Ace Combat 8: Wings of Theve – Nebo pripada najboljima

Posle toliko godina čekanja, ponovo sam se našao u situaciji da sedim u kokpitu borbenog aviona, gledam kako se oko mene pojavljuju neprijateljske letelice i pokušavam da procenim da li je pametnije da nastavim napad ili da se prvo izvučem iz situacije koja je za nekoliko sekundi postala mnogo opasnija nego što je delovala na početku. Jedan protivnik mi je za repom, drugi pokušava da mi preseče putanju, upozorenje za nadolazeću raketu ne prestaje da se oglašava, a ispred mene se otvara dovoljno prostora da pokušam još jedan oštar zaokret i uhvatim metu na nišan. Upravo u takvim trenucima Ace Combat 8: Wings Of Theve pokazuje zbog čega je ovaj serijal toliko dugo opstao.

Posle sedam godina čekanja, Project Aces se vraća sa naslovom koji ne pokušava da iz korena promeni formulu koju ljubitelji serijala već poznaju, već je uzima, dodatno polira i ponovo gradi ono zbog čega su Ace Combat igre toliko zabavne. Ogromne vazdušne bitke, borbe protiv impresivnih protivnika, superoružja, ogromne količine projektila, dramatične radio-komunikacije i muzika koja u pravom trenutku podigne atmosferu i dalje su ovde, ali sada sve to izgleda bolje i funkcioniše još ubedljivije.

Igrao sam Ace Combat 8 prvenstveno zbog kampanje i borbe, i upravo je taj deo iskustva ostavio najveći utisak na mene. Ovo nije simulator koji želi da vas zatrpa komplikovanim procedurama i natera da razmišljate o svakom detalju upravljanja avionom, već arcade flight shooter koji želi da vam pruži osećaj da ste postali deo velike vazdušne operacije. Ono što je najvažnije jeste da u tome uglavnom uspeva.

Borba je srce cele igre

Najveća snaga Ace Combat 8 bez ikakve sumnje je borbeni sistem, jer igra uspeva da pronađe veoma dobru ravnotežu između jednostavnih kontrola i situacija koje mogu da postanu iznenađujuće zahtevne kada se nađete usred ozbiljnog dogfighta. Veteranima serijala kontrole će odmah biti poznate, dok novi igrači ne bi trebalo da imaju velikih problema da shvate osnovne principe letenja, pucanja i manevrisanja, ali to ne znači da će im igra sve vreme biti laka.

Kada se nađete u pravom dogfightu, sve ono što je nekoliko sekundi ranije delovalo potpuno kontrolisano može veoma brzo da se promeni. Protivnik vam se nalazi za repom, upozorenje za raketu ne prestaje da se oglašava, pokušavate da izvedete dovoljno oštar zaokret kako biste mu pobegli iz nišana, a istovremeno morate da pazite da sami ne izgubite dobru poziciju za napad. U nekoliko takvih situacija tokom igranja bukvalno su mi se znojile ruke, jer sam znao da jedan pogrešan manevar može potpuno da promeni situaciju.

Upravo tada se vidi koliko dobro funkcioniše High-G Turn, koji omogućava veoma agresivne promene pravca i može da bude presudan kada pokušavate da protivniku pobegnete ili mu se namestite iza repa. Naravno, njegovo korišćenje nije potpuno bez rizika, pa morate da pazite da ne preterate sa manevrom i ne dovedete sebe u još goru situaciju.

Najbolji trenuci u borbi dolaze upravo onda kada više ne razmišljate o tome koje dugme treba da pritisnete, već samo pratite protivnički avion i instinktivno reagujete na ono što se događa. Kada posle nekoliko neuspešnih pokušaja konačno uspete da izvedete pravi manevar, uhvatite protivnika na nišan i gledate kako raketa pogađa metu, osećaj zadovoljstva je zaista odličan. Ace Combat 8 zbog toga ne mora da bude realističan simulator da bi vazdušna borba imala težinu; dovoljno je da vas natera da donesete pravu odluku u pravom trenutku.

Jednostavne kontrole koje ipak pružaju dovoljno prostora za igru

Jedna od stvari koje posebno cenim jeste to što Ace Combat 8 razume šta želi da bude i nema potrebu da se pretvara da je nešto drugo. Serijal je oduvek bio mnogo bliži arkadnom pristupu letenju nego klasičnim simulatorima, pa su i kontrole napravljene tako da igrač što pre može da se nađe u centru akcije.

