Recenzija: Abyssus – Podvodni roguelite FPS sa zanimljivom idejom

Prvi utisci – šta je zapravo Abyssus?

Abyssus je brinepunk roguelite FPS smešten u misteriozne podvodne ruševine drevne civilizacije. Koncept „brinepunk“ sveta mi je iskreno kao termin novitet, ali je vrlo zanimljiv. Kombinuje u suštini stempunk estetiku sa podvodnim okruženjem, što mi je zanimljiv koncept, ali kao i svaka priča o igrama i ova ima svojih i dobrih i loših strana.

Ono što mi se dopalo je što mi se čini da je sa Abyssus to zapravo pitanje perspektive i očekivanja čega će biti više.

Gameplay

Osnovni koncept gejmpleja zasniva se na spuštanju u dubine pomoću ogromnog ronilačkog zvona nakon čega prolaziš kroz arene gde je poenta da ostaneš poslednji da stojiš.

Za one hardcore fanove žanra prostog FPS-a igra će biti izuzetno zadovoljavajuća, ali za mene koji volim malo dublju priču i dinamičniji gameplay možda nije bila najzabavnija stvar na svetu.

Ali opet, igra ima svojih prednosti. Jedan od njih je zaista zabavan upgrade oružja, a pod oružjem mislim džinovske puške i granate, a takođe uključen je melee napad kao “panic” opcija kako igra kaže i stvarno jeste. Kad god mi je neprijatelj bio blizu odmah sam koristio melee napad i izuzetno je zadovoljavajuće i pomaže pri punjenju oružja ili traženja prostora da se isceliš.

Kontrole su prijatno proste što u kombinaciji sa neprijateljima koji su u ovoj igri agresivnije prirode, brzi, i napadaju konstantno, samo dodaje na faktoru zabave.

Co-op i progresija

Co-op nisam iskusio dovoljno, ali deluje da je igra zapravo bolja u co-op-u jer taj faktor repetitivnosti je normalizovaniji.

Ali koliko god da sam okrenut ka pozitivnim stranama ne mogu da se oduprem utisku da je moralo da prođe dosta vremena kroz repeticiju dok zapravo nisam počeo da otključavam dodatna oružja, a do tada je grind jako naglašen.

Možda je igra mogla biti malo popustljivija po pitanju grindovanja, jer mi je zaista trebalo više vremena nego što sam i očekivao i što mi je prijalo za sakupljanje tzv. Soul Fragments-a koji su potrebni za progresiju.

Vredelo bi spomenuti i da Abyssus ume da bude jako izazovan uprkos repeticiji. Ginuo sam u početku, igra uopšte nije bleda po pitanju tog dela gejmpleja tako da će uživati i iskusni FPS igrači i novajlije.

Atmosfera i zvuk

Vizuelni stil je mračan i intrigantan kada prvi put kročiš u podzemne tunele i odaje drevne civilizacije koja je pod vodom, što zvuči zaista kao misteriozna i zabavna postavka igre.

Ali iako mi je okruženje delovalo impresivno na prvi pogled, ponavljanje istih soba i istog dizajna neprijatelja ume da brzo umori nekoga ko nije ljubitelj takvog žanra.

Moje ogromno oduševljenje je zapravo bio i dizajn kampa u igri. Oseća se kao sopstvena zona za istraživanje na prvi utisak i sadrži upgrade stolove, poligon za pucanje kako bi bolje pogodili robota sa Atlantide u glavu, kao i opciju gde radio-stanicom pozoveš prijatelje u co-op.

Što se zvuka tiče, igra po meni nije uradila ništa posebno impresivno. Ne deluje mi da je na tome bio veliki akcenat, ali ko ume da se upusti u ovaj tip žanra možda to i neće smatrati velikom manom, budući da je zvuk sasvim zadovoljavajući.

Šta mi se dopalo

• Zanimljiv koncept podvodnog okruženja i brinepunk estetike.
• Veliki akcenat na unapređivanju oružja.
• Co-op je haotičan i repetitivan, ali upravo ga to čini zabavnim.
• Brzi i agresivni neprijatelji zbog kojih borbe umeju da budu veoma intenzivne.

Šta mi smeta

• Repetitivan dizajn nivoa i neprijatelja.
• Slaba priča koja ne uspeva da dovoljno iskoristi zanimljivo okruženje.
• Prilično izražen grind potreban za progresiju.

Zaključak

Uprkos zaista objektivnom mišljenju da je igra repetitivna, moram iskreno priznati da sam se zabavio. Možda je do prilagođenih očekivanja, možda jednostavno ponekad uživam da se opustim uz ovakve koncepte koji ne zahtevaju mnogo promišljanja, ali tako je.

U svakom slučaju, igra će apsolutno oduševiti fanove brzih FPS arena borbi, a Abyssus ima potencijal koji možda nije u potpunosti iskorišćen, ali je svakako prisutan.

Ocena: 7/10