Trails in the Sky 2nd Chapter – Povratak jedne od najlepših JRPG priča u modernom izdanju

Trails in the Sky 2nd Chapter nije nova priča koja pokušava da nastavi ono što je prethodna igra započela, već remake nastavka koji direktno preuzima događaje iz prvog poglavlja. Priča se nastavlja praktično tamo gde je prethodna igra stala, a Estellina potraga za Joshuom predstavlja prirodan nastavak svega što smo prošli zajedno sa likovima iz prvog dela. Zbog toga je Falcom pred sobom imao prilično težak zadatak – da modernizuje ovaj voljeni JRPG, unapredi njegov gameplay i prezentaciju, a da pritom sačuva priču, likove i atmosferu zbog kojih je originalni Trails in the Sky 2nd Chapter ostao toliko upamćen.

Posle provedenog vremena sa igrom, mogu da kažem da je rezultat zaista odličan. Trails in the Sky 2nd Chapter uspeva da zadrži karakter originala, njegove likove, atmosferu i priču, ali istovremeno donosi dovoljno promena u borbenom sistemu i prezentaciji da ovo ne deluje kao samo lepša verzija stare igre. Najviše me je iznenadio upravo combat, jer je Falcom uspeo da pronađe veoma dobru formulu između klasične turn-based borbe i elemenata koji daju osećaj akcije, zbog čega su sukobi mnogo dinamičniji nego što biste možda očekivali od jednog tradicionalnog JRPG-a.

Ipak, postoji jedna stvar koja mi je tokom igranja konstantno malo smetala, a to je količina razgovora i tempo kojim igra dolazi do trenutka kada vas konačno pusti da zaigrate. Čekao sam tačno 34 minuta da uvodna špica prođe i da igra zaista krene, što je prilično dugo čak i za JRPG koji je poznat po tome da voli da priča svoju priču. Srećom, kada se jednom sve pokrene, Trails in the Sky 2nd Chapter pokazuje zbog čega je ova priča toliko značajna.

Priča koja i dalje funkcioniše

Najveća snaga Trails in the Sky 2nd Chapter oduvek je bila priča, i remake tu nije imao mnogo razloga da eksperimentiše sa osnovom. Radnja se nastavlja direktno na događaje iz prvog dela, a Estelle Bright kreće u potragu za Joshuom nakon njegovog nestanka.

Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da potraga nije predstavljena samo kao još jedna avantura kroz koju protagonistkinja mora da prođe kako bi spasila svet. Estelle je emotivno pogođena onim što se dogodilo i njena potraga za Joshuom je u isto vreme i lična priča o pokušaju da razume šta se desilo i da pronađe osobu koja joj znači više od običnog saputnika.

Upravo zbog toga Estelle funkcioniše kao jedan od najboljih elemenata igre. Ona nije savršena heroina koja odmah zna šta treba da uradi i koja kroz celu avanturu ide bez ikakve sumnje. Njena energičnost, optimizam i pomalo impulsivan karakter ostaju prisutni, ali se kroz priču vidi koliko je događaji menjaju.

Još važnije, priča ponovo pokazuje koliko je svet Trails serijala dobro izgrađen. Likovi nisu tu samo da bi popunili prostor između dve velike scene, već imaju svoje odnose, probleme, stavove i male priče koje se često prepliću sa glavnom radnjom. Čak i kada nisu direktno povezani sa glavnim konfliktom, zbog njih svet deluje kao mesto koje postoji i kada Estelle nije prisutna.

To je jedna od stvari koje Trails in the Sky 2nd Chapter radi bolje od velikog broja JRPG-ova. Kada se vratite na neka poznata mesta iz prethodne igre, ona nisu samo reciklirane lokacije. Imate osećaj da se vraćate u svet koji već poznajete i u kojem su se stvari nastavile odvijati dok ste bili odsutni.

Razgovori su odlični, ali ih ima baš mnogo

Ipak, upravo ono što je jedna od najvećih kvaliteta igre ponekad je i njen najveći problem.

