perspektive koja daje osećaj vožnje rolerkosterom. Još jedna sjajna novina je mogućnost zidnog skakanja! Ova mehanika dodaje vertikalnost, omogućavajući kreativno kretanje i otkrivanje tajnih oblasti. Više zidnog skakanja u platformerima, molim!
Poznate i nove mehanike
Kao i u DKC-u, Nikoderiko ima životinjske saveznike, nivoe sa rudarskim kolicima, raketne sekcije i eksplozivne buradi, što doprinosi zabavi. Međutim, ove mehanike nisu toliko precizno izvedene kao u DKC igrama. Nivoi su odlično dizajnirani, ali fizika igre je pomalo „plutajuća“ i spora, što može usporiti tempo. Neki nivoi su dugi i izazovni, što obično volim, ali nedostatak „trkačkog“ tastera za ubrzavanje čini da se igra ponekad oseća tromo. Ovaj problem bi bio rešen jednostavnim tasterom za brže kretanje.
Borbe sa šefovima: Mešavina uzbuđenja i frustracija
Borbe sa šefovima su pravo zadovoljstvo – svaki šef je jedinstven i zahteva različite strategije. Neki su mi se dopali više nego šefovi iz DKC: Returns ili Tropical Freeze. Ipak, konačni šef je razočarao. Borba je spora, bez kontrolne tačke u drugoj fazi, a pokušaji da se ubrza rezultirali su ponavljanim umiranjima. Na kraju sam savladao izazov, ali umesto euforije, osetio sam frustraciju.
Performanse: Vizuelno lepo, ali sporo učitavanje
Vizuelno, Nikoderiko izgleda sjajno, sa stabilnim framerate-om na Nintendo Switch-u. Međutim, vreme učitavanja je problem – između 30 i 60 sekundi po nivou. Ovo nije prepreka za uživanje, ali može biti iritantno. Srećom, ako umrete u nivou, vraćate se na poslednju kontrolnu tačku gotovo trenutno, što je pametan potez VEA Games-a.
Muzika: Čarolija Dejvida Vajsa
Najveći adut igre je muzički skor Dejvida Vajsa, legendarnog kompozitora DKC serijala. Njegova muzika podiže iskustvo na viši nivo, sa tonovima koji podsećaju na Tropical Freeze, ali nose njegov prepoznatljiv pečat. Saznao sam za igru preko Vajsovog posta na društvenim mrežama, i od prvog trenutka znao sam da je on autor. Ako VEA Games napravi nastavak, nadam se da će Vajs ponovo biti deo tima.
Zaključak: Magija koja čeka nastavak
Nikoderiko: The Magical World je pravi platformerski dragulj. Iako ima svojih mana – spora fizika, duga učitavanja i preterana inspiracija DKC-om – igra nudi šest sati čiste nostalgije, ili duže ako lovite sve kolekcionarske predmete. U svetu prepunom Mario klonova, igre poput Donkey Kong Country-ja su retkost. Nintendo nije izdao novi DKC od Tropical Freeze 2014, a Returns HD je samo remaster. VEA Games je iskoristio priliku da popuni ovu prazninu, dodajući sopstveni šarm uz zidno skakanje i 3D sekcije.
Ako tražite nostalgično platformersko iskustvo sa dozom inovacija, Nikoderiko: The Magical World je pravi izbor. Ovaj debitantski projekat VEA Games-a pokazuje ogroman potencijal, i jedva čekam da vidim šta će sledeće stvoriti u ovom magičnom svetu.
