Kao što svi znamo Death Stranding je igra koja je zaista podelila igrača i fanove Hidea Kojime. Kako nisam bio u prilici ili neprilici da vam prenesem moje utiske o prvoj igru, to ću sada uraditi kako bi bolje razumeli moju recenziju Death Stranding 2.
Hajde da krenemo od priče, verovatno najkompleksnijeg i najkontroverznijeg dela igre Death Stranding. Upravo je taj aspekt meni bio i najprivlačniji, ipak je ovo Kojima i ako je po nečemu poznat, to su neverovatne priče. Potpuno sam se prepustio svetu ispunjenom neobičnim terminima iz naučne fantastike. Mislim da ova igra zaista nagrađuje igrače koji joj se u potpunosti posvete. Veza između Sama i Luu, kao i odnos između Cliffa Ungera i Die-Hardmana, posebno su me dirnuli.
To ne znači da ostatak glumačke postave nije briljirao — naprotiv. Od Margaret Qualley u dvostrukoj ulozi do Lea Seydoux kao kompleksne Fragile, svi su dali svoj maksimum.
Iako se radi o svetu koji se suočava s apokalipsom i čudovištima od crnog ulja, ovo je tip naučne fantastike koji najviše volim — veliki narativi sa snažnim, ličnim pričama. Death Stranding vešto balansira između epskih trenutaka i tihih, emotivnih dijaloga koji nas podsećaju na ono što nas čini ljudima — rođenje, smrt, nada i tuga. Upravo ti univerzalni motivi ostavljaju najjači utisak, bez obzira na to koliko “vanzemaljskog” žargona igra koristi tokom svojih 40 sati.
Kad je reč o gejmpleju, sam način igranja mi je u početku bio prilično naporan. Kad je igra izašla 2019. godine, brzo sam odustao — previše šetanja, premalo uzbuđenja. Treće poglavlje igre mi je naročito delovalo kao da nema kraja.
Ali, srećom, dao sam joj drugu šansu nekoliko godina kasnije i odigrao Director’s Cut do kraja na PS5. Nova verzija igre unela je svežinu — od borbe do alata za isporuke, poput robota pomoćnika i katapulta. Zahvaljujući Chiral mreži, svet igre je već bio prepun korisnih struktura poput autoputeva i mostova, što je činilo putovanja daleko prijatnijim. Kako sam otključavao više alata, igra mi je postajala sve zabavnija. Vožnja motora i brzo kretanje putem sajli postali su pravo uživanje.
Na kraju, iako je istraživanje sveta bilo nagrađujuće, borba mi nikad nije sasvim “legla”. Jeste, bilo je smešno bacati bombe od krvi i urina na ogromnu naftnu zver, ali BT susreti su mi većinom delovali zamorno. Čim bi počela kiša, znao sam da me čeka napetost. Izbegavao sam i ljudske neprijatelje jer su često vodili do dosadnih stealth sekvenci koje nisu baš najbolje odrađene, a ovo je čovek koji stoji iza Metal Gear igara, pa kako bre?. Zato me raduje što drugi deo donosi više akcije i više načina da se nosimo s pretnjama. Ne očekujem da Sam postane terminator, ali bi bilo lepo imati više oružja u rukavu.
Ukratko — svet i likovi Death Stranding-a su me oduševili, ali sam sam gejmplej nije bio konstantno zanimljiv. Voleo sam igru, ali je nisam obožavao. Ovo tražiti strpljenje između spektakularnih scena.
A sada Death Stranding 2
U svetu u kome igre sve češće idu linijom manjeg otpora, Death Stranding 2 odbija da se povinuje pravilima. Hideo Kojima i njegov tim iz Kojima Productions još jednom pomeraju granice onoga što interaktivni medij može da bude – kombinujući filozofiju, emotivnu dubinu i netipičan gameplay u jedno jedinstveno iskustvo. Ovo nije nastavak koji samo „popravlja“ greške prethodnika – ovo je nastavak koji ide dalje u svom identitetu, ne boji se da bude čudan, spor, pa čak i frustrirajuće zahtevan.
U nastavku ponovo pratimo Sama Portera Bridgesa, sada u još nepovezanijem svetu, ali i s novim vrstama pretnji koje nadilaze fizičku opasnost – tu su egzistencijalna pitanja, duhovna lutanja, pa i tematske kritike moderne izolacije i tehnologije. Nova lica, nepoznati pejzaži i dodatni slojeve priče čine ovaj naslov bogatijim, kompleksnijim i još više ličnim. Death Stranding 2 ne pokušava da bude igra za svakoga, ali svakome ko mu se posveti nudi iskustvo koje nadilazi tipične obrasce AAA industrije.
Priča – granica između života, smrti i izbora
Priča u Death Stranding 2 se nadovezuje na svet originala, ali odlazi mnogo dalje — kako geografski, tako i tematski. Svet više nije samo slomljen – on je potpuno redefinisan, a granice između života, smrti, prošlosti i budućnosti postaju sve nejasnije. Igra istražuje ideje ličnog identiteta, žrtvovanja, povezanosti i neminovnog raspada, često koristeći apstraktnu simboliku koja neće svakome biti jasna, ali će svima ostaviti utisak.
