Moram odmah da kažem da me je The Super Mario Galaxy Movie prijatno iznenadio. Nakon prvog filma, koji je bio zabavan, ali prilično betbrižan i fokusiran gotovo isključivo na nostalgiju, nastavak deluje kao mnogo ambiciozniji projekat. Ovo je film koji ne pokušava samo da ponovi ono što je već uspelo, već želi da proširi Nintendo filmski univerzum, uvede nove likove, otvori vrata budućim spin-offovima i podigne produkciju na još viši nivo. U tome u velikoj meri i uspeva.
Prva stvar koja se odmah primećuje jeste koliko film izgleda neverovatno. Animacija je, bez ikakvog preterivanja, fantastična. Postoje sekvence koje su toliko bogate bojama, svetlosnim efektima i detaljima da u pojedinim trenucima deluju gotovo nestvarno. Galaktički pejzaži, zvezdani svetovi, svetlucavi prolazi kroz svemir i način na koji su prikazani Lume i Rosalinin svet predstavljaju neke od najlepših animiranih scena koje sam video u skorije vreme. Nintendo i studio iza filma očigledno su ovde želeli da pokažu koliko ozbiljno shvataju svoj filmski pravac, i to se vidi u svakom kadru.
Ono što mi je posebno leglo jeste činjenica da film nije ostao zatvoren samo u okviru Mario i Luigi priče. Iskreno, meni to nije smetalo, naprotiv. Delovalo mi je osvežavajuće što je mnogo veći fokus stavljen na Rosalina, koja je možda i najbolji dodatak celom filmu. Njena priča nosi emotivni centar radnje, a način na koji je predstavljena kao zaštitnica Luma stvorenja daje filmu mnogo topline i ozbiljnosti.
Rosalina ovde nije samo usputni lik ili fan-service dodatak. Ona je praktično motor priče, i to funkcioniše mnogo bolje nego što sam očekivao. Njena misterioznost, smirenost i uloga u glavnom zapletu daju filmu skoro bajkoviti ton koji savršeno odgovara galaktičkom settingu.
Isto važi i za Bowser i Bowser Jr.. Moram priznati da me je baš iznenadilo koliko je odnos oca i sina dobro napisan. Film uspeva da Bowsera ne predstavi samo kao klasičnog negativca, već mu daje dodatnu dimenziju kroz odnos sa Juniorom. To je možda i najemotivniji deo celog filma, što nisam očekivao kada sam seo da ga gledam.
S druge strane, potpuno razumem da bi mnogim fanovima moglo da zasmeta to što Mario i Luigi nisu konstantno u prvom planu. Iako meni lično to nije problem i čak mi je prijalo da se fokus proširi, jasno je da će deo publike želeti više scena sa glavnim licima franšize. Posebno Luigi deluje pomalo skrajnuto, i mogu da razumem zašto bi to nekome zasmetalo. Ipak, meni je baš bilo okej da film pokuša da izgradi širi svet umesto da sve ostane samo na braći.
Ali jedna stvar mi jeste ozbiljno zasmetala — gde je Donkey Kong?
Ovo mi je možda i najveća zamerka celom filmu. Posle svega što je Donkey Kong doneo prvom filmu, stvarno mi je potpuno nelogično da ovde gotovo da ne postoji. Njegova energija, humor i harizma savršeno bi se uklopili u ovako veliki spektakl. Iskreno, deluje kao propuštena prilika, posebno jer je već jasno da Nintendo pokušava da gradi povezan filmski univerzum. Ako već uvodi likove koji potencijalno vode ka novim spin-offovima, odsustvo Donkey Konga mi deluje baš glupo.
To je pogotovo čudno jer film ubacuje brojne reference na druge Nintendo franšize i likove, pa se stiče utisak da se svesno otvaraju vrata za buduće projekte. Upravo zbog toga njegovo odsustvo još više bode oči. Pored glavne postave, pojavljuju se i likovi poput Rosalina i Luma, koji dodatno šire kosmički deo Mario univerzuma, dok prisustvo Yoshi donosi dosta šarma i nekoliko odličnih humorističnih scena. Tu su i Bowser Jr., koji dobija mnogo veću ulogu nego ranije, kao i više referenci na Star Fox kroz pojavljivanje Fox McClouda, što jasno deluje kao priprema terena za potencijalni spin-off ili budući crossover film. Upravo zbog svega toga odsustvo Donkey Kong još više bode oči, jer je već bio važan deo prethodnog filma i prirodno bi se uklopio u ovako veliki Nintendo filmski univerzum.
Akcija je odlična. Film ima mnogo više energije od prethodnika. Scene jurnjave, borbe i svemirskih sekvenci su dinamične i maštovite, a humor uglavnom funkcioniše. Ima nekoliko baš dobrih gegova koji će nasmejati i mlađu i stariju publiku, a nostalgija je odrađena veoma pametno. Ne deluje kao jeftin pokušaj da se igra na emocije fanova, već kao prirodan deo priče.
Treći čin filma posebno dobro koristi retro Nintendo šarm i to je verovatno deo koji će gejmeri najviše voleti. Mnogo referenci, sitnih detalja i easter egg-ova nagrađuje fanove koji dugo prate Nintendo.
Sve u svemu, The Super Mario Galaxy Movie mi je ostavio mnogo bolji utisak nego prvi film. Nije savršen, ima mane, posebno u vezi sa fokusom na glavne likove i potpuno čudnim odsustvom Donkey Konga, ali kao filmski spektakl i porodična zabava radi odličan posao.
Recenzija: The Super Mario Galaxy Movie: Meni je lično baš prijalo što nije sve podređeno samo Mariu i Luigiju, iako potpuno razumem da bi to nekome moglo da zasmeta. Ipak, ono što ne mogu da oprostim jeste činjenica da je Donkey Kong praktično izostavljen, jer je mogao da donese mnogo više energije i zabave. Ako je prvi film bio sigurna osnova, ovaj nastavak deluje kao mnogo hrabriji korak napred. – NikolaOtasevic
