Previše ili premalo?
Budimo iskreni – napraviti dobru open world igru izuzetno je teško. Od samog definisanja šta “open world” zapravo znači, do stotina sitnih detalja koji dolaze uz taj žanr, gotovo se čini da je nemoguće stvoriti savršenu igru otvorenog sveta. To, naravno, ne znači da neki nisu bili blizu – naslovi poput Red Dead Redemption 2 i The Witcher 3 izgradili su svoj legendarni status zahvaljujući ogromnim svetovima koji igračima daju potpunu slobodu da sami oblikuju svoju sudbinu. Nije bilo važno da li ste najveći heroj ili najokrutniji zlikovac – svet bi reagovao na vaše postupke. Ti giganti gaming industrije dali su nam razlog da skrenemo s puta i istražujemo svet u potrazi za slavom ili bogatstvom. A među njima sada stoji još jedna serija koja pokušava da izgradi svoj svet u senci tih velikana.
Originalni Ghost of Tsushima bio je jedno od najvećih iznenađenja poslednjih godina PS4 ere. Ne samo da nam je pružio jedno od najunikatnijih open world okruženja u video igrama, već i priču koja je stavila fokus na izgradnju naše legende kao “Duh Tsushime”. Od vetrova koji nas vode putem, do mongolskih hordi koje nas neumorno progone – Ghost of Tsushima nam je dao svet koji se istovremeno voli i plaši. Pet godina kasnije, u 2025. godini, stiže sledeće poglavlje serijala – Ghost of Yotei. Pitanje je: da li ova igra ima isti šarm kao original, ili posrće pod težinom svog slavnog prethodnika? Hajde da saznamo.
Svet i priča: Lepota u osveti
Najveća razlika između Ghost of Tsushima i Ghost of Yotei leži u ritmu i tonovima koje priča prati. Originalna priča GoT-a bila je fokusirana na složenu borbu između časti i dužnosti – onu tanku liniju između činjenja onoga što je potrebno u bezizlaznoj situaciji i onoga što je časno. Putovanje Jina Sakaija, koji postaje iskrivljena verzija samog sebe kako bi spasao svoju domovinu, bilo je iskustvo koje su mnogi hvalili zbog brutalnosti, ali i zbog mirnih, gotovo poetskih trenutaka između svake bitke. Ghost of Yotei se, s druge strane, odriče priče o časti samuraja i zaranja u nešto nama mnogo poznatije – haotičan život plaćenika.
Priča Ghost of Yotei-ja zasniva se na brutalnosti već prikazanoj u prvoj sceni igre. Radnja je smeštena 329 godina nakon događaja iz Ghost of Tsushima, a igrač preuzima ulogu Atsu – plaćenice koja traga za osvetom protiv muškaraca koji su ubili njenu porodicu. Njeno putovanje je potpuna suprotnost Jinovom: ona je opsednuta osvetom i spremna da zgazi svakoga ko joj stane na put. Najbolji način da se opiše njena snaga volje bio bi da zamislite opsesivnost Arje Stark iz Igre prestola i njen “spisak imena”, pomešanu s brutalnim nagonom Nevjeste iz Kill Bill filmova.
Atsuino sirovo besnilo i mržnja prema “Yotei Six” – grupi muškaraca koji su poklali njenu porodicu u uvodu igre – predstavljaju srž celokupne priče, i usuđujem se reći da je igra to uradila gotovo savršeno. Nema više priče o dužnosti, časti i ponosu koju smo videli u Ghost of Tsushima. Atsu nije tu da se prilagođava tuđim očekivanjima niti da traži oproštaj; njen put je krvav, nemilosrdan i nepokolebljiv. Igra vas često stavlja u situacije gde je milost samo prolazna misao – što savršeno oslikava brutalnost sveta oko vas. Osveta je put na kojem niko ne pobeđuje, a priča se snažno oslanja na tu temu od prvih sati pa sve do završnih kredita.
Ako bih morao da napravim poređenje iz perspektive priče, prva stvar koja mi pada na pamet jeste bezakonje američkog Divljeg zapada. Od samih prvih sati, kada nam se predstavi grupa Yotei Six, pa do kasnijeg lova koji sledi, priča veoma podseća na klišee vesterna. Ljudi koje srećete putem samo pokušavaju da prežive u istom tom svetu kao i vi, a gotovo uvek ćete biti svedok nekih užasnih i nasilnih dela tokom desetina sati provedenih u oblasti Ezo. Davno su prošli dani časnih dela samuraja koje smo videli u prvom delu serijala. Ovo je priča o osveti i neljudskoj potrebi da se uništi sve što stoji između vas i vaših opsesija.
Priča deluje kao druga strana novčića u poređenju sa Ghost of Tsushima, i usuđujem se da kažem da sam možda više uživao u priči Ghost of Yotei-ja nego u originalu. Ima nešto sirovo i emotivno u pričama o osveti, a Sucker Punch je još jednom dokazao da su majstori pripovedanja.
Postoje određeni problemi sa tempiranjem radnje u sredini igre, ali ni u kom slučaju nisu ozbiljni. Svet i priča vas stalno podstiču da istražujete i učestvujete u onome što se dešava, pa se retko kada dogodi da se dosađujete. Naravno, sporedne misije su uglavnom standardne po današnjim merilima, ali to ne narušava celokupno iskustvo — one su tu da ih igrate onoliko koliko vi želite.
