Kada sam čuo vest da Rocket League prelazi na novi engine, iskreno sam automatski pomislio — “konačno UE5”. Delovalo mi je logično. Rocket League je godinama na starom UE3, a UE5 je već dovoljno dugo prisutan da bi prelazak imao smisla. Kad ono, Unreal Engine 6 i rey tracing u RL.
Kad ono… Unreal Engine 6.
I moram priznati da mi je to bio baš čudan trenutak. Ne zato što nisam očekivao UE6, nego zato što imam osećaj da se industrija još nije ni navikla na UE5. Nismo dobili mnogo konkretnih detalja o samom engine-u, osim kratkog showcase-a i informacije da će Rocket League biti prvi veliki naslov koji prelazi na novu tehnologiju. Ali sama činjenica da već pričamo o UE6 dosta govori o brzini kojom danas gaming industrija ide napred.
A iskreno, UE5 je tek poslednjih godinu-dve počeo stvarno da pokazuje svoj potencijal.
Kada se pojavio, svi su bili oduševljeni demonstracijama. Nanite, Lumen, ogromni detalji bez klasičnih LOD ograničenja, dinamičko osvetljenje… sve je delovalo kao ogroman korak napred. I u teoriji — jeste. Neke igre su uspele da pokažu koliko taj engine može da izgleda brutalno. Posebno kada su u pitanju atmosferične single-player igre i projekti gde developeri imaju vremena da ispoliraju iskustvo, omiljeni primer Expedition 33.
Ali sa druge strane, UE5 je vrlo brzo dobio i reputaciju engine-a koji “izgleda neverovatno na traileru, a radi kao usisivač za grafičku”. I realno, nije baš ni nezasluženo.
Previše igara poslednjih godina izlazi sa problemima u optimizaciji, stutterima i ogromnim hardverskim zahtevima. Nekad deluje kao da su developeri toliko fokusirani na vizuelni spektakl da performanse ostanu po strani. Naravno, nije sve krivica samog engine-a, dosta toga zavisi i od studija i rokova, ali UE5 je definitivno postao sinonim za “treba ti DLSS i frame generation da bi igra radila normalno”.
Zato mi je zanimljivo što je baš Rocket League prvi veliki primer za UE6. To nije igra koja mora da juri fotorealizam. Ljudi od Rocket League-a više očekuju fluidnost, preciznost i stabilnih 120+ fps nego ultra realistične refleksije na haubi automobila. I možda je baš zato ovo dobar test za novi engine — da pokaže kako nova tehnologija može da unapredi gameplay iskustvo, a ne samo grafiku za screenshotove.
Posle toliko godina igranja, iskreno me više ne impresioniraju same tehničke demonstracije. Više me zanima kako će sve to izgledati kada igra izađe, kada serveri budu puni i kada običan igrač sedne za računar ili konzolu.
Jer danas tehnologija napreduje brže nego što industrija uspeva da je isprati.