Trails in the Sky 2nd Chapter zaista mnogo priča.

Ako volite JRPG igre u kojima možete da provedete desetine minuta razgovarajući sa likovima, upoznajući njihove probleme i prateći detalje koji na prvi pogled deluju nebitno, ovde ćete se osećati kao kod kuće. Ako ste, međutim, neko ko želi da priča malo brže pređe na sledeću borbu ili istraživanje, povremeno ćete imati osećaj da igra previše dugo ostaje u dijalogu.

Meni je upravo to bila jedna od retkih stvari koje su znale da uspore iskustvo. Problem nije u tome što su razgovori loši, jer je upravo suprotno, već u njihovoj količini. Često se desi da scena koja je mogla da bude završena nešto ranije nastavi da se razvija kroz još nekoliko razgovora, dodatnih objašnjenja i reakcija drugih likova.

Ipak, teško je potpuno kritikovati takav pristup kada upravo zbog tih razgovora kasnije mnogo više znači ono što se događa likovima. Trails insistira na tome da upoznate svet pre nego što od vas zatraži da brinete o njemu, pa kada se nešto ozbiljno dogodi, postoji emocionalna težina koju mnoge druge igre jednostavno nemaju.

Trideset četiri minuta do početka igre

Moram posebno da izdvojim jednu stvar koja me je prilično iznenadila.

Čekao sam tačno 34 minuta da završim uvodni deo i konačno krenem da igram.

Za jedan JRPG to možda i nije potpuno šokantno, posebno kada govorimo o nastavku ovakve priče, ali 34 minuta je ipak 34 minuta. U tom periodu igra vas praktično tera da sedite i pratite uvod pre nego što vam zaista prepusti kontrolu.

Mogu da razumem zašto je Falcom odlučio da postavi stvari na taj način, jer je potrebno objasniti gde se Estelle nalazi, šta se dogodilo sa Joshuom i u kakvom se stanju svet nalazi nakon događaja iz prethodnog dela. Međutim, mislim da je ovaj deo mogao da bude malo bolje raspoređen.

Srećom, to je problem koji mi je postao sve manje važan kako sam odmicao kroz igru, jer kada se Trails in the Sky 2nd Chapter konačno otvori, dobija se mnogo bolji osećaj tempa i slobode.

Combat koji je pogodio pravu formulu

A onda dolazimo do dela igre koji me je možda najviše iznenadio – borbe.

Iskreno, combat mi je gotovo perfektan.

Ono što mi se posebno dopalo jeste način na koji je Falcom uspeo da pronađe sredinu između klasične turn-based borbe i osećaja koji više podseća na akcioni sistem. Ovo i dalje nije action RPG, niti pokušava da bude, ali borbe više nemaju osećaj statičnog čekanja na red i pritiskanja komandi bez mnogo razmišljanja.

Svaki potez ima težinu, a istovremeno postoji dovoljno prostora za brzo donošenje odluka. Položaj likova, redosled poteza, sposobnosti, Arts, Craftovi i različite mogućnosti razvoja likova međusobno se nadovezuju tako da borbe vrlo brzo postaju mnogo više od običnog „Attack, Attack, Heal“.

Posebno mi se dopada način na koji je rešena vremenska linija poteza. Svaka akcija utiče na redosled kojim će likovi ponovo doći na potez, pa morate da razmišljate nekoliko koraka unapred. Nekada je pametnije sačekati pravi trenutak za jači napad, nekada pomeriti lika, a nekada iskoristiti određeni bonus koji će se pojaviti na timeline-u.

Zbog toga combat konstantno traži vašu pažnju, ali nikada nema osećaj da nepotrebno komplikuje stvari.

Savršen balans između akcije i turn-based sistema

Upravo bih ovaj deo izdvojio kao jednu od najvećih prednosti remakea.

