SVETI MOJSIJE CRNI: Sveti Mojsije crni je kriminalistička drama koja kroz priču o iskupljenju, veri i pokušaju promene života podseća na motive koje često viđamo u igrama poput Grand Theft Auto V, Mafia II i Sleeping Dogs. Film je najjači kada se fokusira na unutrašnju borbu glavnog lika i odličnu izvedbu Omar Epps, ali gubi deo ozbiljnosti kada ode u klasične gangsterske klišee i neujednačen ton. Ipak, uprkos manama, ostavlja dovoljno jak utisak zahvaljujući temama koje obrađuje i atmosferi koja će posebno prijati ljubiteljima mračnijih kriminalnih priča. – Indijanka Danka
Postoje filmovi koji se vrlo lako povežu sa pričama koje smo već igrali u video igrama. Kriminal, vera, izdaja i pokušaj da se pobegne od sopstvene prošlosti već godinama su deo jakih narativa u gejmingu. Dovoljno je setiti se GTA serijala, Mafia igara, Sleeping Dogs ili Red Dead Redemption 2, gde likovi nisu samo kriminalci već ljudi koji polako pucaju pod težinom svojih izbora i pokušavaju da pronađu neki oblik smisla. U tom prostoru lako se smešta i Sveti Mojsije crni, film koji pokušava da spoji nasilnu kriminalnu prošlost sa idejom duhovnog iskupljenja i promene života.
Kriminal, vera i pokušaj promene
Film prati Malika (Omar Epps), čoveka koji izlazi iz zatvora i pokušava da započne novi život, dok ga prošlost i dalje vuče nazad u svet kriminala, dugova i starih obračuna. Paralelno se razvija i priča o Svetom Mojsiju Crnom, nekadašnjem razbojniku koji postaje monah i simbol potpune životne transformacije. Film stalno gradi paralelu između ta dva puta, kao pitanje da li je promena zaista moguća ili je samo još jedan oblik bekstva.
U igrama smo ovakve motive viđali mnogo puta. Red Dead Redemption 2 najjasnije pogađa taj ton, kada Arthur Morgan polako shvata da ceo njegov život ima cenu koju više ne može da ignoriše. Mafia serijal, posebno drugi deo, takođe nosi tu ideju čoveka koji ulazi sve dublje u kriminal, ali nikada ne izlazi isti iz njega. Sveti Mojsije crni ide istim tematskim putem, ali bez interaktivne dimenzije i oslanjajući se isključivo na dramu i dijalog.
Omar Epps kao srce filma
Najveća snaga filma je Omar Epps. Njegov Malik nije napisan kao klasičan “gangster”, već kao čovek koji je već emocionalno istrošen i više ne deluje kao neko ko kontroliše svoj život. Njegove najbolje scene su one u kojima ne govori mnogo. Pogledi, kratke pauze i razgovori sa porodicom nose mnogo veću težinu nego eksplicitna objašnjenja o veri i iskupljenju.
Njegov lik najviše podseća na protagoniste iz narativa u kojima se priča ne gradi na akciji, već na posledicama. Likove koji su već izgubili pre nego što igra ili film uopšte počne da se “otvaraju”.
Film koji gubi balans
Kada priča pređe u kriminalne obračune i sukobe bandi, film gubi deo svoje snage. U tim momentima dolaze Quavo i Wiz Khalifa, a ton postaje znatno površniji u odnosu na emotivnu osnovu priče. Umesto da zadrži fokus na unutrašnjem sukobu i moralnoj dilemi, film povremeno sklizne u standardne gangsterske scene koje ne nose istu težinu kao ostatak narativa. To je isti problem koji ponekad imaju open-world krimi igre kada pokušavaju da balansiraju između ozbiljne priče i čistog akcionog haosa, bez jasnog jedinstva tona.
Neki likovi u filmu deluju kao da su dizajnirani u drugom “modu igre”, pa zato povremeno iskaču iz ostatka priče i narušavaju njen ton. Umesto da prirodno prate ozbiljniji kriminalni okvir, oni su dovedeni do nivoa koji deluje preterano i neujednačeno, kao da su ubačeni da pojačaju haos, a ne da ga organski grade.
Posebno se izdvaja korumpirani, psihički nestabilan policajac kog igra Cliff Chamberlain. Njegovo ponašanje je toliko naglašeno da u pojedinim scenama deluje gotovo “over-the-top”, više kao scripted boss encounter nego kao lik iz utemeljene kriminalne drame. Umesto da doprinese tenziji, često je ruši jer njegove reakcije izlaze iz realnog okvira koji film inače pokušava da uspostavi.
Kriminal i iskupljenje u igrama
Motiv kriminalca koji traži iskupljenje jedan je od najjačih u gejmingu. GTA serijal ga stalno koristi kroz likove koji pokušavaju da pobegnu iz sveta koji ih drži, ali im nikada potpuno ne dozvoljava da izađu. Sleeping Dogs daje još intimniji pristup, gde se lik kreće između dva identiteta i stalno balansira između lojalnosti i ličnog morala. Ali, različiti pristupi temi daju drugačije rezultate. Tako je i sa ovim filmom. Da li je ovde fokus na veri i promeni, ili se deo priče nudi kroz poznate akcije, ostaje na svakome od nas da pogleda svojim očima.
U spomenutim video igrama zajedničko je isto pitanje koje postavlja i ovaj film — da li čovek može da promeni ko je, ili ga prošlost uvek sustiže bez obzira na sve.
Final verdict
Sveti Mojsije crni je film koji ima jasan tematski pravac i nekoliko veoma jakih trenutaka, posebno kada se fokusira na lik Malika i njegovu unutrašnju borbu. Omar Epps nosi film i daje mu emocionalnu težinu koja u pojedinim momentima nadilazi sam scenario. Ipak, film nikada potpuno ne uspeva da spoji svoju tišu, introspektivnu stranu sa kriminalnim segmentima, pa ostaje osećaj neujednačenosti.
Ako volite igre koje se bave moralno sivim likovima, padom i pokušajem iskupljenja, od GTA do Mafia i Sleeping Dogs , ovaj film će vam biti zanimljiv, makar zbog teme koju pokušava da obradi. Nije savršen, ali ima dovoljno jakih momenata da ostane u glavi duže nego što deluje na prvi pogled.
Distribucija MCF
