KICK – Recenzija: Jedna lopta, put do škole i mnogo malih avantura

Nekada su nam za dobru zabavu bile dovoljne sasvim obične stvari. Lopta, nekoliko prijatelja i put do škole mogli su da pretvore jedno sasvim obično jutro u malu avanturu. Upravo na takav osećaj pokušava da nas podseti KICK, simpatična indie igra koja svakodnevno putovanje do škole pretvara u neobičan spoj fudbala, platformskih izazova i nostalgične anime estetike. Umesto da jednostavno krenemo ulicom, pred nama je zadatak da loptu održimo u pokretu, savladamo prepreke i stignemo na odredište, a usput se zabavimo brojnim malim izazovima.

U ulozi dečaka poznatog kao The Kid, krećemo na put kroz japanske ulice, parkove, plaže i različite delove grada. Na prvi pogled, sve deluje prilično jednostavno, ali put do škole nije baš toliko lak kada sa sobom vodimo fudbalsku loptu koju moramo da kontrolišemo. Ograde, klupe, prolaznici, životinje i različiti predmeti postaju deo jednog neobičnog poligona u kojem svaki udarac može da napravi razliku. Koncept je jednostavan, ali dovoljno drugačiji da odmah privuče pažnju.

Fudbal koji se igra malo drugačije

KICK nije klasična fudbalska igra i od nje ne treba očekivati utakmice, timove ili pokušaje da se postigne što više golova. Ovde je lopta praktično naš glavni saputnik, a cilj je da je uz pomoć različitih udaraca, dodavanja i podizanja u vazduh bezbedno sprovedemo kroz nivo. U tome leži najveći deo zabave, jer svaka prepreka zahteva malo drugačiji pristup i dobru procenu trenutka kada treba reagovati.

Na raspolaganju imamo nekoliko načina da kontrolišemo loptu, pa je potrebno naučiti kada je najbolje poslati je preko prepreke, kada je provući kroz uzak prolaz, a kada je jednostavno pustiti da se kotrlja. Igra koristi fiziku kako bi kretanje lopte delovalo prirodnije, što znači da nije dovoljno samo pritisnuti dugme i očekivati da će ona uvek otići tamo gde želimo. Potrebno je naučiti kako se ponaša, proceniti ugao udarca i prilagoditi se prostoru kroz koji prolazimo.

U početku sve deluje prilično jednostavno, ali kako napredujemo, nivoi postaju zahtevniji i počinju da kombinuju različite prepreke i zadatke. Posebno mi se dopada što igra ne pokušava da se drži samo jednog obrasca. Pored klasičnog prolaska kroz ulice, nailazimo na trke, sakupljanje novčića i situacije koje zahtevaju malo drugačije korišćenje lopte. Zbog toga postoji osećaj raznovrsnosti, a svaki novi nivo donosi neku sitnicu koja nas tera da promenimo pristup.

Igra sadrži ukupno 23 nivoa, a tokom napredovanja možemo da sakupljamo novčiće i otključavamo različite dizajne fudbalskih lopti i zastavice. One nisu samo kozmetički dodatak bez ikakve svrhe, jer zastavicama možemo da ukrasimo i svoju sobu. To je simpatičan detalj koji doprinosi osećaju da se ne radi samo o prolasku kroz prepreke, već o jednoj maloj avanturi sa sopstvenim sitnim nagradama.

Naravno, ovakav sistem ima i svoje mane. Kontrola lopte ponekad nije onoliko precizna koliko bismo želeli, a njeno kretanje ume da bude nepredvidivo. U igri u kojoj je tajming veoma važan, takve situacije mogu da budu frustrirajuće. Dešava se da lopta ode u neželjenom pravcu ili da neki pokret ne izvedem baš onako kako sam zamislio. Ipak, meni to nije uspelo da pokvari celokupan utisak, mada je jasno da bi malo dodatnog doterivanja kontrola učinilo iskustvo znatno prijatnijim.

Mali svet sa velikom dozom šarma

Jedan od glavnih razloga zbog kojih mi se KICK dopao jeste njegova atmosfera. Vizuelni stil inspirisan anime estetikom i svakodnevnim japanskim okruženjem daje igri poseban identitet. Ulice, prolaznici, parkovi, plaže i različite sitnice koje susrećemo na putu stvaraju utisak da učestvujemo u jednoj maloj avanturi iz svakodnevnog života.

Posebno mi se sviđa što igra ne pokušava da od svega napravi nešto grandiozno. Njen svet je relativno jednostavan, ali upravo u tome postoji određena toplina. Umesto spašavanja sveta ili borbe protiv ogromnog zla, ovde je naš najveći zadatak da stignemo do škole, a usput se zabavimo igrajući se loptom. Takav pristup daje igri opušten karakter i čini je drugačijom od brojnih naslova koji stalno pokušavaju da podignu uloge.

