Suri: The Seventh Note: donosi odličan spoj ritmičkih mehanika, zanimljivog 2D platforminga i upečatljivog vizuelnog stila inspirisanog indijskom kulturom. Nažalost, previsoka težina, nedostatak prostora za učenje mehanika i retki kontrolni punktovi često pretvaraju izazov u frustraciju. Uz nekoliko opcija pristupačnosti, ovo bi mogla da bude izuzetna igra, ali i u trenutnom stanju zaslužuje pažnju ljubitelja zahtevnih platformera. – Ognjen Janjic
Kada muzika postane deo svake prepreke
Ritam i platformerske igre mogu da budu odlična kombinacija, ali samo kada uspeju da pronađu pravu ravnotežu između izazova i osećaja napredovanja. Suri: The Seventh Note ima veoma zanimljivu ideju: umesto da muzika bude samo pozadinska pratnja, ona postaje sastavni deo samog igranja. Svaki skok, pokret i akcija zahtevaju da obratite pažnju na ritam, što istraživanje sveta pretvara u svojevrsni muzički izazov.
Na papiru, ovo zvuči kao recept za veoma zanimljivu platformersku avanturu. I u velikoj meri to zaista jeste. Problem nastaje kada igra počne da zahteva gotovo savršeno izvođenje poteza, a pritom ne ostavlja dovoljno prostora da se igrač upozna sa njenim pravilima i postepeno savlada sistem.
Suri: The Seventh Note je ambiciozan indie projekat indijskog studija Tathvamasi Studios, nastao u okviru PlayStation India Hero Project programa. Njegov identitet i osnovna ideja zaslužuju pažnju, ali trenutni balans težine sprečava ga da svoj potencijal pokaže širem krugu igrača.
Ritam kao osnova kompletnog iskustva
Najveća snaga igre je njen ritmički sistem. Za razliku od klasičnih 2D platformera, gde je najvažnije pravilno proceniti udaljenost i trenutak skoka, ovde morate da uskladite svoje akcije sa muzikom. Nije dovoljno samo znati gde treba da skočite – važno je i kada to uradite.
Ovakav pristup podseća na ono što smo videli u igri Hi-Fi Rush, ali Suri: The Seventh Note koristi ritam na znatno zahtevniji način. Muzika određuje tempo vašeg napredovanja, a svaka deonica donosi drugačije izazove. Zbog toga istraživanje sveta dobija dodatnu dimenziju i tera vas da pažljivije pratite ono što se dešava oko vas.
Posebno je dobro što zvučni dizajn nije odvojen od ostatka prezentacije. Muzika prati različite delove avanture i daje im karakter, dok DualSense kontroler dodatno doprinosi iskustvu kroz haptic feedback . Osećaj ritma tako nije ograničen samo na ono što čujete, već ga delimično doživljavate i kroz kontroler.
Vizuelni identitet je podjednako zanimljiv. Igra se oslanja na indijsku kulturu i mitologiju, ali ih koristi na način koji joj daje sopstveni karakter. Rezultat je prepoznatljiv svet koji se razlikuje od brojnih generičkih platformera. Upravo zbog toga je šteta što igra ne uspeva uvek da zainteresuje igrača i zadrži ga dovoljno dugo da u potpunosti istraži sve što nudi.
Problem nije težina, već način na koji igra uči igrača
Važno je napraviti razliku između igre koja je zahtevna i one koja ne pruža dovoljno prostora da naučite kako da je savladate. Teški naslovi poput Celeste, Hollow Knight ili Elden Ring mogu da budu izuzetno izazovni, ali uglavnom uspevaju da igrača postepeno upoznaju sa svojim mehanikama. Kada pogrešite, najčešće možete da razumete šta je pošlo naopako i šta sledeći put treba da uradite drugačije. Vremenom stičete sigurnost, a prepreke koje su vam ranije delovale nemoguće postaju savladive.
Suri: The Seventh Note nema uvek tako dobar pristup. Igra relativno brzo počinje da zahteva precizno izvođenje ritmičkih poteza, bez dovoljno postepenog upoznavanja sa svim situacijama koje će kasnije postati neophodne. Nedostaje joj prostor u kojem biste mogli da vežbate osnovne mehanike bez pritiska napredovanja. Zbog toga pojedine deonice više liče na proveru memorije i refleksa nego na prirodan rezultat naučenih veština. Kada nekoliko puta zaredom padnete na istom mestu, teško je zadržati početno uzbuđenje. Umesto da razmišljate o tome šta vas čeka u sledećem delu sveta, sve više vremena provodite pokušavajući da savladate jednu istu sekvencu.