To, međutim, ne znači da je sve površno. Kada počnete da razumete kako da koristite brzinu, visinu i različite manevre, borbe postaju znatno zanimljivije. Posebno je važno naučiti kada treba juriti protivnika, a kada je mnogo pametnije pustiti ga da napravi grešku i zatim iskoristiti njegovu lošu poziciju.

Tu se vraćaju i wingman komande, koje vam omogućavaju da članovima eskadrile date različita naređenja tokom misija. Možete ih usmeriti ka određenim ciljevima, poslati ih da se rašire i napadnu neprijatelje u okolini ili im narediti da vas pokrivaju. Iako sistem nije previše komplikovan, u određenim misijama može biti veoma koristan, posebno kada istovremeno imate vazdušne, kopnene i pomorske ciljeve.

Dobar primer je situacija u kojoj morate brzo da rešite više različitih pretnji. Umesto da pokušavate sami da uradite sve, možete deo posla prepustiti svojim saveznicima i fokusirati se na ono što je trenutno najvažnije. Zbog toga wingman komande ne deluju kao dodatak koji je ubačen samo da bi igra imala još jednu mehaniku, već kao nešto što zaista može da utiče na tok misije.

Svaki avion može da se prilagodi vašem načinu igranja

Napredovanje kroz kampanju povezano je sa zaradom koju ostvarujete tokom misija, a kredite možete koristiti za kupovinu novih aviona i različitih unapređenja kroz Aircraft Tree. Na taj način postepeno otključavate sve bolje letelice i dobijate mogućnost da dodatno prilagodite njihove karakteristike.

Posebno mi se dopada što možete da menjate stvari poput manevarskih sposobnosti, naoružanja i odbrambenih sistema, jer to znači da izbor aviona nije samo pitanje toga koji model izgleda najbolje. Određene misije će više odgovarati avionima koji su specijalizovani za vazdušne borbe, dok će druge tražiti nešto što može efikasnije da se obračuna sa kopnenim ili pomorskim ciljevima.

Dodatno specijalno oružje omogućava još više prostora za prilagođavanje, pa pre početka misije možete razmisliti o tome šta vas zapravo očekuje. Kada znate da vas čeka veliki broj kopnenih meta, nema mnogo smisla da koristite loadout napravljen isključivo za borbu protiv drugih aviona, dok se situacija potpuno menja kada misija postane fokusirana na vazdušne duele.

Ovakav sistem nije preterano komplikovan, ali upravo zato dobro funkcioniše uz ostatak igre. Ne provodite više vremena u menijima nego u kokpitu, već pravite dovoljno promena da biste imali osećaj da vaš avion zaista prilagođavate konkretnoj situaciji.

Misije imaju dovoljno različitosti da kampanja ne postane monotona

Na papiru, mnoge misije mogu zvučati poznato. Tu su zaštita saveznika, uništavanje određenih ciljeva, održavanje vazdušne nadmoći i različite operacije u kojima morate da uklonite određene neprijateljske jedinice. Međutim, ono što ih čini zanimljivim jeste način na koji se situacija tokom same misije razvija.

Ace Combat 8 veoma dobro koristi promenu tempa. Možete krenuti sa relativno jednostavnim zadatkom, a onda se situacija promeni i odjednom morate da reagujete na novu pretnju, zaštitite savezničke jedinice ili se obračunate sa protivnikom koji se pojavio u najgorem mogućem trenutku.

Zbog toga misije imaju osećaj da se zaista nešto događa, umesto da samo predstavljaju niz nepovezanih zadataka koje treba obaviti jedan za drugim. Čak i kada osnovni cilj zvuči poznato, način na koji igra uvodi nove probleme može da vas natera da promenite plan usred borbe.

Posebno mi se dopada što ključne misije umeju da podignu uloge i nateraju vas da reagujete brzo. Ako previše vremena provedete na jednom cilju, saveznici mogu početi da trpe ozbiljne gubitke, a određene situacije mogu dovesti i do neuspeha misije. Na taj način igra vas ne tera samo da oborite što više aviona, već povremeno zahteva da razmišljate o tome šta je u tom trenutku zapravo najvažnije.