Vizuelni identitet lepo prati tu ideju. Okruženja imaju šarenolik i ručno oblikovan izgled, a pojedini prizori zaista podsećaju na kadrove iz nekog starijeg animea o odrastanju, prijateljstvu i svakodnevnim avanturama. Ne očekujte ogromnu količinu detalja ili tehnički spektakularan prikaz, ali ono što je ovde najvažnije jeste da igra uspeva da izgradi prepoznatljivu atmosferu.

Muzika se takođe uklapa u celokupni koncept. Prijatne melodije doprinose opuštenom tonu i dodatno naglašavaju osećaj nostalgije koji igra pokušava da prenese. Nije reč o nečemu što će nužno ostati upamćeno kao jedan od najboljih soundtrackova godine, ali muzika lepo prati ono što se dešava na ekranu i pomaže da se stvori osećaj bezbrižnog putovanja kroz poznate, svakodnevne prizore.

KICK ima i onu vrstu simpatične nesavršenosti koju često srećemo kod manjih indie projekata. Nije sve uvek idealno izvedeno, ali se iza osnovne ideje oseća želja da se napravi nešto drugačije. Upravo zbog toga sam mogao da pređem preko pojedinih nedostataka i uživam u onome što igra pokušava da ponudi.

Izazov koji ponekad pokvari ritam

Ipak, ne može se zanemariti činjenica da KICK ume da bude zahtevniji nego što njegov izgled sugeriše. Neki nivoi traže veoma precizne pokrete, a kombinacija prepreka i ograničenog prostora za greške može da dovede do ponavljanja istih deonica. Sistem prekršaja dodatno naglašava važnost pažljivog igranja, jer udaranje u određene objekte i ometanje prolaznika može da nas udalji od uspešnog završetka nivoa.

Upravo tu dolazi do izražaja najveći problem igre. Kada sve funkcioniše kako treba, prolazak kroz nivo može da bude veoma zadovoljavajući. Međutim, kada lopta ne reaguje onako kako očekujemo, lako je izgubiti ritam i ponovo prolaziti kroz deo koji smo već savladali. To je posebno primetno u izazovima koji zahtevaju brzo reagovanje i precizno tempiranje.

Voleo bih da su kontrole malo uglađenije i da je kretanje lopte predvidljivije. Takve promene ne bi oduzele ništa od osnovne ideje, već bi omogućile da se više fokusiramo na samu zabavu i pronalaženje najboljeg načina za savladavanje prepreka.

Dobra stvar je što KICK ne insistira na tome da svaki igrač mora da prihvati isti nivo izazova. Vremenska ograničenja u određenim nivoima mogu da se isključe, pa oni koji žele opuštenije iskustvo mogu da uživaju u putovanju bez stalnog gledanja na sat. S druge strane, oni koji vole da usavrše svoje poteze i pronađu najbrži put kroz nivoe mogu da zadrže dodatni pritisak i pokušaju da izvuku maksimum iz svakog pokušaja.

Što se tiče trajanja, KICK je manja, fokusirana avantura sa 23 nivoa, a ne igra koja pokušava da nas zadrži desetinama sati. Koliko ćete vremena provesti uz nju zavisi od toga koliko brzo savladavate prepreke, koliko puta ponavljate pojedine deonice i da li želite da sakupite sve dodatne predmete i otključate kozmetičke dodatke. Upravo takav format joj i odgovara: dovoljno je kratka da joj se posvetite u nekoliko kraćih sesija, ali ima i razloga da se vratite na nivoe koje želite bolje da savladate.

Zaključak

KICK je simpatična i drugačija indie igra koja uspeva da od jedne jednostavne ideje napravi zanimljivo iskustvo. Njena kombinacija fudbalskih mehanika, platformskih izazova i anime estetike daje joj prepoznatljiv karakter, dok opuštena atmosfera, prijatna muzika i nostalgičan prikaz svakodnevnog života predstavljaju neke od njenih najvećih aduta.

Nisu svi elementi podjednako dobro izvedeni. Kontrole mogu biti neprecizne, kretanje lopte ponekad nepredvidljivo, a pojedini izazovi umeju da budu frustrirajući. Ipak, uprkos tim nedostacima, KICK mi je pružio dovoljno zabave da mogu da kažem kako sam uživao u vremenu provedenom uz njega.

Ovo nije igra za svakoga, posebno ako tražite savršeno ispoliranu platformsku mehaniku ili potpuno preciznu kontrolu. Ali ako volite manje, neobične indie projekte, simpatičnu anime estetiku i opuštenije avanture koje ne shvataju sebe previše ozbiljno, KICK svakako zaslužuje pažnju.

Ponekad je za dobru malu avanturu zaista dovoljna samo jedna lopta i put do škole.

Igra je igrana na PC-ju.