Neki će reći da su gejmeri cool likovi koji igraju još više cool igre. Drugi će tvrditi da govore jezikom koji razumeju samo bića iz video dimenzije. Ali istina je da čak i sami gejmeri ponekad zastanu i zapitaju se: zašto ovo radim? Jer, iako znaju da nema potrebe, neke navike ponavljaju iz partije u partiju, kao da im igra bez njih ne funkcioniše. Evo koje su to najčešće gluposti koje prave i koje im ipak ne pada na pamet da promene.
Save, save, save ili preterano čuvanje
Gejmeri ne prođu ni jedan korak u igri, a da ne kliknu „save“. I to ne jednom, već tri puta, za svaki slučaj. Taj ritual deluje preterano dok ne shvatite da je to zapravo podsvesna potreba da zaštite napredak i zadrže kontrolu.
Nekada igre nisu ni imale opciju čuvanja. Tek sa igrama poput Zork i The Legend of Zelda (1986), sistem „save“ ulazi u istoriju. Danas, u igrama kao što su Dark Souls, The Long Dark ili DayZ, čuvanje je pitanje opstanka. U Fallout 4, neki igrači čuvaju posle svakog dijaloga. U Skyrimu, šala kaže: „Sačuvaj pre nego što otvoriš vrata. Pa opet posle.“
Vraćanje na početak da se proveri da li je nešto propušteno
Pređete nivo, vidite vrata za izlaz, i… umesto da nastavite…Vraćate se do početka da proverite da nešto niste propustili. Jer, možda baš tamo postoji nevidljivi prolaz. Možda ste preskočili ključ, tajnu sobu ili mitološki predmet.
U igrama kao što su Dark Souls, Elden Ring i Bloodborne, paranoja je opravdana jer iza svakog ćoška može biti chest, mini boss ili redak item. Resident Evil to još produbljuje: ne otvoriš fioku i ne dobiješ predmet. The Last of Us i Tomb Raider dodatno pojačavaju ovu naviku jer svaki resurs može značiti razliku između života i smrti. Najgore je kada izgubite pola sata tragajući za nečim što ne postoji. Ali, sutra ćete to opet uraditi.
Reload posle svakog ispaljenog metka
Ispaljen jedan metak? Odmah reload. Gejmeri kao da ne podnose da imaju nekompletan šaržer . Čak i kad su bezbedni a neprijatelja nigde nema. To je refleks, instinkt, potreba da budu spremni za svaki slučaj.
U Call of Duty, Counter-Strike, Rainbow Six Siege, Battlefield – reload je praktično deo ritma igre. U Left 4 Dead i Doom Eternal, pogrešan reload u pogrešnom trenutku znači smrt. Ipak, mnogi su izgubili mečeve baš zbog te navike jer protivnik iskoči dok ste vi zauzeti punjenjem.
Napadanje prijateljskih NPC likova – čisto da se vidi šta će biti
Zvuči suludo, ali da! Mnogi igrači pokušavaju da ubiju likove koji im pomažu. Ne iz mržnje, nego iz znatiželje: da li je moguće?
Jedan od najupečatljivijih primera je ubistvo Turtle Pope (Miriel, Pastor of Vows) u Elden Ringu. Taj čin šokirao je zajednicu, jer je simbolizovao „gejmerski greh bez oprosta“. U Falloutu su mnogi pokušavali da povrede psa po imenu Dogmeat. U The Walking Dead testirali su šta se dešava ako se loše ophode prema Clementine.
Zašto to rade? Jer žele da testiraju granice sveta u kojem igraju pa i po cenu moralne dileme.
Proveravanje nogu – doslovno
U FPS igrama, prvi refleks mnogih igrača je: pogledaj naniže da vidiš imaš li noge. Zvuči smešno, ali ova navika dolazi iz igara gde ste bili samo lebdeća kamera: Doom, Half-Life, Quake.
Kada su se pojavile igre poput Crysis, Far Cry 3, Battlefield 3 ili Escape from Tarkov, koje su dodale vidljive noge i telo, navika je ostala. I danas, u igrama poput Valorant ili Overwatch, noge često ne postoje, pa ih gejmeri i dalje proveravaju. Za svaki slučaj.
Kupovina i čuvanje svega što postoji – RPG kolekcionarski haos
„Šta ako mi zatreba kasnije?“ je rečenica koja ubija svaki inventar. U RPG igrama gejmeri kupuju sve: svaku šolju, viljušku, šlem, travu i knjigu. Jer možda baš to pokrene neki quest. Ili otključa nešto.
U Skyrimu, lik bukvalno prestaje da se kreće od tereta. U Diablo II, nema mesta za legendarni predmet. U The Witcher 3, Geralt puzi jer nosi 10 litara alkohola. U Falloutu 4, grade čitava naselja samo da bi negde ostavili sve ono što su pokupili. Nije stvar u svrsi i koristi, već u osećaju kontrole i pripremljenosti.
Iako gejmeri znaju da su to „gluposti“, uživaju u njima. One su deo njihovog rituala, identiteta i stila igranja. Možete im se smejati, možete ih kritikovati ali ih oni neće promeniti.
Detaljan tekst pročitajte na blogu Indijanka Danka.
