Recenzija: Ascend to ZERO – Kada vreme postane vaše najjače oružje

Prvi utisci – Još jedan roguelike? Ne baš.

Prvi run u Ascend to ZERO trajao mi je svega nekoliko minuta. Drugi nije bio mnogo uspešniji, a treći me je naterao da potpuno promenim način razmišljanja. Tek tada sam shvatio da ovo nije još jedan običan action roguelike koji se oslanja isključivo na brze reflekse. Ovde je vreme vaše najjače oružje.

Umesto da samo izbegavate projektile i neumorno pucate na sve što se kreće, igra vas tera da razmišljate nekoliko koraka unapred. Svako zaustavljanje vremena postaje prilika da isplanirate sledeći potez, pronađete idealnu poziciju ili pripremite razornu kombinaciju napada.

Posle nekoliko runova uhvatio sam sebe kako govorim: “Još samo jedan pokušaj.” A to je verovatno najveći kompliment koji jedan roguelike može da dobije.

Gameplay – Kada kontrolišete vreme, kontrolišete borbu

Glavna mehanika igre je manipulacija vremenom i upravo ona izdvaja Ascend to ZERO od većine drugih bullet heaven i roguelike naslova.

U svakom trenutku možete da zaustavite vreme, analizirate situaciju, promenite poziciju ili pripremite napad, a zatim pustite da se sve odigra u deliću sekunde. Kada jednom savladate ovu mehaniku, borbe postaju neverovatno zadovoljavajuće.

Jedan od mojih omiljenih trenutaka bio je kada sam napravio build fokusiran na eksplozivne projektile. Zaustavio sam vreme, rasporedio desetine projektila oko velike grupe neprijatelja, a zatim pustio vreme da ponovo krene. Nekoliko sekundi kasnije ceo ekran bio je prekriven eksplozijama, dok su protivnici nestajali gotovo istovremeno. Upravo zbog takvih trenutaka igra pruža osećaj da ste uvek korak ispred neprijatelja.

Borba je izuzetno brza, ali nikada ne ostavlja utisak da se sve svodi na puko pritiskanje tastera. Što više igrate, sve više učite kako da kombinujete sposobnosti i maksimalno iskoristite kontrolu nad vremenom.

Progresija koja tera na još jedan run

Između pokušaja otključavate nove sposobnosti, unapređujete svog lika i eksperimentišete sa različitim kombinacijama oružja, gadžeta i pasivnih sposobnosti.

Upravo taj osećaj konstantnog napretka predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kojih ćete stalno želeti da započnete novi run. Čak i kada izgubite, gotovo uvek imate utisak da ste naučili nešto novo ili otključali dovoljno sadržaja da sledeći pokušaj bude uspešniji. Ljubitelji roguelike igara odmah će prepoznati onaj dobro poznati “number go up” osećaj, ali ovde ga dodatno obogaćuje veoma zanimljiva mehanika manipulacije vremenom.

Vizuelni stil i atmosfera

Vizuelno, Ascend to ZERO ostavlja veoma dobar utisak. Neonske boje, futurističko okruženje i veliki broj efekata daju igri prepoznatljiv cyberpunk izgled. Iako ekran često postane prepun projektila, eksplozija i specijalnih efekata, većinu vremena i dalje uspevate da pratite šta se dešava. Muzika odlično prati tempo igranja i dodatno pojačava osećaj brzine, naročito tokom intenzivnijih borbi kada vas sa svih strana zasipaju neprijatelji.

Šta bi moglo biti bolje?

Iako je osnova veoma dobra, igra još uvek ostavlja utisak da ima prostora za dodatno balansiranje.

Pojedini buildovi deluju znatno jače od ostalih, pa kada pronađete odgovarajuću kombinaciju sposobnosti, pojedini kasniji runovi postaju lakši nego što bi trebalo.

Takođe, u trenucima kada ekran ispuni veliki broj neprijatelja i projektila, dešava se da jednostavno izgubite pregled nad situacijom i primite udarac koji gotovo da niste mogli da primetite.

To nisu veliki problemi, ali su stvari koje bi nekoliko budućih zakrpa moglo veoma lako da ispravi.

Šta mi se najviše dopalo

• Originalna mehanika zaustavljanja vremena.
• Brza i veoma zadovoljavajuća borba.
• Odličan osećaj progresije između runova.
• Veliki broj zanimljivih buildova i sinergija.
• Cyberpunk vizuelni stil i dobra muzika.
• Izuzetno zarazan gameplay loop.

Šta bi moglo biti bolje

• Balans pojedinih buildova.
• Povremeni vizuelni haos tokom većih borbi.
• Moglo bi biti još više raznovrsnog sadržaja za duže igranje.

Zaključak

Ascend to ZERO možda ne pokušava da izmisli roguelike žanr iz početka, ali uspeva da pronađe sopstveni identitet zahvaljujući odlično osmišljenoj manipulaciji vremenom. Upravo ta mehanika tera vas da razmišljate nekoliko poteza unapred i čini svaku borbu mnogo zanimljivijom nego što na prvi pogled deluje.

Najveća snaga igre nije samo brzina akcije, već osećaj da svakim novim pokušajem postajete sve bolji, ne samo zahvaljujući nadogradnjama već i sopstvenom iskustvu. To je onaj dobro poznati “još samo jedan run” osećaj zbog kog sati prođu mnogo brže nego što ste planirali.

Ako ste ljubitelj igara poput Vampire Survivors, Halls of Torment ili drugih bullet heaven naslova, ali želite nešto što od vas traži više taktičkog razmišljanja i pruža veću kontrolu nad borbom, Ascend to ZERO je igra koju svakako vredi isprobati.