Mexican Ninja – Meksiko, Japan i Narkuze u jednoj potpuno otkačenoj avanturi

Na prvi pogled, Mexican Ninja zvuči kao jedna od najluđih ideja koje je neko mogao da smisli: meksički nindža u gradu u kojem su se japanska kultura i Meksiko sudarili, dok su narko-karteli i jakuze postali zajednička kriminalna sila poznata kao Narkuze. Meksiko i Japan možda nemaju mnogo zajedničkog na papiru, ali kada se nađu u ovoj neobičnoj kombinaciji, uz katane, sombrere, neonske ulice i gomilu apsurdnog humora, rezultat je mnogo zanimljiviji nego što bi se moglo očekivati. Upravo ta spremnost da ode do krajnjih granica sopstvene ideje čini Mexican Ninja igrom koja odmah privlači pažnju, a što više vremena provodite u njenom svetu, to postaje jasnije da iza svih šala i ludila postoji sasvim solidna akcijska osnova.

Nuevo Tokyo – grad u kojem su se Meksiko i Japan sudarili

Radnja se odvija u Nuevo Tokyu, distopijskom gradu nastalom nakon što su se japanska invazija, uz neizbežne robote, i meksička kultura sudarile u mešavini vatre, moći i izdaje. Iz takvog sukoba nastao je svet u kojem su se narko-karteli i jakuze stopili u jednu kriminalnu klasu, poznatu kao Narkuze, koja drži grad pod kontrolom i ne namerava da se lako odrekne svoje vlasti. U toj priči preuzimate ulogu Juana, meksičkog nindže koji pokušava da im preotme grad, a već sama postavka jasno pokazuje da igra nema nameru da se previše opterećuje realizmom.

Vizuelni identitet prati ovu ideju od početka do kraja, pa se sombreri i katane, takosi i cvetovi sakure, japanski motivi i meksički folklor smenjuju u okruženju prepunom neona, prljavštine i karikaturalnog nasilja. Cel-shaded grafika daje svemu izgled animiranog filma ili arkadne igre iz devedesetih, samo sa mnogo više bezobrazluka i manje uzdržavanja. Ono što je posebno važno jeste da ova kombinacija ne deluje kao nasumično nabacana kolekcija stereotipa bez ikakvog pravca, već kao svet koji je od početka zamišljen da bude preteran, šaren i potpuno svestan koliko je njegova osnovna ideja apsurdna.

Atmosfera se pritom ne oslanja samo na izgled grada, već i na likove i mesta koja posećujete, od centralnog čvorišta u kojem trenirate sa el Mero Mero Senseijem do ulica prepunih neprijatelja i obračuna sa bossovima. Igra se ne trudi da svoju premisu učini ozbiljnijom nego što jeste, što joj zapravo ide u prilog, jer bi svaki pokušaj da se čitava stvar predstavi kao naročito ozbiljna kriminalistička drama verovatno samo oslabio njen najveći adut.

Borba je jednostavna za učenje, ali ima prostora za kombinovanje

U osnovi, Mexican Ninja je 2.5D beat ’em up sa roguelike strukturom, pa najveći deo vremena provodite u obračunima sa grupama neprijatelja, pokušavajući da pronađete najbolji način da ih savladate i iz svakog runa izvučete što više. Kontrole su dovoljno jednostavne da brzo možete da se naviknete na njih, ali borba ne ostaje samo na nasumičnom pritiskanju dugmadi, pošto kombinovanje lakih i teških napada, izbegavanje, pariranje, skokovi i napadi u vazduhu otvaraju prostor za nešto više od običnog razmenjivanja udaraca.

Posebno je prijatno kada uspete da povežete nekoliko napada i zadržite protivnika u vazduhu, jer tada borba dobija ritam koji se ne svodi samo na čekanje da se neprijatelj ponovo približi. Juggleovanje i povezivanje udaraca daju vam mogućnost da kontrolišete tempo obračuna, dok pariranje predstavlja važan deo odbrane i može da zaustavi veliki broj napada ako pravilno procenite trenutak za reakciju. Kada se sve ove mogućnosti povežu, borba postaje znatno zanimljivija nego što bi se moglo zaključiti na osnovu jednostavne postavke i karikaturalnog izgleda igre.