Boss borbe i dueli sa asovima su najbolji trenuci kampanje

Kao i prethodne igre u serijalu, Ace Combat 8 ima svoje velike protivnike koji funkcionišu kao svojevrsne boss borbe. Neki od njih su ogromne ratne mašine, superoružja ili teško naoružane jedinice koje zahtevaju drugačiji pristup od običnih neprijatelja, dok su drugi elitni piloti sa kojima ulazite u mnogo ličnije vazdušne duele.

Upravo su ovi drugi trenuci meni bili posebno zanimljivi, jer tada borba prestaje da bude samo pitanje toga ko ima više projektila. Protivnik se ponaša agresivnije, pokušava da vam pobegne i tera vas da ga pratite kroz manevarsku borbu u kojoj morate da pronađete pravi trenutak za napad.

Takve borbe umeju da budu veoma intenzivne, posebno kada protivnik uspe da vam se okrene i odjednom vi postanete meta. U tim trenucima igra zaista ume da napravi osećaj da se borite protiv nekoga ko nije samo još jedan avion koji treba oboriti.

Voleo bih da je ovakvih duela bilo još više, jer su među najpamtljivijim delovima kampanje, ali možda upravo zbog toga dobro funkcionišu. Kada bi svaki drugi zadatak bio veliki duel, izgubili bi deo svog uticaja.

Priča pokušava nešto drugačije sa glavnim junakom

Priča je jedan od zanimljivijih elemenata Ace Combat 8, iako nije bez svojih slabosti. Umesto da jednostavno počnete kao nepoznati pilot i postepeno postanete legenda, igra vas od samog početka postavlja u mnogo neobičniju situaciju u kojoj postoji mit o velikom asu, ali se iza tog mita krije nešto potpuno drugačije.

Vaš lik je zapravo običan vojnik koji preživljava rat i završava na nosaču aviona Endurance, jednom od poslednjih uporišta Federacije Centralne Usee. Zbog manjka ljudi brzo završavate u vazdušnoj jedinici, ali istovremeno morate da živite sa pričom o legendarnom pilotu koji je praktično postao propagandni simbol.

Ta ideja daje priči zanimljivu osnovu jer vaš uspon nije samo pitanje toga kako postajete bolji pilot, već i kako počinjete da popunjavate prazninu koju je napravio lik koji nikada nije ni postojao na način na koji ga ljudi zamišljaju.

Priča povremeno ume da ode u tipičan anime smer, sa velikim dramatičnim momentima, neobičnim motivacijama i ponekim zapletom koji ćete lako prihvatiti samo zato što ste već navikli na ono što Ace Combat želi da bude. Međutim, meni je to više prednost nego mana, jer bi pokušaj da sve bude potpuno prizemljeno i realističnije zapravo oduzeo deo identiteta serijalu.

Eskadrila je mnogo zanimljivija od glavnih negativaca

Članovi vaše eskadrile su među likovima koji najbolje funkcionišu u kampanji. Kroz komunikaciju tokom misija i razvoj priče postaju sve više od običnih glasova koji vam govore gde se nalazi sledeća meta, pa njihovo prisustvo pomaže da ratne operacije deluju ličnije.

Sa druge strane, glavni antagonisti nisu uvek napisani sa istom pažnjom. Neki od njih deluju prilično predvidljivo, posebno u poređenju sa članovima vaše strane, i njihove motivacije nisu uvek dovoljno razvijene da biste ih doživeli kao zaista kompleksne protivnike.

Ipak, zanimljivo je da neprijateljska frakcija ima veoma snažno prisustvo tokom kampanje. Kada se pojave elitne neprijateljske eskadrile, vrlo brzo postaje jasno da nisu samo još jedna grupa aviona koju treba ukloniti sa mape, već protivnici čije prisustvo menja atmosferu misije.

Njihovi ulasci u priču, radio-komunikacija i muzika koja ih prati daju im prepoznatljiv identitet, pa sam vremenom počeo da očekujem njihove pojave umesto da ih posmatram samo kao još jednu prepreku.

Muzika ponovo pogađa pravo mesto

Ako postoji nešto što Ace Combat serijal gotovo uvek radi izuzetno dobro, onda je to muzika, a Wings Of Theve tu ne pravi izuzetak.

Soundtrack uspeva da prati promene u tempu igre, pa u mirnijim trenucima ostavlja dovoljno prostora da se usredsredite na ono što se događa, dok u ključnim borbama postaje mnogo intenzivniji i dodatno pojačava osećaj da se nalazite usred velike ratne operacije.

