Prvobitno izdat 2006. godine, Gears of War bio je prekretnica za 3D akcione igre. Zajedno sa Resident Evil 4 iz 2005, značajno je uticao na razvoj pucačina iz trećeg lica tokom naredne decenije, na bolje ili na gore.
Gotovo 20 godina kasnije, Gears of War se vraća u novom, unapređenom izdanju. Ovog puta ne samo za Xbox, već prvi put u istoriji franšize i na PS5. Gears of War: Reloaded nije prvo ponovno izdanje igre. Godine 2015, The Coalition je izbacio Gears of War: Ultimate Edition za Xbox One i PC, remaster originala iz 2006. sa poboljšanim Unreal Engine-om i obnovljenim većinom resursa igre. Multiplayer je prilagođen, sa sistemom napredovanja sličnim onom iz Gears of War 2 i dodatim sadržajem sa PC verzije sa platforme Games for Windows Live.
Sada, Gears of War: Reloaded u suštini remasterizuje prethodni remaster (i pokazuje zašto nikad ne treba koristiti naziv „Ultimate Edition“). Donosi dodatna unapređenja, debituje na PlayStation-u i po prvi put stiže na Steam. U osnovi, ovo je verzija iz 2015, ali sa nizom poboljšanja prilagođenih trenutnoj generaciji konzola i PC-ja.
Igrivost je, srećom, uglavnom nepromenjena. Ovo je i dalje ista pucačina iz trećeg lica zasnovana na zaklonima, u kojoj Markus Feniks i njegovi saveznici pokušavaju da zaustave pretnju Lokusta koja svakodnevno ugrožava planetu. Kretanje u Gears of War oduvek je delovalo pomalo nezgrapno, posebno u prvoj igri. Pokreti su teški i ukočeni, a kamera se snažno trese prilikom ulaska u zaklon ili dobijanja udarca. Ovo je verovatno urađeno da bi se naglasila težina oklopa vojnika, koji ne bi izgledao strano ni u univerzumu Warhammer 40,000. Ipak, ovo je nekako funkcionisalo. Nišanjenje je relativno glatko, a ulazak u zaklon uvek je bio intuitivan.
Borba je oduvek bila veoma visceralna i ostaje takva. Pogodak u glavu snajperom ili pretvaranje neprijatelja u crveni oblak sačmaricom Gnasher i dalje su izuzetno zadovoljavajući, zahvaljujući savršenoj kombinaciji zvuka i vizuelnog prikaza. Pa, čime se Reloaded razlikuje od Ultimate Edition osim dostupnosti na više platformi?
Rezolucija i frekvencija kadrova su poboljšani za konzole – sa 1080p na 4K i sa 30fps na 60fps za kampanju, te 60-120fps za multiplayer. Dodata je i prava HDR podrška, iako je suptilna zbog palete boja igre i minimalne upotrebe jarkih svetala u tamnim okruženjima. Osvetljenje i senke su generalno poboljšani, ali je promena toliko suptilna da sam morao da gledam stare i nove verzije uporedo da bih je primetio. Ipak, za one koji preskaču Ultimate Edition i dolaze direktno sa originala iz 2006, razlika će biti očigledna. Možda je u pitanju samo moja nostalgija – sećam se igre kao bolje nego što je zapravo bila.
Jedan odličan dodatak kampanji je uklanjanje učitavanja, barem većim delom. Nakon početnog učitavanja, igra teče bez prekida, osim ako igrač ne umre. Međutim, ako se to desi, budite spremni na čekanje – vreme učitavanja nakon smrti nije baš kratko, ponekad i preko 30 sekundi. Na višim nivoima težine, gde umiranje nije retkost, ovo može biti frustrirajuće. Gears kao franšiza oduvek je pristupao težini na prilično dosadan način: viši nivoi samo povećavaju otpornost neprijatelja i smanjuju izdržljivost igrača. To je… u redu, ali je najmanje zanimljiv način za povećanje izazova. Ne sećam se da mi je ovo smetalo 2006, verovatno jer sam većinu vremena na višim težinama igrao u kooperativnom režimu. Ovog puta, proveo sam mnogo vremena gledajući ekran za učitavanje.
Veliki problem je bila veštačka inteligencija saveznika, koja je očajna. Ne sećam se da je bila ovoliko loša ranije. Iako nikad nije bila sjajna, sada je još gora. Moji saigrači su često „pucali“ i terali me da ponavljam delove igre. Na primer, u poslednjem činu, dok ste na vozu i pokušavate da stignete sa jednog kraja na drugi, nema ograda na nekim mestima, pa igrači mogu lako pasti i umreti. U više navrata, Dom, glavni sporedni lik, odlučio je da mu je dosta rata i potrčao pravo preko ivice voza, što je zahtevalo ponovno pokretanje. Volim izazove, ali ovo ne deluje kao namerno ponašanje. Pošto je ovo pisano pre zvaničnog izlaska, postoji šansa da zakrpa popravi ove probleme, što bi značajno poboljšalo iskustvo na Hardcore i Insane težinama.
Multiplayer je uglavnom isti kao u Ultimate Edition. Svih 19 mapa je vraćeno, sa istim vizuelnim poboljšanjima poput 4K tekstura. Pošto je igra još uvek u fazi pre izlaska, nisam uspeo da pronađem aktivne multiplayer mečeve, pa ne mogu da komentarišem osim na osnovu beta verzije. Ukratko, sve je veoma slično Ultimate Edition. Na pozadini su napravljena neka poboljšanja, poput tick rate-a od 60Hz i dodatnih data centara za glatko iskustvo, a na PC verziju je dodata i zaštita od varanja. Multiplayer je potpuno kros-platformski, omogućavajući igračima na Xbox-u, PC-ju i PlayStation-u da igraju zajedno i dele napredak. Nadam se da će ovo održati PC verziju aktivnom duže, jer je multiplayer u Ultimate Edition brzo opao. Povezivanje Xbox Live naloga je opciono, ali omogućava pristup Xbox dostignućima i listi prijatelja.
Gears of War: Reloaded je u osnovi igra iz 2015, ali na modernom PC hardveru radi besprekorno. Scene su zaključane na 30fps, što može delovati pomalo čudno nakon glatkog gejmpleja, ali nije veliki problem.
Zaključak
Sve u svemu, Gears of War: Reloaded je odličan. Donosi Ultimate Edition na nešto moderniji standard i konačno stiže na Steam i PS5. Osim problema sa veštačkom inteligencijom, nemam primedbi na samu igru. I dalje je agresivno sivo-smeđa, kao što je bila 2006, iako sada ima više boja za akcente. Igrivost je prilično jednolična, ali ono što radi, radi izuzetno dobro.
Bilo da ste fan serijala ili novajlija, Gears of War: Reloaded svakako vredi pogledati. Sada kada je franšiza dostupna novoj publici, nadam se da će Microsoft i The Coalition preneti i ostale igre na PC i PS5.