Dodatni problem predstavlja linearna struktura napredovanja. Kada naiđete na prepreku koju ne možete da savladate, nemate mnogo prostora da promenite pristup ili odete na drugu stranu i vratite se kasnije. Jednostavno morate da nastavite da pokušavate na istom mestu. To vremenom može da postane zamorno, naročito kada razumete šta igra traži od vas, ali vam je za uspešno izvođenje potreban gotovo savršen tajming.
Više opcija ne bi značilo manji izazov
Ne mislim da Suri: The Seventh Note treba da postane lakša igra po svaku cenu. Njena težina je očigledno važan deo identiteta i nema razloga da se taj pristup potpuno menja. Međutim, mogućnost prilagođavanja izazova mogla bi značajno da poboljša iskustvo bez narušavanja osnovne ideje. Dobar primer je Celeste, koja je poznata po izuzetno zahtevnom platformerskom iskustvu, ali istovremeno nudi Assist Mode. Igrači mogu da prilagode brzinu, izdrže više grešaka ili aktiviraju dodatnu pomoć, a da pritom ne moraju da koriste te opcije ako žele originalni izazov.
Sličan pristup mogao bi mnogo da pomogne i igri Suri: The Seventh Note. Jedna od najkorisnijih mogućnosti bila bi prilagođavanje vremenskog prozora za izvođenje poteza u ritmu. Malo više tolerancije omogućilo bi igračima da nauče obrasce i postepeno razviju preciznost, umesto da se odmah suoče sa zahtevima koji ne ostavljaju mnogo prostora za grešku.
Druga važna stvar bili bi češći kontrolni punktovi. Nema mnogo smisla da igrač ponavlja duže deonice koje je već uspešno savladao samo zato što je napravio grešku pred sam kraj zahtevne sekvence. Češći checkpointi učinili bi napredovanje prijatnijim i omogućili da se više pažnje posveti učenju novih mehanika.
Ove opcije ne bi morale da budu uključene po automatizmu. Mogle bi da postoje u posebnom meniju, dok bi originalni nivo težine ostao nepromenjen. Tako bi igra zadržala svoj identitet, a istovremeno postala pristupačnija ljudima koji žele da uživaju u njenom svetu, muzici i priči bez konstantnog ponavljanja istih prepreka.
Važan korak za indijsku indie scenu
Posebno mi je žao što Suri: The Seventh Note ne uspeva u potpunosti da iskoristi svoje dobre ideje. Indijska gaming scena i dalje traži naslove koji mogu da privuku pažnju šire publike, a ovakvi projekti pokazuju koliko prostora postoji za originalne koncepte i drugačije pristupe poznatim žanrovima.
Tathvamasi Studios je napravio igru sa jasnim identitetom, zanimljivim ritmičkim sistemom i vizuelnim stilom koji se izdvaja. To nije mala stvar, posebno na tržištu na kojem se često daje prednost velikim 3D akcionim naslovima.
Ipak, da bi ovakva igra pronašla svoju publiku, važno je da igrači imaju priliku da dožive sve njene najbolje strane. Ako ih previsok nivo težine zaustavi već u ranim satima, postoji velika šansa da nikada neće videti koliko toga Suri: The Seventh Note zapravo nudi.
Zaključak
Suri: The Seventh Note je veoma zanimljiv 2D platformer koji se izdvaja odličnim korišćenjem muzike, ritmičkim mehanikama i vizuelnim identitetom inspirisanim indijskom kulturom i mitologijom. Njegova osnovna ideja funkcioniše i pruža iskustvo koje se razlikuje od većine igara u žanru.
Nažalost, previše zahtevan početak, nedovoljno postepeno uvođenje mehanika i nedostatak opcija za prilagođavanje težine predstavljaju ozbiljne prepreke. Igra često traži preciznost pre nego što igraču pruži dovoljno vremena da je razvije, a linearno napredovanje dodatno pojačava frustraciju.
Uz bolje raspoređene kontrolne punktove i opcije koje bi omogućile prilagođavanje ritmičkog sistema, ovo bi mogla da bude mnogo pristupačnija i uspešnija avantura. Ovako ostaje naslov sa odličnim idejama i velikim potencijalom, ali i sa problemima koji ga sprečavaju da zablista u punom sjaju.
Igra je igrana na: PlayStation 5.
Ako tražite povoljnije cene za igre, DLC-ove i druge digitalne proizvode, posetite Eneba i pogledajte aktuelnu ponudu.
Pre kupovine obavezno unesite naš promo kod BUFFGAMING i ostvarite dodatnih 5% popusta.
Kupi igre, poklon-kartice i dopune povoljnije