Posebno dobro funkcioniše kada se muzika spoji sa radio-komunikacijom, velikim protivnikom i trenutkom u kojem se čitava situacija na ekranu odjednom promeni. Tada Ace Combat 8 dobija onu filmsku atmosferu koja je jedan od zaštitnih znakova serijala.

Muzika nije samo pozadina, već deo prezentacije koji pomaže da određene misije ostanu u sećanju i nakon što ih završite.

Unreal Engine 5 daje igri pravi vizuelni skok

Prelazak na Unreal Engine 5 doneo je veoma vidljivo poboljšanje prezentacije, posebno kada se nalazite visoko iznad ogromnih područja i gledate kako se ispod vas odvijaju čitave vojne operacije.

Modeli aviona izgledaju odlično, efekti eksplozija i projektila doprinose spektaklu, a pejzaži daju igri osećaj mnogo veće skale. Posebno su upečatljivi trenuci kada se u isto vreme na ekranu nalazi veliki broj aviona, projektila i drugih efekata, a igra i dalje uspeva da zadrži dovoljno dobru preglednost.

To je važno jer bi vizuelni napredak bio mnogo manje značajan kada bi zbog njega borba postala nepregledna. Umesto toga, Ace Combat 8 uglavnom uspeva da spoji spektakularnu prezentaciju sa dovoljno jasnim prikazom onoga što se događa.

Nekoliko sitnica ipak kvari gotovo savršenu sliku

Iako sam veoma zadovoljan igrom, nije baš sve pogođeno.

Pojedine scene imaju button promptove koji više deluju kao način da igrač dobije nešto da pritisne nego kao stvarno važan deo gameplaya, posebno zato što njihov neuspeh uglavnom nema ozbiljne posledice. U tim trenucima nisam imao osećaj da učestvujem u sceni, već više da igra proverava da li još držim kontroler u rukama.

Priča takođe ima nekoliko trenutaka u kojima se zaplet oslanja na pogodnosti koje su potrebne da bi se radnja pomerila dalje, a neki negativci nisu dovoljno razrađeni da bi ostavili isti utisak kao vaša eskadrila.

To su ipak problemi koji ostaju na površini. Kada se misija pokrene i ponovo se nađete u kokpitu, vrlo brzo zaboravite na njih.

Zaključak

Ace Combat 8: Wings Of Theve nije pokušaj da se serijal potpuno promeni, već veoma dobro izveden povratak formuli koja je već dokazala da funkcioniše. Project Aces je zadržao ono najvažnije, ali je dovoljno unapredio borbu, misije, progresiju i prezentaciju da igra ne deluje kao jednostavno ponavljanje prethodnih delova.

Borba je bez ikakve sumnje najveći adut igre. Ona je dovoljno jednostavna da možete odmah da počnete da uživate, ali istovremeno dovoljno duboka da posle nekoliko sati i dalje imate šta da učite i usavršavate. Posebno su mi ostali u sećanju dogfightovi u kojima se situacija menja iz sekunde u sekundu, jer je bilo trenutaka kada su mi se bukvalno znojile ruke dok sam pokušavao da preživim napad i pronađem pravi ugao za kontranapad.

Kada konačno uspete da nadmudrite protivnika, uhvatite ga na nišan i gledate kako projektil pogađa metu, Ace Combat 8 daje upravo onu vrstu zadovoljstva zbog koje se ovakvim igrama vraćamo. Dodajte tome veoma dobro dizajnirane misije, odlične boss duele, zanimljiv pristup priči, dobru progresiju i soundtrack koji zna kada treba da pojača atmosferu, i dobijate jedan od najboljih arcade flight shootera koje smo dobili u poslednje vreme.

Nije savršen, jer priča povremeno posrne, neki negativci su slabije napisani, a nekoliko sitnih dizajnerskih odluka deluje nepotrebno, ali nijedna od tih mana nije dovoljno velika da zaseni ono što Ace Combat 8 radi najbolje.

Ako ste dugogodišnji fan serijala, ovde ćete pronaći sve ono zbog čega ste zavoleli Ace Combat, samo u modernijem i vizuelno impresivnijem izdanju. Ako vam je ovo prvi susret sa serijalom, teško je pronaći bolji način da shvatite zbog čega je kombinacija brzine, spektakla i čiste arkadne zabave toliko dobro funkcionisala svih ovih godina.

Ocena: 9/10

Igra je igrana na: PS5.