Kioku: Last Summer Recenzija– Nostalgična letnja avantura sa puno šarma i nekoliko mana

Već na prvi pogled, Kioku: Last Summer deluje kao igra koja stiže pravo iz Japana. Naziv, vizuelni stil i atmosfera prizivaju uspomene na Studio Ghibli, stare Pokémon igre i brojne anime avanture uz koje su mnogi od nas odrastali. Međutim, iza ovog projekta stoji norveški studio Lugn Games, koji je uspeo da spoji japanske inspiracije sa sopstvenim identitetom i stvori nešto što istovremeno deluje poznato i osvežavajuće.

Postoji mnogo igara koje pokušavaju da vas osvoje velikim pričama, epskim bitkama ili spektakularnim scenama. Kioku: Last Summer ide potpuno drugim putem. Umesto toga, pokušava da dočara osećaj bezbrižnog letnjeg raspusta i onih malih avantura koje su nam kao deci delovale kao nešto ogromno i važno.

Sećate li se letnjeg raspusta?

Priča počinje kada mlada devojčica Asti zajedno sa ocem dolazi na ostrvo Kioku, mesto koje će od sada zvati svojim domom. Ubrzo kreće u novu školu, upoznaje buduće prijatelje i polako se privikava na život u novom okruženju.

Naravno, ovo ne bi bila igra o letnjem raspustu bez svih onih aktivnosti koje ga čine posebnim. Tokom avanture upoznajemo Marubi, popularnu igru sa klikerima koju igraju sva deca na ostrvu. Krademo jabuke, pokušavamo da otkrijemo ko je bacio riblje iznutrice na nesrećnog Luisa, rešavamo zagonetke jednog starca i učestvujemo u mnogim drugim malim dogodovštinama koje čine svakodnevni život na ostrvu.

Ono što Kioku: Last Summer radi zaista dobro jeste prenošenje osećaja leta. Uz prijatnu, iako pomalo repetitivnu muziku, igra nas vodi kroz šarmantno ostrvo koje na zanimljiv način spaja japansku estetiku i norveški duh. Inspiracija Japanom je očigledna, ali su norveški koreni podjednako prisutni.

Dok vozite bicikl ili trčite kroz male grupe kuća, šume, molove i mesta gde deca love rakove, teško je ne osetiti nostalgiju za nekim jednostavnijim vremenima.

Letnja idila

Dani na ostrvu prolaze brzo. Neprestano putujete između različitih lokacija, razgovarate sa meštanima i upuštate se u male avanture koje postepeno grade širu priču i pomažu vam da upoznate svoje nove prijatelje.

Upravo je to deo igre koji mi se najviše dopao.

Nema velikih drama niti pokušaja da se svet spase od uništenja. Umesto toga, pratimo grupu dece koja rade ono što deca rade – svađaju se zbog sitnica, upadaju u nevolje, smišljaju gluposti i na kraju se pomire kao da se ništa nije dogodilo. U svemu tome postoji nešto veoma iskreno i nostalgično što me je često podsećalo na sopstveno detinjstvo.

Igra takođe sadrži nekoliko mini-igara, a najvažnija među njima je već pomenuti Marubi. U pitanju je zanimljiva kombinacija klasičnih klikera i kolekcionarskih sistema kakve viđamo u Pokémon igrama. Sakupljate mala čudovišta u obliku klikera i koristite ih u borbama na tabli gde svaka strana raspolaže sa tri klikera.

Ideja je zanimljiva, ali joj nedostaje malo više dubine. Tokom igranja nisam uspeo da izgubim nijednu partiju, pa sistem vrlo brzo postaje predvidiv. Deluje kao da mu nedostaje još nekoliko mehanika koje bi ga učinile zanimljivijim na duže staze. Zabavno je u početku, ali kasnije više liči na obavezu nego na aktivnost kojoj se radujete.

Zanimljivo je da sam tokom igranja dao igru i nekoliko mlađih igrača da isprobaju. Dok sam ja primećivao nedostatak smernica, repetitivne zadatke i tehničke probleme, njima to gotovo uopšte nije smetalo. Veoma brzo su se uživeli u istraživanje ostrva, upoznavanje likova i svakodnevne aktivnosti koje igra nudi.

Njihove reakcije su me podsetile da Kioku: Last Summer možda neće osvojiti svakog odraslog igrača, ali bi veoma lako mogao da pronađe publiku među mlađim igračima kojima je ovakav tip avanture i namenjen.

Čime zapravo ispuniti vreme?

Ipak, nisu baš svi delovi igre jednako uspešni.

Najveći problem je što igra povremeno postaje zamorna. Veliki deo vremena provodi se u odlascima sa jednog kraja ostrva na drugi, dok su sami zadaci često veoma jednostavni i slični jedni drugima.

Situaciju dodatno otežava činjenica da vam igra retko jasno kaže gde bi trebalo da idete. Potrebna informacija se ponekad pojavi tokom dijaloga, ali ako je slučajno propustite, preostaje vam samo da lutate po ostrvu i pokušavate da pronađete sledeći korak.

Zbog toga ćete često prelaziti čitavo ostrvo tražeći određenu osobu ili lokaciju označenu svetlucanjem koje pokreće naredni događaj.

Srećom, ostrvo nije preterano veliko, pa to ne oduzima mnogo vremena. Međutim, kada se isti proces ponovi više puta, lako počinje da zamara.

U rancu imate mapu, ali ona ne prikazuje aktivne zadatke niti lokacije važnih likova. Postoji i dnevnik koji bi trebalo da pomogne, ali sam tokom igranja više puta nailazio na bag zbog kog nije pravilno prikazivao aktivne misije.

Nažalost, to nisu jedini tehnički problemi. Povremeno sam nailazio na grafičke elemente koji nestaju, pojavljuju se niotkuda ili bez ikakvog razloga menjaju veličinu. Nisu to ozbiljni propusti koji kvare igru, ali su dovoljno primetni da ostave utisak da je projektu koristilo još malo vremena za dodatno poliranje.

Zaključak

Kioku: Last Summer je igra puna šarma i topline. Uspešno prenosi osećaj bezbrižnog detinjstva i letnjih raspusta, a upravo je to njena najveća snaga.

Problem je što se iza te prijatne atmosfere ne krije mnogo toga što bi dugoročno održalo interesovanje svih igrača. Repetitivni zadaci, povremeno loše usmeravanje igrača i tehničke sitnice često usporavaju tempo avanture i čine je manje zanimljivom nego što je mogla da bude.

Ipak, uprkos svim manama, Kioku: Last Summer uspeva da pogodi određenu emotivnu notu. Vizuelni stil je prijatan, svet simpatičan, a čitavo iskustvo često podseća na one manje, nepretenciozne PlayStation 2 igre koje možda nisu bile savršene, ali su imale mnogo srca.

Lugn Games je ovde napravio veoma solidan prvi korak. Igra ima identitet, ima dušu i jasno pokazuje kakve priče ovaj studio želi da priča. Uz još malo iskustva, više kreativnih ideja i dodatno poliranje mehanika, njihov naredni projekat mogao bi da bude nešto zaista posebno.

Ako volite cozy igre, nostalgične atmosfere i opuštene avanture koje više fokus stavljaju na osećaj nego na izazov, Kioku: Last Summer definitivno vredi imati na radaru.

Igru za recenziju nam je ustupio Lugn Games