Iako je radnja neretko enigmatična, ona nije besciljna. Naprotiv – postoji centralna emocionalna nit koja povezuje sve fragmente: šta znači ostati čovek u svetu koji se raspada? Kako graditi odnose kad su svi mostovi srušeni? Kojima kroz Samovo putovanje ne postavlja samo pitanje „kuda dalje“, već i „zašto uopšte dalje?“
Naracija se ponekad čini rasuta, sa usputnim filozofskim dijalozima i scenama koje traže tumačenje, ali kada se svi delovi spoje – priča ostavlja snažan, ponekad potresan utisak. Ovo nije narativ sa jasnim odgovorima – već poziv na razmišljanje i interpretaciju.
Gameplay: poznato, ali produbljeno
Death Stranding 2 ne ruši ono što je original izgradio – već gradi na tim temeljima. Osnovna premisa Wolt dostavljača i dalje je srž igre, ali gameplay je sada znatno raznovrsniji, sa višeslojnim misijama, većom ulogom saveznika i taktičkom slobodom. Iako su mnoge inovacije viđene još u Director’s Cut verziji prvog dela, nastavak se fokusira na produbljivanje odnosa sa likovima i svetom, a ne na pukoj tehničkoj nadogradnji.
Borba i dalje zauzima sporedno mesto, ali kada se desi – deluje smislenije, fokusiranije i povezano sa kontekstom naracije. Igrač je pozvan da bira pristup: da li će graditi, izbegavati, sarađivati ili se suprotstaviti.
Prirodne nepogode – neprijatelj bez lica
Jedan od najzanimljivijih dodataka u nastavku jeste složeniji sistem prirodnih nepogoda. Osim „Timefall“ kiše, koja ubrzava starenje svega što dotakne, uvode se i vetrovi koji premeštaju teret, gusti oblaci i magle koje remete orijentaciju, kao i seizmičke promene terena koje menjaju mapu u realnom vremenu.
Ovi faktori čine svako putovanje nepredvidivim i dodatno pojačavaju osećaj usamljenosti i opasnosti. Svet u kojem se krećete nije samo pozadina – on je aktivan protivnik, živ organizam koji vas testira i tera na prilagođavanje.
Grafika – svet pun tišine i tekstura
Na vizuelnom planu, Death Stranding 2 izgleda spektakularno. Koristeći unapređenu Decima tehnologiju, igra prikazuje pejzaže gotovo fotorealistično – od zasneženih planinskih lanaca, preko sivih pustara do podzemnih postapokaliptičnih skloništa. Osvetljenje, fizika objekata i dinamički vremenski uslovi doprinose uranjajućem iskustvu.
Svaki detalj je pažljivo osmišljen – od animacija tela i lica, do tekstura terena koje imaju i funkcionalnu i estetsku vrednost. Sve u igri odiše osećajem hladne lepote i unutrašnje napetosti.
Muzika – melodije koje naglašavaju melanholiju
Kao i u prvom delu, muzika ima ključnu ulogu u stvaranju atmosfere. Povratak Low Roar i dodavanje novih izvođača pružaju zvučni pejzaž koji je intiman, emotivan i nenametljiv. Umesto agresivnih muzičkih tema, ovde dominiraju tihe, melanholične melodije koje se pojavljuju u pravim trenucima – kada stanete, pogledate horizont i shvatite koliko ste mali, a koliko vaš put nosi težinu.
Zvuk nije samo muzika – tu su i ambijentalni efekti, koji dodatno osnažuju osećaj izolacije. Svaki korak, dah, kap kiše i škripa opreme postaju deo narativa.
Gluma – ekipa za poželeti
Kao i uvek, Kojima okuplja vrhunski ansambl. Norman Reedus kao Sam Porter Bridges donosi tih, ali duboko emotivan performans. Lea Seydoux blista kao Fragile, dajući liku ranjivost i odlučnost koje ga čine jednim od najzanimljivijih u igri. Posebno iznenađenje donosi Elle Fanning, čija misteriozna uloga unosi svežinu i dodatnu psihološku slojevitost.
Gluma nije samo u glasovima – kroz motion capture tehnologiju, svaka emocija, pokret i pogled postaju uverljivi. Glumačka interpretacija daje narativu lični, ljudski pečat koji je teško postići u drugim igrama.
Zaključak – igra za one koji traže smisao
Death Stranding 2 nije igra koja vas drži za ruku. Ona od vas traži vreme, pažnju i otvorenost prema sporom, meditativnom tempu. Ne donosi radikalne novine u gameplay-u, ali uspeva da proširi i produbi sve ono što je prethodnik započeo.
U svetu punom buke i brzine, ovo je igra koja vas tera da stanete, oslušnete i razmislite. Da osetite težinu svakog koraka, svake odluke i svakog gubitka. Kojima ne pravi igre koje svi vole – ali pravi igre koje ostaju s vama.
📌 Da li je Death Stranding 2 za tebe?
Ukoliko voliš narativne igre sa sporijim tempom, emotivnom dubinom, simbolikom i svetom koji reaguje na tvoje odluke, onda je ovo igra za tebe.