Kada kažem da igra pronalazi balans između akcione i turn-based borbe, ne mislim da se borbe odvijaju u realnom vremenu, već da imaju dovoljno dinamike da ne deluju kao potpuno statičan tradicionalni sistem. Vi i dalje donosite odluke na potezu, ali način na koji se likovi kreću, menjaju pozicije i utiču na timeline daje svemu mnogo življi osećaj.

To je posebno dobro kada se nađete u borbi sa većim brojem protivnika, jer tada svaka odluka može da promeni tok susreta. Ne možete samo da gledate svoje likove i razmišljate o tome šta ćete uraditi sada; morate da pratite i ono što će se dogoditi nekoliko poteza kasnije.

Brave Points i Brave Attacks dodatno proširuju sistem, ali ono što mi se dopada jeste da nijedna od ovih mehanika ne deluje ubačeno samo zato da bi lista funkcija bila duža. Sve imaju svoje mesto i postaju korisne kada borbe počnu da zahtevaju ozbiljnije planiranje.

Tu su i Brave Rush napadi, koji dodatno povezuju članove ekipe i daju borbama vrlo lep vizuelni trenutak kada ih izvedete u pravom trenutku.

Razvoj likova konačno ima pravi smisao

Orbment sistem je takođe važan deo svega ovoga.

Za razliku od situacije u kojoj samo prenesete sav napredak iz prethodne igre i nastavite dalje sa identičnim podešavanjima, ovde praktično morate ponovo da izgradite svoje likove. Na prvi pogled to može da deluje kao nepotrebno vraćanje unazad, ali meni se zapravo dopalo kako je to iskorišćeno.

Umesto da u nastavak uđete sa već potpuno formiranim likovima, dobijate priliku da ponovo razmislite o tome kako želite da ih koristite. Kako otključavate nove mogućnosti, Quartz i sposobnosti, postaje zanimljivo eksperimentisati i prilagođavati članove ekipe različitim situacijama.

To je naročito važno zato što likovi mogu da zauzmu različite uloge u timu. Estelle je odličan primer jer nije zaključana u jednu jedinu funkciju, već možete da je razvijate na način koji odgovara vašem stilu igranja.

Svet koji nagrađuje istraživanje

Istraživanje je još jedan deo koji je ostao veran filozofiji originala.

Svet nije napravljen samo kao prostor kroz koji treba da prođete od jedne glavne misije do druge. Gradovi, putevi i regioni imaju sopstvene likove, probleme i događaje, dok Bracer Guild ponovo predstavlja jednu od centralnih tačaka za sporedne zadatke.

Ono što mi se dopada jeste da side questovi uglavnom ne deluju kao prazno skupljanje iskustva. Često kroz njih dobijate dodatni kontekst o svetu ili upoznajete likove koje inače možda ne biste ni primetili.

Zbog toga sam imao osećaj da istraživanje ima smisla čak i onda kada ne jurim glavni cilj. Uvek postoji mogućnost da ćete naići na neku malu priču, razgovor ili događaj koji će vam kasnije dati dodatni kontekst. Naravno, to ponovo dolazi sa cenom, a cena je vreme.

Ako želite da vidite sve što igra nudi, Trails in the Sky 2nd Chapter od vas traži ogromnu količinu vremena, pa je ovo definitivno naslov koji treba igrati polako, bez pokušaja da ga završite što je moguće brže.

Grafika je moderna, ali nije izgubila identitet

Vizuelno, remake je uradio ono što je trebalo da uradi.

Nova 3D prezentacija daje svetu mnogo više dubine, ali nije pokušala da ga pretvori u nešto potpuno drugačije. Anime estetika i dalje je veoma izražena, likovi su prepoznatljivi, a lokacije imaju dovoljno karaktera da ih možete lako povezati sa onim što pamtite iz originala.

