Serijal intervjua sa panelistima Gejming – posao, ljubav i hobi, ovogodišnjeg Festivala epske fantastike nastavljamo drufgim imenom iza portala BUFF Gaming. Nikola Otašević nam otkriva svoj svet video igara i kako gejming utiče na njegov rad i privatan život.
U vašoj industriji, koje marketinške pristupe smatrate najefikasnijim, i kako mislite da gejming ili digitalna kultura mogu da ih obogate ili transformišu?
U gaming industriji, gde sam proveo preko 10 godina kao e-commerce manager i SEO marketing stručnjak, najefikasniji marketinški pristupi su oni koji se oslanjaju na autentičnost, interaktivnost i direktnu komunikaciju sa zajednicom. Na primer, influencer marketing kroz saradnje sa streamerima i YouTuberima na platformama poput Twitcha ili YouTube-a pokazuje se kao ključan – ne samo za doseg, već i za izgradnju poverenja, jer publika vidi stvarne reakcije i iskustva. Takođe, content marketing kombinovan sa SEO-om, poput kreiranja dubokih analiza igara ili vodiča, omogućava organski rast i dugoročnu vidljivost, dok socijalni mediji (TikTok, Instagram, Discord) omogućavaju brzu viralnost kroz korisnički generisani sadržaj.
Gejming i digitalna kultura transformišu ove pristupe na fundamentalan način, uvodeći element gamifikacije – na primer, reward sistemi, izazovi ili virtualne nagrade u marketinškim kampanjama, što povećava angažman za 30-50% prema mojim iskustvima sa e-commerce projektima. Umesto pasivne reklame, gejming potiče interaktivne iskustva, poput AR filtera ili esports turnira, koji ne samo da prodaju proizvod već grade lojalnu zajednicu. Digitalna kultura, sa svojim brzim ciklusima trendova (memovi, live streiming), omogućava personalizovani marketing na osnovu podataka iz igara, poput analitike ponašanja igrača, što tradicionalne industrije poput mode ili filma mogu da adaptiraju za bolju konverziju. Na kraju, gejming uči marke da budu deo kulture, a ne samo da je koriste – to je pomak od push marketinga ka pull, gde publika sama traži sadržaj.
Postoji li konkretan gejming svet, igra ili digitalni sadržaj koji vam je dao ideju ili inspirisao neki od vaših projekata, i na koji način?
Hvala na ovom pitanju koje mi omogućava da podelim strast prema gejmingu koja oblikuje moj rad na Buffgaming portalu i moje projekte. Odrastao sam uz PlayStation 1 i PlayStation 2, posedovao sam svaku konzolu iz PS porodice, a veliki sam fan Nintendo konzola. Moj omiljeni žanr su strategije i JRPG-ovi, posebno igre poput Final Fantasy, Shin Megami Tensei, Total War serijala i The Legend of Zelda. Ove igre i gejming svetovi direktno su inspirisali moje projekte na Buffgaming-u, od kreiranja sadržaja do izgradnje zajednice. Kao što vidiš sve navedene igre imaju kompleksnu priču, misticizam i maštu. Tako da se time vodim kako kroz projekte tako i kroz život.
Kako gejming utiče na vašu svakodnevnu kreativnost i proces donošenja odluka u poslu ili stvaralaštvu?
Gejming je za mene poput umetničkog platna – svaka igra donosi inspiraciju kroz priču, estetiku i mehanike. Ovo direktno utiče na moj rad na Buffgaming-u i moje stvaralaštvo:
Inspiracija kroz priče i estetiku (JRPG-ovi): Igre poput Final Fantasy VII i Shin Megami Tensei III: Nocturne pružaju bogate narative i vizuelne stilove koji me inspirišu da kreiram sadržaj sa dubinom..
Izazov za kreativne ideje: Strategije poput Total War: Rome i Fire Emblem: Path of Radiance naučile su me da razmišljam o sadržaju kao o “misiji” sa više faza. Ove ideje dolaze direktno iz gejmerskog mindseta – svaki članak ili kampanja mora biti “level” koji angažuje publiku.
Eksperimentacija sa novim formatima: Igre poput The Legend of Zelda: Wind Waker sa svojom unikatnom estetikom podstakle su me da eksperimentišem sa vizuelnim identitetom Buffgaming-a, koristeći vibrantne boje i “avanturistički” ton.
Gejming mi pomaže da održim kreativni fokus. Posle dugog dana uređivanja portala ili analize SEO podataka, igranje Persona 5 ili Fire Emblem deluje kao reset – pomaže mi da se opustim i razmišljam izvan okvira. Na primer, nakon igranja Persona 5, došao sam na ideju za serijal članaka o “kako igre oblikuju pop kulturu”, jer sam primetio paralelu između igre i anime estetike na ideju za serijal članaka o “kako igre oblikuju pop kulturu”, jer sam primetio paralelu između igre i anime estetike na streaming platformama. Ova serija video igara je privukla 50k+ pregleda mesečno..