Naravno, nije reč o sistemu koji pokušava da dostigne dubinu najkompleksnijih akcionih igara, ali to ovde nije ni neophodno. Mexican Ninja najbolje funkcioniše kada vas ubaci u gužvu, pruži vam dovoljno alata da se izborite sa neprijateljima i prepusti vam da kroz eksperimentisanje pronađete kombinacije koje vam najviše odgovaraju. Njena najveća prednost nije u tome što izmišlja potpuno novi način borbe, već u tome što poznate beat ’em up mehanike uklapa u dovoljno dinamičnu celinu da obračuni uglavnom ostanu zabavni.

Mexican Jutsus i buildovi daju svakom runu drugačiji karakter

Najveći adut igre, pored samog borbenog sistema, predstavljaju Mexican Jutsus, specijalne tehnike koje su preuveličane, često potpuno apsurdne i savršeno uklopljene u ton čitave avanture. Njihova vrednost nije samo u tome što izgledaju upečatljivo, već i u tome što se menjaju od runa do runa, zbog čega ne možete uvek da računate na potpuno isti skup sposobnosti. Uz njih dolaze pasivne sposobnosti, blagoslovi duhova koji kombinuju meksičke i japanske motive, kao i trajne nadogradnje koje otključavate između pokušaja.

Ovakva struktura omogućava vam da postepeno razvijate sopstveni stil igranja, bilo da želite da se oslonite na agresivne napade, kontrolišete veći broj neprijatelja ili povećate šanse za preživljavanje kada borbe postanu zahtevnije. Različite kombinacije sposobnosti mogu da promene način na koji pristupate obračunima, pa progresija nije samo pitanje povećavanja statistika i postajanja jačim, već i eksperimentisanja sa mogućnostima koje vam igra ponudi tokom pojedinačnih pokušaja.

Svaki run traje približno 15 do 25 minuta, dok za prolazak cele igre treba računati na otprilike šest do dvanaest sati, u zavisnosti od toga koliko vremena provodite eksperimentišući i koliko vam uspešno ide napredovanje. To je sasvim pristojan okvir za igru ovog tipa, posebno ako volite da se vraćate prethodnim nivoima i testirate drugačije kombinacije sposobnosti. Ipak, sistem napredovanja nije toliko dubok da bi Mexican Ninja mogao da se meri sa najboljim predstavnicima roguelike žanra, pa će dugoročna motivacija u velikoj meri zavisiti od toga koliko vam prija osnovna borba.

Humor koji ne zna za granice

Ako postoji oblast u kojoj Mexican Ninja zaista uspeva da se izdvoji, onda je to humor, jer igra gotovo nijednog trenutka ne pokušava da bude suptilna, pristojna ili naročito ozbiljna. Dijalozi su puni psovki na španskom i engleskom jeziku, apsurdnih situacija i referenci koje mogu da se kreću od El Chava do animea i God of Wara, dok se čitav svet ponaša kao da je potpuno normalno da meksički nindža rešava probleme katana-mačevima i specijalnim tehnikama u gradu kojim vladaju Narkuze.

Ovakav pristup neće odgovarati svakome, jer se igra oslanja na grub, vulgaran i politički nekorektan humor koji često namerno preteruje samo da bi videla dokle može da ide. Ako vam takav stil ne odgovara, pojedine šale bi mogle brzo da vam dosade, posebno zato što se Mexican Ninja ne trudi da promeni ton ili ublaži svoje fore kako bi bila pristupačnija široj publici. Sa druge strane, ako volite igre koje se ne plaše da budu potpuno otkačene i koje svoju apsurdnost pretvaraju u deo identiteta, ovde ćete verovatno pronaći dosta razloga za smeh.