Grafika možda nije tehnički najimpresivnija stvar koju ćete videti ove godine, ali mislim da to ovde ni nije poenta. Mnogo mi je važnije što je Falcom uspeo da modernizuje igru, a da joj ne oduzme identitet. Gradovi deluju življe, okruženja imaju više detalja, animacije su prirodnije, a kamera tokom borbi dodatno doprinosi osećaju da gledate modernu verziju stare JRPG avanture.

Drugim rečima, igra izgleda dobro, ali ono što je još važnije jeste da izgleda kao Trails.

Muzika i glasovna gluma dodatno podižu atmosferu

Falcomova muzika je oduvek bila jedan od zaštitnih znakova serijala, pa ni ovde nema mnogo prostora za kritiku. Soundtrack odlično funkcioniše i tokom istraživanja i tokom borbi, a prelazi između mirnijih i intenzivnijih tema daju svetu dodatnu atmosferu.

Glasovna gluma takođe ima veoma pozitivan efekat, naročito tokom emotivnijih scena. Estelle dobija još više karaktera kada čujete način na koji reaguje na situacije, a isti princip funkcioniše i kod sporednih likova.

Pošto igra ima toliko dijaloga, kvalitetna glasovna gluma je posebno važna. Ona ne može da reši problem prevelike količine teksta, ali definitivno čini duge scene prijatnijim za praćenje.

Priča, likovi i svet su i dalje srce svega

Na kraju, bez obzira na sve promene koje je remake doneo, najvažnije je da je srce originala ostalo netaknuto.

Estelle je i dalje Estelle. Njena potraga za Joshuom i dalje predstavlja centralni emotivni stub priče, dok se oko nje polako grade veći konflikti, misterije i političke igre koje su već karakteristične za Trails serijal.

Sporedni likovi takođe imaju dovoljno prostora da ostave utisak, a antagonisti poput Campanelle i Wisemana unose dodatnu dozu misterije. Nikada nemate osećaj da su tu samo zato da bi se pojavili pred vama kao prepreka koju morate da pobedite. Postoji osećaj da iza svega postoji širi plan i da ne znate odmah ko zapravo vuče konce.

Upravo zato priča uspeva da zadrži pažnju čak i kada tempo uspori.

Zaključak

Trails in the Sky 2nd Chapter je primer kako treba pristupiti remakeu voljenog JRPG-a. Falcom nije pokušao da promeni sve samo zato što je original star, niti je napravio običan grafički remaster koji bi se oslanjao isključivo na nostalgiju. Umesto toga, dobili smo igru koja razume šta je original činilo posebnim, a zatim je oko toga izgradila modernije iskustvo.

Combat mi je bez ikakve dileme jedan od najboljih delova igre. Kombinacija turn-based sistema, pozicioniranja, timeline mehanike, sposobnosti i dinamičnijeg pristupa borbi pronašla je formulu koja mi je izuzetno dobro legla. Grafika je dovoljno moderna da svet izgleda mnogo bolje, a da pritom ne izgubi svoj karakter, dok priča i likovi ostaju razlog zbog kojeg ćete želeti da nastavite dalje.

Jedina ozbiljnija zamerka koju imam odnosi se na količinu dijaloga i tempo uvoda, posebno ako uzmemo u obzir da sam čekao čak 34 minuta pre nego što sam konačno mogao da krenem da igram. Čak i kasnije postoje delovi u kojima igra možda predugo ostaje u razgovorima, ali teško je reći da su ti razgovori bespotrebni, jer upravo oni grade svet i daju težinu likovima.

Sve ostalo mi je, iskreno, veoma teško da kritikujem.

Trails in the Sky 2nd Chapter je veliki, emotivan i izuzetno dobro osmišljen JRPG koji uspeva da modernizuje klasiku bez toga da je pretvori u nešto što ona nikada nije bila. Ako ste voleli original, ovde ćete pronaći poznatu priču u mnogo modernijem obliku, dok novi igrači dobijaju priliku da iskuse jednu od priča koja je postavila temelje za ono što će Trails serijal kasnije postati.

Ocena: 9/10

Igra je igrana na PS5 konzoli.