Gejming je više od hobija – to je moj kreativni i strateški alat. Igre poput Final Fantasy, Shin Megami Tensei, Total War, Fire Emblem i The Legend of Zelda oblikuju kako razmišljam o sadržaju, zajednici i estetici na Buffgaming-u. One me uče da budem strpljiv, analitičan i inovativan u donošenju odluka, dok mi pružaju inspiraciju za stvaranje sadržaja koji rezonuje sa publikom. Na festivalu epske fantastike, ovo je savršen trenutak da pokažemo kako gejming nije samo zabava, već i motor za kreativnost i poslovni uspeh.
Kakva je po vašem mišljenju percepcija gejminga u Srbiji u vašoj industriji? Koji su najveći izazovi sa kojima se susrećete kada želite da ga uključite u projekte?
U Srbiji, gejming se sve više vidi kao legitimna i rastuća industrija, posebno među mlađom generacijom i kreativnim sektorima. Prema najnovijim izveštajima, srpska gaming industrija je u 2024. godini zabeležila rast prihoda od 22%, nadmašujući globalne
trendove uprkos post-pandemičkim izazovima. Očekuje se da će prihodi u 2025. dostići 245 miliona dolara, sa godišnjim rastom od 8% do 2030.
U mojoj industriji (gaming mediji i pop kultura), percepcija je pozitivna i entuzijastična među profesionalcima: gejming se vidi kao most ka kreativnosti, poput spajanja svetske estetike sa srpskim folklornim elementima u indie igrama. Među Gen Z i millennialima (18-35 godina), gejming je kulturni standard, sličan filmu ili muzici, i sve više se integriše u pop kulturu.
Međutim, šira percepcija u društvu još uvek ima stereotipe: često se gejming povezuje sa “gubljenjem vremena” ili kockanjem . U medijima, retko se priznaje kao karijera – uprkos tome što industrija zapošljava preko 2.000 ljudi i održava stabilnost uprkos globalnim izazovima. Na festivalima poput ovog epske fantastike, vidim promenu: publika sve više vidi gejming kao epsku priču, sličnu književnosti ili filmu.
Koji deo gejminga ili digitalnih svetova vas najviše privlači kao hobi, i da li ste kroz to otkrili nešto novo što primenjujete u svom poslu?
Kao ljubitelj JRPG-ova i strategija, najviše me privlače narativno bogati svetovi i strateška dubina. Konkretno:
JRPG-ovi (Final Fantasy, Shin Megami Tensei, Persona 5): Obožavam njihove složene priče, razvijene likove i moralne dileme. Na primer, Final Fantasy VII me je očarao svojom emocionalnom pričom o gubitku i otporu, dok Shin Megami Tensei III: Nocturne fascinira mračnom filozofijom i izborima koji menjaju tok igre. Ove igre su moj hobi jer me uranjaju u epske narative, slično romanima epske fantastike.
Strategije (Total War, Fire Emblem): Volim Total War: Rome zbog istorijske dubine i taktičkog planiranja – svaka bitka je kao šahovska partija sa hiljadama figura. Fire Emblem: Path of Radiance me privlači jer kombinuje strategiju sa emotivnom povezanošću likova, što me drži prikovanim satima.
Nintendo i estetika (The Legend of Zelda): Nintendo-ove igre poput The Legend of Zelda: Wind Waker su moj hobi zbog njihove umetničke jednostavnosti i osećaja avanture. Njihova vizuelna čarolija i inovativne mehanike (npr. istraživanje u Breath of the Wild) su mi beg od svakodnevice.
Kao hobi, gejming mi pruža ravnotežu: JRPG-ovi su za uranjanje u priču, strategije za mentalni izazov, a Nintendo za opuštanje. Ovo je posebno važno jer rad na Buffgaming-u može biti intenzivan, a igranje mi pomaže da se “resetujem”.
Koji projekat ili ideju trenutno najviše želite da razvijete, a koja bi mogla da poveže vaš rad sa gejmingom ili digitalnim svetovima? Šta vas na tome najviše uzbuđuje?
Ovo je lak odgovor rad na Buffgaming.rs portalu njegov rast upoznavanje što više ljudi i promovisanje dobrih igara i dogadjaja.
Tvoj lični stav o gejmingu?
Generalno panel je bio odličan nažalost nije trajao duže, odnosno trajao bi da nismo imali vremensko ograničenje. Dosta tema je pokriveno i to je važno da ljudi čuju kakav je osećaj i odgovornost raditi ovakav posao. Gaming se povezuje sa zabavom i dosta ljudi smatra da kada pišeš članke recenzije ili samo pratiš scenu da je to neozbiljnost odnosno kažu a on ili ona to lako. Ustvari ovo je jedan jako odgovoran posao koji iziskuje dosta pažnje rada i odricanja kao i svaki drugi.
Kao neko ko je panel organizovao, ja moram da ispravim Nikolu. Panel je bio planiran da traje oko 60 minuta. Potrajao je dobrih dva sata! I to do zatvaranja Festivala! Da li vam ovo govori o tome koliko volimo gejming?