Najvažnije je što se igra ne izvinjava zbog svoje premise niti pokušava da je opravda nekakvom nepotrebno ozbiljnom pričom. Ona zna kakvu avanturu želi da ponudi i bez zadrške prihvata sve što uz takvu ideju dolazi, pa humor nije samo dodatak između borbi, već sastavni deo iskustva koji se provlači kroz likove, okruženje i način na koji su predstavljeni neprijatelji.

Kada haos počne da se ponavlja

Ipak, ni ovako neobična postavka ne može potpuno da sakrije određene slabosti. Tokom većih borbi, čitljivost ponekad postaje problem, naročito kada se na ekranu istovremeno nađe mnogo neprijatelja, projektila i specijalnih efekata. U takvim trenucima nije uvek jednostavno pratiti šta se dešava oko Juana, pa borba može da izgubi deo svoje preciznosti i da vas kazni zbog situacije koju niste uspeli jasno da ispratite.

Pored toga, pojedini nivoi deluju repetitivnije od drugih, a raznovrsnost neprijatelja nije toliko velika da bi svaki novi susret stalno donosio nešto drugačije. Nakon više runova počinjete da prepoznajete obrasce i da se oslanjate na već isprobane strategije, zbog čega deo početnog uzbuđenja vremenom slabi. Roguelike struktura prirodno podrazumeva određeni stepen ponavljanja, ali najbolji predstavnici žanra uspevaju da kroz kombinacije protivnika, događaja i mogućnosti stvaraju dovoljno novih situacija da se svaki pokušaj oseća drugačije.

Još jedna neobičnost jeste to što obični nivoi ponekad mogu da budu zahtevniji od boss borbi, što ume da deluje pomalo čudno kada se očekuje da upravo glavni protivnici predstavljaju vrhunac izazova. To samo po sebi nije veliki problem, ali bi bolji balans težine i veća raznovrsnost neprijatelja dodatno unapredili iskustvo, posebno tokom dužih sesija.

Ipak, nijedna od ovih zamerki nije toliko ozbiljna da bi poništila ono što Mexican Ninja radi dobro. Njene slabosti uglavnom postaju primetnije tek nakon što provedete više vremena u igri, dok osnovna borba, humor i neobičan svet i dalje pružaju dovoljno razloga da započnete još jedan run.

Da li Mexican Ninja zaslužuje vaše vreme?

Mexican Ninja je odličan primer kako se iz naizgled potpuno besmislene ideje može izvući zabavna i prepoznatljiva igra, pod uslovom da razvojni tim razume šta tu ideju čini zanimljivom i da se ne plaši da je sprovede do kraja. Spoj meksičke i japanske kulture, Narkuze, karikaturalni vizuelni stil i humor bez mnogo kočnica daju joj identitet koji se lako pamti, dok dinamična borba, specijalne tehnike i različiti buildovi pružaju dovoljno sadržaja da osnovna petlja ostane zabavna.

Naravno, nije reč o najdubljem niti najdužem roguelikeu na tržištu, a ponavljanje nivoa, ograničena raznovrsnost neprijatelja i povremeno loša čitljivost u većim gužvama sprečavaju je da ostavi još snažniji utisak. Ipak, Mexican Ninja ima karakter, jasno zna kakvu igru želi da bude i uglavnom uspeva da svoju ideju pretvori u kvalitetnu akcijsku avanturu. Vidi se da je razvojni tim Madbricks iz Kolumbije imao jasnu viziju i da se nije plašio da eksperimentiše, što je u ovom slučaju rezultiralo igrom koja je mnogo više od šale na račun spoja dve kulture.

Ako volite brze 2.5D beat ’em up igre, roguelike elemente i humor koji ne poznaje granice, Mexican Ninja svakako zaslužuje vašu pažnju. Neće promeniti žanr niti će vas zadržati stotinama sati, ali će vam ponuditi dovoljno dobre borbe, otkačenih trenutaka i zanimljivih kombinacija sposobnosti da se još jednom vratite u Nuevo Tokyo.

Ocena: 8/10

Igra je igrana na: PS5.