Silent Hill: Townfall: Silent Hill: Townfall ima napetu atmosferu, odličan zvuk i nekoliko zaista napetih i strašnih trenutaka. Iako je priča solidna, nije najbolje ispričana, dok repetitivni stealth i mali broj različitih neprijatelja ostaju najveće mane. Ipak, ovo je jedna od boljih igara u serijalu, ali ne i najbolja. – NemanjaKocica
Silent Hill: Townfall svoje najbolje trenutke gradi atmosferom, zvukom i osećajem konstantne napetosti, i upravo zbog toga ostavlja znatno bolji utisak nego što bi se na prvi pogled moglo očekivati.
Od samog početka igra uspeva da napravi neprijatnu atmosferu. Magla, mračno okruženje, način na koji se svet oko vas menja i odličan audio dizajn rade zajedno kako bi vas držali na ivici. Zvuk ovde posebno zaslužuje pohvalu. Tišina, udaljeni šumovi i zvuci koje ne možete odmah da identifikujete često su mnogo efikasniji od klasičnih horor trikova. Townfall ume da bude stvarno napet, a u nekoliko navrata i vrlo strašan, što je verovatno i najveća pohvala koju jednoj Silent Hill igri možete dati.
Problem nastaje kada igra mora da se osloni na gameplay sisteme koji nisu ni približno toliko zanimljivi kao njena atmosfera. Stealth je definitivno jedna od slabijih strana igre. U početku funkcioniše sasvim pristojno, ali kako vreme prolazi, skrivanje od neprijatelja počinje da se ponavlja i više nervira nego što stvara tenziju. Umesto da se plašite onoga što vas čeka iza sledećeg ugla, u pojedinim situacijama više razmišljate o tome kako da po ko zna koji put prođete pored istog tipa neprijatelja.
To dodatno pogoršava činjenica da nema dovoljno različitih neprijatelja. Silent Hill je poznat po svojim bizarnim i nezaboravnim monstrumima, pa je šteta što Townfall ne koristi taj potencijal u većoj meri. Nekoliko neprijatelja može da ostavi jak utisak, ali nedostatak raznovrsnosti postaje očigledan kako napredujete.
Što se priče tiče, tu sam negde između pozitivnog i negativnog utiska. Priča je solidna, ali nije najbolje ispričana. Ima zanimljive ideje, misteriju koja vas tera da nastavite dalje i nekoliko dobrih trenutaka, ali način na koji su pojedine stvari predstavljene ne funkcioniše uvek najbolje. Nije problem u tome što priča pokušava da bude misteriozna – to je praktično obavezno za Silent Hill – već u tome što je nekada previše očekivana i predvidljivo šta će se desiti, što je za horor igru sa teškom pričom velika mana.
I pored toga, teško je poreći da Townfall ima ono nešto zbog čega ga možete nazvati jednom od boljih igara u serijalu. Ne i najboljom, jer za takvu titulu ipak nema dovoljno kvalitetan gameplay i ne uspeva da ostavi isti trag kao vrhunski delovi franšize. Ali kao celina, ovo je sasvim pristojan povratak Silent Hilla, posebno kada se gleda koliko dobro igra koristi atmosferu i zvuk da vas drži u konstantnom grču.
Igrao sam Silent Hill: Townfall na PS5, tako da nisam imao tehničke probleme koji su se pojavljivali u kod PC igrača, uključujući probleme sa performansama i povremene crash-eve. Na konzoli je iskustvo bilo znatno stabilnije, što mi je omogućilo da se više fokusiram na samu igru, a manje na tehničku stranu.
Silent Hill: Townfall nije savršen povratak serijala, ali jeste dobar nastavak serijala i dobra podloga za ono što se nadamo da dolazi. Kada je najjači, podseća zbog čega Silent Hill funkcioniše bolje kao psihološki horor nego kao obična igra sa čudovištima. Kada je najslabiji, podseća nas da dobra atmosfera sama po sebi ne može da popravi repetitivan stealth i nedostatak raznovrsnosti.
Ipak, kada se sve sabere, Townfall je iskustvo koje vredi odigrati, posebno ako vam je nedostajao osećaj napetosti, znojavih dlanova i pazuha koji je godinama bio zaštitni znak ovog serijala.
