Chivalware recenzija – neobična kombinacija akcije, slagalice i roguelite mehanika

Chivalware kombinuje akciju i slagalicu u borbenom sistemu koji zahteva mnogo više od brzih reakcija. U ulozi viteza naoružanog disketama, prolazimo kroz niz borbi u kojima istovremeno moramo da izbegavamo napade protivnika, povezujemo polja iste boje i punimo energiju za korišćenje oružja. Ovakav pristup daje igri neobičan tempo, jer svaka odluka mora da se donese dok se borba već odvija.

Najzanimljiviji deo Chivalwarea jeste način na koji kombinuje borbu u realnom vremenu sa mehanikom spajanja polja iste boje. Ideja je jednostavna, ali njena realizacija zahteva istovremeno razmišljanje, brzo reagovanje i dobro pozicioniranje. Upravo zbog toga igra ume da bude iznenađujuće zahtevna, ali i veoma zarazna.

Gameplay – slagalica je zapravo borba

Osnovna mehanika igre zasniva se na mreži polja preko koje se krećemo i borimo protiv neprijatelja. Na raspolaganju imamo tri mesta za oružja, a svako od njih povezano je sa određenom bojom – plavom, narandžastom ili ljubičastom.

Da bismo koristili oružje, potrebno je da na borbenoj mreži pronađemo i povežemo najmanje tri polja iste boje. Što više polja uspešno spojimo, punimo više energije i dobijamo mogućnost da izvedemo snažniji ili veći broj napada. Ovde, međutim, nastaje zanimljiv deo čitavog sistema.

Dok pokušavamo da pronađemo odgovarajuću kombinaciju, neprijatelji ne prestaju da napadaju. Moramo da se pomeramo, izbegavamo njihove udarce, pratimo obrasce napada i istovremeno tražimo najbolju priliku da napunimo svoje oružje. Nije dovoljno samo pronaći tri polja iste boje. Moramo da procenimo da li je bezbedno doći do njih i da li će nam nekoliko dodatnih trenutaka potrebnih za jači napad doneti prednost ili nas ostaviti izloženim protivniku.

Ovaj sistem najlakše je uporediti sa igrama poput Mega Man Battle Network, ali Chivalware donosi znatno brži tempo. Umesto da imamo vremena da mirno razmislimo o sledećem potezu, većinu odluka donosimo dok se borba odvija. Kada se naviknemo na sistem, sve počinje da funkcioniše kao svojevrsni ritam: izbegavanje, povezivanje polja, punjenje oružja i napad.

Naravno, nije svaki napad jednako koristan. Različita oružja imaju svoje karakteristike, domet i efekte, pa je važno pažljivo birati opremu. Neka su bolja za direktne napade, dok druga nude drugačije načine kontrole protivnika i nanošenja štete. Upravo kombinovanje oružja i njihovih efekata daje igri dodatnu dubinu.

Pet vitezova i veliki broj kombinacija

Chivalware nudi pet igrivih vitezova, od kojih svaki ima posebnu mehaniku i utiče na način na koji pristupamo borbi. Ne radi se samo o kozmetičkim razlikama, jer izbor lika može značajno da promeni strategiju.

Pored različitih likova, na raspolaganju je više od 80 oružja i preko 150 nadogradnji. Tokom svakog prolaska biramo opremu i poboljšanja koja će oblikovati našu kombinaciju. Nije nužno da je najjače oružje ujedno i najbolji izbor. Mnogo je važnije kako se uklapa sa ostalom opremom, bojama koje koristimo i načinom na koji igramo.

To je jedan od razloga zbog kojih svaka partija može da izgleda drugačije. Jedna kombinacija može da nas podstakne na agresivniji pristup, dok će druga zahtevati više strpljenja i pažljivije pozicioniranje. Sistem ostavlja dovoljno prostora za eksperimentisanje, a pronalaženje dobre sinergije između oružja i nadogradnji predstavlja jedan od najzadovoljavajućih delova igre.