Što se tiče sveta same igre, Sucker Punch je stvorio igralište koje s pravom može stajati rame uz rame sa najboljima po svojoj lepoti i atmosferi. Jasno je da je ovaj svet osmišljen da deluje prirodno u načinu na koji su znamenitosti raspoređene. Nećete naići na prenatrpane mape sa previše zadataka i kopiranim selima i tvrđavama kao u serijalu Assassin’s Creed. Mapa u Ghost of Yotei-ju deluje organski i prirodno, i gotovo uvek sam se zatekao kako skrećem s puta — ne samo zbog naselja i logora, već i zbog same prirode.
Kretanje od tačke A do tačke B nikada ne deluje kao napor, a ima taman dovoljno sadržaja da igra pruži pravi osećaj otvorenog sveta, bez preterivanja. Detalji poput lutajućih ronina koji vas progone, ili raznih krda divljih životinja koja prelaze ravnice, doprinose osećaju živog sveta koji je, najjednostavnije rečeno, prelep. Ovo dodatno pojačava način na koji igra podstiče istraživanje — ne svaka sporedna misija ili značajna lokacija je označena na mapi, pa se gotovo uvek isplati da istražite stubove dima u daljini.
Sve u svemu, nemam nikakvih zamerki kada je u pitanju svet igre. Baš kao i njen prethodnik, Ghost of Yotei je i vizuelno prelep i istinski zabavan za istraživanje — a iskreno, šta više možete poželeti?
Gejmplej: Brutalan, zadovoljavajući i poznat
Kada konačno dođemo do aspekata gejmpleja, moram priznati da ova igra u potpunosti oslikava ideju „ako nešto nije pokvareno – ne popravljaj ga“. Gejmplej Ghost of Tsushima uvek je bio poznat kao brutalna, zabavna mešavina borbe iz trećeg lica kakvu smo videli u igrama poput The Witcher 3, sa elementima prikradanja iz serijala Assassin’s Creed. U Ghost of Yotei-ju je većina toga zadržana, uz nekoliko značajnih promena koje je Sucker Punch dodao formuli — pre svega uklanjanje različitih katana poza i uvođenje novog saputnika u vidu divljeg vuka.
Umesto različitih poza za katanu koje su bile korisne protiv određenih vrsta oružja, Sucker Punch se odlučio za otvoreniji pristup borbi. Igrač sada ima pristup raznim oružjima — od standardne katane, preko dvostrukih sečiva, do jedinstvenih oružja poput Kusarigame. Svako od njih ima prednost protiv određenog tipa neprijatelja. Moram priznati da je raznovrsnost neprijatelja slična onoj iz prve igre, ali to ne znači da sistem borbe nije i dalje izuzetno zabavan. U većini slučajeva bićete usamljeni ratnik protiv desetak ili više neprijatelja, a oružja koja igra nudi zaista vas čine gospodarom smrti. Tok borbe i fluidnost komandi ostali su prepoznatljivi kao i u originalu — osećaj kada sečete kroz neprijatelje sa smrtonosnom preciznošću je i dalje tu. Ako ste uživali u borbi u prvoj igri, ovde ćete se osećati kao kod kuće — s tim što sada imate još veći arsenal pod rukom. Svako oružje deluje brutalno, ali i korisno, bez osećaja da zauzima prostor bez svrhe.
Druga velika novina u gejmpleju je vučica — saputnica koja prati Atsu tokom njenog lova na Yotei Six. Uz vas je od samog početka i s vremenom postaje neizostavni deo borbe, naročito nakon nekoliko unapređenja. Ima mnoštvo korisnih sposobnosti — može se pojaviti nasumično kada bacite oružje, spasiti vas od sigurne smrti, pa čak i ostati da dovrši borbu nakon što ste ranjeni. Pravo je osveženje imati saputnika u igri ovakvog tipa, i Sucker Punch je sjajno uspeo da je učini važnim delom gejmpleja bez da je pretvori u oslonac koji olakšava igru. Povezano sa mehanikom istraživanja, vučica se može unapređivati pomažući drugim vukovima rasutim po mapi. Zvuči neobično? Možda, ali savršeno se uklapa u Atsuin „usamljenički“ karakter i deluje kao simbolički odraz njenog puta i borbi kroz koje prolazi.
Osim novih oružja i vučice, Ghost of Yotei ostaje veran svojoj staroj formuli. I dalje je zabavan, brutalan i pruža dovoljno raznolikosti u načinu eliminisanja neprijatelja da vas zabavi desetine sati.
Sledeća evolucija
Iako u nekim aspektima igra ide na sigurno, Ghost of Yotei je nastavak koji gradi na veličini originala. Često deluje kao priča iščupana iz američkog „Divljeg zapada“, a živopisno okruženje Ezo ostrva iz 17. veka predstavlja savršenu pozornicu za Atsuinu put osvetе protiv onih koji su joj naudili. Borba možda deluje poznato iz prve igre, ali dodatak novih oružja i zastrašujuće saputnice čini je jednako brutalnom i zadovoljavajućom kao ranije.
Iako ne izmišlja točak iznova, Ghost of Yotei je još jedan izuzetno čvrst naslov u Sony-jevom katalogu kinematičnih single-player igara — i obavezna avantura za sve koji umeju da pronađu lepotu sakrivenu između dva zamaha katane.
