Realm of Ink: Realm of Ink je jedna od onih igara koje vas stalno teraju da odigrate još jednu partiju. Zahvaljujući odličnoj borbi, velikom broju build opcija i fantastičnom vizuelnom stilu, predstavlja laku preporuku za sve ljubitelje roguelite žanra. – NemanjaKocica
Priznajem da Realm of Ink nije igra kojoj sam posvetio previše pažnje kada je prvi put najavljena. Dovoljno je bilo da pogledam nekoliko screenshotova i trejlera pa da pomislim: „Dobro, još jedan Hades klon.“
Izometrijska kamera, brza borba, roguelite struktura, gomila neprijatelja na ekranu i neizbežni dodge. Sve smo to već videli i igrali mnogo puta.
Međutim, ono što nisam očekivao jeste da ću narednih 20 sati provesti igrajući ga gotovo svakog slobodnog trenutka na Switch 2 konzoli.
Realm of Ink možda na prvi pogled izgleda poznato, ali što više vremena provedete sa njim, sve više otkriva sopstveni identitet. Iako se inspiracija Hadesom vidi iz aviona, igra uspeva da ponudi dovoljno svojih ideja da ne deluje kao obična kopija.
Prva stvar koja me je kupila bila je borba. Brza je, precizna i jednostavno zabavna. svaka nova partija vrlo brzo uđe u onaj poznati roguelite ritam: “još samo ovaj run.”
A onda taj run postane još jedan. Pa još jedan.
Velike zasluge za to ima sistem buildova koji je daleko dublji nego što sam očekivao.
Tokom igranja konstantno otključavate nove aktivne sposobnosti, pasivne bonuse, modifikatore i razne nadogradnje koje mogu potpuno promeniti način na koji pristupate borbi. Nije u pitanju samo povećavanje dmg za nekoliko procenata, već kombinovanje efekata koji često potpuno transformišu vaš stil igre.
Lično sam najviše uživao u buildovima baziranim na critical damage-u.
Jednom kada sam krenuo tim putem, svaki sledeći izbor tokom partije bio je usmeren ka tome da kritični udarci postanu još jači. Nema mnogo lepših osećaja u akcionim igrama od trenutka kada vidite kako boss-u nestane ogroman deo health bara nakon nekoliko dobro povezanih napada.
Kada smo već kod stilova igre, moja omiljena forma bila je Scythe Form.
Dok neke druge forme igraju na brzinu i agresiju, Scythe Form me je osvojila sporijim, ali mnogo snažnijim udarcima. Veći domet i osećaj težine svakog napada učinili su je mojim prvim izborom kroz najveći deo igre. U kombinaciji sa critical damage buildom pretvarala je pojedine boss borbe u pravi spektakl velikih brojeva na ekranu.
Naravno, nije samo glavni lik zaslužan za sve. Tu je i Momo, vaš verni pratilac tokom cele avanture.
Na početku sam mislio da je u pitanju još jedan simpatični ljubimac koji postoji samo da bi izgledao slatko. Međutim, vrlo brzo postaje jasno da je Momo mnogo važniji deo igre nego što deluje na prvi pogled.
Kako menjate sposobnosti i gradite svoj build, tako se menjaju i njegove mogućnosti. Nove sposobnosti, novi efekti i dodatni bonusi čine ga važnim delom strategije, a ne samo ukrasom koji vas prati kroz nivoe.
Upravo zbog svih tih sistema Realm of Ink ima odličan replay value.
Nakon završetka igre nisam imao utisak da sam video sve što ona može da ponudi. Naprotiv. Stalno sam razmišljao o tome kakve bih još kombinacije mogao da napravim ili koju formu bih sledeću mogao ozbiljnije da isprobam.
Posebnu pohvalu zaslužuje i vizuelni stil.
Realm of Ink izgleda fantastično. Inspiracija tradicionalnim kineskim slikarstvom mastilom vidi se na svakom koraku. Efekti magija, dizajn okruženja i celokupna prezentacija ostavljaju utisak kao da se nalazite unutar pokretne ilustracije.
Anime uticaj je takođe veoma izražen.
Većina važnih ženskih likova predstavljena je kao idealizovane herojske figure sa upečatljivim kostimima i naglašenim proporcijama. Nekome će to biti dodatni plus, nekome možda neće, ali definitivno doprinosi prepoznatljivom identitetu igre i razlikuje je od mnogih drugih roguelite naslova na tržištu.
Nažalost, nisu svi aspekti igre podjednako uspešni.
Priča mi jednostavno nije bila dovoljno zanimljiva da bih joj posvetio mnogo pažnje. Ima nekoliko interesantnih ideja, ali uglavnom ostavlja utisak još jedne anime fantazije koja služi kao izgovor da što pre nastavite sa borbom.
To nije nužno veliki problem, jer je gameplay dovoljno dobar da iznese celu igru, ali teško da ćete Realm of Ink pamtiti zbog narativa.
Druga stvar koja mi je zasmetala jeste nivo izazova.
Ne mogu da kažem da je igra previše laka, ali često sam imao osećaj da me ne kažnjava dovoljno za greške. Kada pronađete jaku kombinaciju sa par pasivnih bonusa, pojedini boss-evi jednostavno nestanu mnogo brže nego što bi trebalo. Zabavno jeste, ali sam povremeno poželeo da me igra malo više natera da se oznojim.
Pošto sam celu avanturu odigrao na Nintendo Switch 2 konzoli u handheld režimu, moram da pomenem i tehničku stranu.
Uglavnom radi veoma dobro, ali nisam prošao bez nekoliko sitnih problema. Povremeno sam nailazio na kratke stuttere tokom intenzivnijih borbi, posebno kada ekran postane prepun efekata i protivnika.
Još više su mi zapale za oko cutscene sekvence koje su u pojedinim trenucima imale vidljive kompresione artefakte. Nekoliko puta sam imao osećaj kao da gledam YouTube video slabijeg kvaliteta umesto filmske sekvence ugrađene u samu igru.
Ništa od toga nije ozbiljno pokvarilo iskustvo, ali ostavlja utisak da je bilo prostora za dodatno tehničko poliranje.
Kada se sve sabere, Realm of Ink je za mene jedno od prijatnijih iznenađenja ove godine.
Ušao sam u igru očekujući još jedan solidan roguelite koji će pokušati da kopira Hades, a izašao iz nje sa više od 20 sati igranja i željom da nastavim da eksperimentišem sa novim buildovima.
Nije savršena. Priča je zaboravljiva, balans nije uvek idealan, a Switch 2 verzija ima nekoliko tehničkih problema. Ipak, odlična borba, veliki broj build opcija, zanimljive forme i fantastičan vizuelni stil više su nego dovoljni da nadoknade te nedostatke.
Ako volite roguelite igre, Realm of Ink definitivno zaslužuje mesto na vašoj listi.
Primerak igre za potrebe recenzije ustupio je Leap Studio.