Kako funkcioniše napredovanje i koje režime igra nudi?

Osnovni cilj je da kroz niz borbi i različitih prostorija stignemo do kralja koji je postao opsednut moći. Radnja je smeštena u neobičan spoj srednjovekovnog i digitalnog sveta, a tokom putovanja nailazimo na neprijatelje, događaje, nove predmete i boss protivnike. Sve je organizovano kroz četiri različita bioma, a svaki novi deo puta donosi dodatne izazove.

Chivalware je prvenstveno single-player roguelite igra. Ne nudi klasične multiplayer ili kooperativne režime, već se čitavo iskustvo zasniva na samostalnom prolasku kroz sve zahtevnije borbe.

Pored osnovnog napredovanja, dostupno je i pet dodatnih izazovnih nivoa koji donose zahtevnije uslove i dodatne razloge za ponovne pokušaje. Nakon završetka jednog prolaska otvaraju se nove mogućnosti i teži izazovi, pa igra postepeno traži sve bolje razumevanje njenih mehanika.

Važno je i to što poraz ne znači da je čitav pokušaj bio uzaludan. Napredovanje kroz King’s Leaderboard i ispunjavanje različitih dostignuća otključavaju nove likove, oružja i druge mogućnosti. Ipak, ne treba očekivati klasičan sistem trajnog jačanja karaktera u kojem svakim novim pokušajem postajemo drastično moćniji. Napredak se više ogleda u širenju dostupnih opcija i boljem razumevanju igre.

Težina i raznovrsnost – prostor za napredak

Jedna od najvećih prednosti Chivalwarea ujedno može da bude i njegova najveća prepreka. Početne mehanike nije teško razumeti, ali njihovo savladavanje zahteva vreme. Kako napredujemo, borbe postaju intenzivnije, a protivnici sve češće primoravaju na brzo menjanje pozicije i prilagođavanje taktike.

Posebno su zanimljive borbe sa bossovima, jer nas njihove sposobnosti teraju da razmišljamo drugačije nego tokom susreta sa običnim neprijateljima. Kombinacija oružja koja je do tada odlično funkcionisala može odjednom da postane neefikasna, pa je potrebno promeniti pristup.

Ipak, Chivalware ne uspeva u potpunosti da održi isti nivo iznenađenja tokom dužeg igranja. Broj protivnika i bossova nije naročito veliki, a ponavljanje sličnih susreta vremenom postaje primetno. Dodatni izazovi podižu težinu, ali ne donose uvek dovoljno novih sadržaja da bi svaki naredni pokušaj delovao sveže.

To ne znači da igra brzo gubi svoju zabavnost. Naprotiv, njen borbeni sistem je dovoljno dobar da nas često natera da započnemo još jednu partiju, naročito kada smo uvereni da bismo sa malo boljom kombinacijom oružja mogli da stignemo dalje.

Chivalware je jedna od onih igara čiji koncept na papiru možda ne zvuči naročito privlačno, ali se mnogo bolje pokazuje kada se nađemo usred borbe. Kombinacija kretanja, izbegavanja napada i spajanja polja u realnom vremenu daje joj prepoznatljiv identitet, dok veliki broj oružja i nadogradnji ostavlja dovoljno prostora za eksperimentisanje.

Najveća šteta je što nedostatak raznovrsnosti neprijatelja i bossova sprečava igru da u potpunosti iskoristi potencijal svog odličnog borbenog sistema. Ipak, ako volite akcione roguelite igre koje zahtevaju brze reakcije, planiranje i prilagođavanje, Chivalware zaslužuje pažnju.

Nije reč o igri koja će ponuditi stotine sati sadržaja, niti o naslovu koji će promeniti žanr, ali ono što radi – radi prilično dobro. Za cenu od 9,99 evra predstavlja zanimljivu indie ponudu, posebno za ljubitelje neobičnih borbenih sistema.

Chivalware smo igrali na Switch 2 konzoli i defintivno je savršena platforma za ovakve igre.