Ovce u igrama odavno nisu samo simpatični dodaci u pozadini. Ako si igrao Cult of the Lamb, znaš koliko jedno jagnje može da bude centar mračnog, čudnog i zaraznog sveta, u kome se slatko i jezivo sudaraju na svakom koraku. Flockers ih je pretvorio u puzzle izazov, Sheep iz 2000. godine igrao se idejom vođenja stada kroz prepreke, dok Sheepy: A Short Adventure koristi lik malog jagnjeta za emotivnu platformsku priču. Zbog toga mi je bilo zanimljivo da vidim kako će The Sheep Detectives iskoristiti ovce u filmskom svetu, posebno kada ih ubaci u misteriju koja na prvi pogled deluje kao lagan porodični quest.
I onda te ovakav film iznenadi. Očekuješ neobičnu i toplu avanturu, a dobiješ priču koja te uhvati i ne pušta. Gledajući The Sheep Detectives, osetila sam se kao dete, ali ne na onaj površan način. Bila sam tužna, srećna, raznežena i iskreno oduševljena filmom. Od kada sam pogledala pretpremijeru, pokušavam da se setim da li sam gledala neko ostvarenje koje na ovako lep, a istovremeno otvoren način govori o smrti, gubitku porodice i prijatelja. Ali i o predrasudama koje često prihvatamo bez mnogo razmišljanja.
Priča za sve generacije
Na prvi pogled, The Sheep Detectives deluje kao simpatična porodična misterija sa stadom ovaca u glavnoj ulozi. Ipak, vrlo brzo postaje jasno da film ima mnogo širi prostor za istraživanje, skoro kao mali emotivni open world u kome svaka scena otključava novu reakciju. Detektivska priča je samo ulaz u svet u kojem se govori o gubitku, odanosti, pripadanju i onome što se desi kada zajednica mora da se suoči sa nečim što ne razume.
Ono što nekako ostavlja dodatno jak utisak jeste način na koji film pristupa ozbiljnim temama. Ne pokušava da ih ublaži niti da ih sakrije, već ih prikazuje kroz konkretne situacije i ponašanje likova. Tako ih ne posmatraš sa strane već ih zajedno sa ovcama proživljavaš.
Ljubav i odanost u senci misterije
Radnja prati pastira Džordža i njegovo stado, koje svako veče sluša detektivske priče. Taj ritual čitanja je njihov način da razumeju svet oko sebe. Kada se dogodi tragedija i njihov pastir više nije tu, sve ono što su do tada smatrale sigurnim počinje da nestaje.
Ovce pokušavaju da objasne ono što se desilo kroz priče koje su slušale, jer drugi okvir nemaju. Za njih smrt nije pojam koji razumeju, već nešto što je do tada postojalo u tuđim pričama. Zato njihova potraga za ubicom nije samo puko rešavanje slučaja. Gledamo kako pokušavaju da shvate zašto neko koga vole odjednom više nije tu.
U toj priči posebno mesto zauzima zimsko jagnje koje osvaja već pri prvom pojavljivanju. Ono je malo i nežno, a svaki put kada se oglasi jasno se vidi koliko je pažnje posvećeno tom liku. Domaćoj sinhronizaciji je taj glas poveren detetu, verovatno najmlađem koje sam do sada čula u ovakvoj ulozi. I zato svaka njegova scena deluje još iskrenije, prirodnije i toplije.
Ovce kao najjači adut filma
Film sam gledala sinhronizovan na srpski i taj izbor je dosta uticao na celokupan utisak. Kada su u fokusu ovce, sve funkcioniše gotovo besprekorno. Svaki ton, mimika i pogled deluju precizno i prirodno, pa vrlo brzo prestaneš da razmišljaš o tome kako je sve napravljeno. To je najjača karta filma, jer upravo kroz ovce priča najlakše pronalazi put do publike.
Njihovi izrazi lica, način na koji se zbune, uplaše, razneže ili pokušaju da budu hrabre čine da zaboraviš koliko je sama ideja zapravo neobična. Film u tim scenama ne mora mnogo da objašnjava, jer sve vidiš u njihovim reakcijama. Tu se najbolje oseća koliko je pažljivo građen odnos između stada ali i koliko je važan svaki lik. Čak i onda kada ne zauzima mnogo prostora u radnji.
Kada se priča prebaci na ljude, utisak je slabiji. Sinhronizacija u tim scenama nije tako prirodna pa pojedini dijalozi zvuče ukočeno i povremeno se izvuku iz filma. Nije to game breaking problem ali jeste nešto što se primećuje. Baš zbog toga bih volela da pogledam The Sheep Detectives na engleskom jer verujem da bi ljudski likovi tada mogli da deluju uverljivije.
Misterija koja otvara ozbiljne teme
Ispod nežne površine, The Sheep Detectives otvara teme koje nisu lake ni za odrasle, a kamoli za mlađu publiku. Gubitak je prikazan bez preterane drame ali sa dovoljno prostora da ga zaista osetiš. Film ne beži od činjenice da smrt boli, da zbunjuje i da menja sve ono što je do tada delovalo sigurno.
Posebno je zanimljivo što se ta tema posmatra iz ugla bića koja prvi put pokušavaju da je razumeju. Ovce ne znaju kako da se nose sa onim što se desilo, pa se hvataju za ono što im je poznato. U tome ima nečeg veoma ljudskog jer i mi često pokušavamo da teške stvari objasnimo kroz priče, navike ili sećanja koja nam daju bar malo sigurnosti.
Film se bavi i predrasudama unutar zajednice. Stado ima svoja pravila, strahove i načine da odbaci ono što mu deluje drugačije. Kroz Sebastijana i malo zimsko jagnje vidi se koliko lako neko može da postane autsajder. Ali i koliko je važno da se pogleda dalje od prvog utiska. Taj deo priče se razvija prirodno, kroz odnose i reakcije likova.
The Sheep Detectives nije samo porodični film sa simpatičnim životinjama već je priča o tome kako učimo da prihvatimo gubitak, da naučimo kako da verujemo drugima i da ponekad moramo da promenimo ono što smo mislili da znamo. U tome je njegova najveća vrednost.
Finale
The Sheep Detectives na prvi pogled izgleda kao lagan porodični quest, ali vrlo brzo se pokaže da ima mnogo više sadržaja nego što očekuješ. Misterija drži pažnju, ovce nose emociju a teme koje film otvara ostaju u glavi i nakon izlaska iz bioskopa.
Nije bez sitnih bagova, posebno kada su u pitanju scene sa ljudima i utisak sinhronizacije, ali ono što radi dobro, radi zaista jako dobro.
Ako voliš priče koje imaju srce, malo detektivskog ritma i likove koji te osvoje odmah, ovo je film koji vredi ubaciti na watch listu.
