Kriminal, veliki novac, luksuzne lokacije i opasni ljudi u skupim odelima već godinama su savršena osnova za video igre. Dovoljno je pogledati koliko su igrači vezani za serijale kao što su Grand Theft Auto V, Hitman, Mafia ili Sleeping Dogs da bi bilo jasno koliko dobro funkcioniše spoj kriminala, akcije i luksuza. Upravo zato će svi koji vole takve igre vrlo lako ući i u In The Grey priču. Ovaj novi film koji potpisuje Guy Ritchie često izgleda kao skupa single-player kampanja puna komplikovanih planova, jurnjava, pucnjava i likova koji stalno pokušavaju da budu korak ispred sistema.
Guy Ritchie već godinama ima stil koji lako pronalazi publiku među gejmerima. Njegovi filmovi često funkcionišu kao dobro napisane misije iz kriminalističkih akcionih igara. U njima nije važna samo akcija, već i način na koji likovi razgovaraju, nadmudruju se i izlaze iz situacija koje deluju potpuno izgubljeno. In The Grey pokušava da spoji upravo taj njegov prepoznatljiv ritam sa modernim akcionim trilerom i u velikom delu filma uspeva da zadrži atmosferu zbog koje odmah pomisliš na stealth misije, extraction zadatke i planove koji stalno mogu da krenu po zlu.
Kriminal, planovi i co-op ekipa
U centru priče nalazi se Rachel Wild koju igra Eiza González, žena koja funkcioniše u svetu finansijskih operacija i situacija u kojima se zakon i kriminal stalno prepliću. Kada nestane ogromna suma novca povezana sa kriminalnim strukturama i mrežama moći, Rachel pokušava da povrati kontrolu nad situacijom i okuplja ljude koji mogu da odrade najprljaviji deo posla.
Tu u priču ulaze Sid i Bronco koje igraju Henry Cavill i Jake Gyllenhaal. Njih dvojica funkcionišu kao perfektno uigran co-op tim iz taktičke akcione igre. Sid je hladan, precizan i konstantno deluje kao igrač koji unapred zna raspored protivnika i rutu kojom treba proći kroz misiju bez greške. Bronco je njegova potpuna suprotnost, glasniji, spontaniji i sklon improvizaciji. On je kao igrač koji stalno rizikuje ali nekako uspeva da izvuče situaciju čak i kada deluje da je sve izgubljeno.
Najbolji deo filma upravo je dinamika između njih dvojice. Kada su zajedno na ekranu, In The Grey dobija energiju koja podseća na najbolje misije iz igara u kojima je timska saradnja važnija od same pucnjave. Njihovi dijalozi deluju prirodno i nenametljivo, bez osećaja da film pokušava da bude “cool” po svaku cenu.
AAA krimini igra
Vizuelno, film izgleda kao veoma skupa AAA produkcija. Lokacije u Španiji, Saudijskoj Arabiji i na Kanarskim ostrvima koriste se kao ogromni sandbox prostori puni luksuza, skrivenih dogovora i opasnosti koje čekaju iza zatvorenih vrata. Sve izgleda stilizovano, od garderobe do načina na koji su snimljeni razgovori i akcione scene. Guy Ritchie i ovde kriminal prikazuje kao paralelni svet u kojem čak i haos ima određenu estetiku, pa čak i najopasnije situacije izgledaju elegantno. U pojedinim momentima film podseća na spoj između luksuznih misija iz Hitmana i haotičnih jurnjava kakve viđamo u GTA igrama.
Akcione scene veoma lako prizivaju gejming poređenja. Tu su close combat obračuni, jurnjave motorima kroz uske ulice, improvizovane extraction operacije i sekvence koje izgledaju kao kombinacija između Call of Duty i Tom Clancy's Rainbow Six Siege. Film često koristi ritam koji podseća na gameplay loop u kojem nakon planiranja i pripreme dolazi potpuni haos, a zatim novi pokušaj da se situacija vrati pod kontrolu.
Previše objašnjenja
Ipak, In The Grey ima i problem koji će gejmeri vrlo brzo prepoznati. Film ponekad deluje kao igra koja previše vremena troši na lore i objašnjavanje sistema, umesto da jednostavno pusti igrača da uživa u misiji. Veliki deo radnje odlazi na finansijske strukture, planove, pravne detalje i objašnjavanje mehanike cele operacije, pa se povremeno gubi ritam koji film ima kada fokus prebaci na likove i akciju. To posebno utiče na Rachel Wild jer njen lik ima potencijal da bude mnogo zanimljiviji nego što scenario dozvoljava. Eiza González izgleda kao da savršeno pripada ovom svetu i ima dovoljno harizme da vodi film, ali priča često više pažnje daje procedurama i planovima nego njenoj ličnosti i motivaciji.
Rosamund Pike i Carlos Bardem imaju solidne uloge i uspevaju da ostave utisak čak i sa ograničenim prostorom, ali ni njihovi likovi ne dobijaju dovoljno vremena da prerastu u nešto više od funkcionalnih delova radnje.
Guy Ritchie i zašto ga publika voli
Najzanimljiviji trenuci dolaze kada film uspori i dozvoli likovima da jednostavno razgovaraju i funkcionišu zajedno. Upravo tada In The Grey najviše podseća na Snatch i The Gentlemen, gde je hemija među likovima važnija od same akcije. U tim scenama najviše dolazi do izražaja ono po čemu je Guy Ritchie godinama prepoznatljiv, a to su likovi koji deluju kao da su potpuno navikli na haos oko sebe i više ga ne doživljavaju kao nešto neobično. Kada se fokus prebaci na njihove odnose, humor i improvizaciju usred opasnih situacija, film deluje mnogo sigurnije i zanimljivije.
Final verdict
In The Grey možda nije Guy Ritchie u njegovoj najboljoj formi, ali je i dalje dovoljno zabavan da fanovi krimi igara i akcionih trilera bez problema ostanu uz film do samog kraja. Nema ovde savršenog stealth runa niti legendarnog boss fighta koji će ostati upamćen godinama, ali Cavill i Gyllenhaal nose ovu misiju dovoljno dobro da film uspešno pređe završni level.
Ako voliš atmosferu igara kao što su GTA, Hitman ili Mafia, velike su šanse da ćeš i u ovom filmu pronaći dovoljno akcije, haosa i krimi energije da uživaš čak i kada scenario povremeno izgubi fokus.
