Poslednjih desetak godina Souls-like žanr je postao toliko zasićen da je teško pronaći igru koja zaista pokušava da uradi nešto drugačije. Većina se manje-više oslanja na istu formulu: teška borba, precizan tajming, mnogo umiranja i učenje kroz sopstvene greške. Prvi Mortal Shell iz 2020. godine bio je zanimljiv pokušaj da se ta formula malo izokrene, ali se jasno osećalo da je Cold Symmetry tada imao ograničen budžet i ambicije. Sa Mortal Shell II stvari su drugačije. Nastavak je veći, lepši, ambiciozniji i, što je najvažnije, mnogo sigurniji u ono što želi da bude.
I dalje je to igra u kojoj ćete umirati. Često. Ali barem ćete pri tom izgledati prilično dobro.
Svet koji je istovremeno lep i potpuno uznemirujuć
U igri preuzimate ulogu Harbingera, bića koje istražuje mračni svet u potrazi za Shellovima, odnosno telima i oklopima koje možete da preuzmete i koji menjaju način na koji pristupate borbi. Tu su i Ovumi, misteriozne relikvije povezane sa bogolikim bićem Metherom, a kroz njih i ostatke sveta postepeno pokušavate da shvatite šta se zapravo dogodilo.
Ne očekujte da vam igra sve objasni na početku. Ovo je i dalje Souls-like, što znači da ćete dosta toga morati sami da povežete, pronađete i protumačite. Ako volite da vam igra odmah kaže gde treba da idete i zašto, Mortal Shell II će vam verovatno brzo testirati strpljenje.
Svet je, međutim, toliko dobro urađen da ćete želeti da nastavite da istražujete. Počinje prilično mračno i gotički, ali se vrlo brzo otvaraju mnogo lepši i bujniji predeli. Kontrast između prirode, ruševina i potpuno grotesknih bića je konstantan.
Neki NPC-jevi i neprijatelji izgledaju toliko bizarno da ćete se ponekad zapitati šta se tačno dešavalo u glavama ljudi koji su ih dizajnirali. Ipak, igra se ne oslanja na jeftin gore ili klasičan body horror. Više imate osećaj kao da istražujete neki tragični svet koji se polako raspada pred vašim očima.
Otvoreni svet takođe nije samo veliki prostor između boss arena. Ima dovoljno vertikalnosti, skrivenih prolaza i dungeon-a da istraživanje ima smisla. Beaconi služe kao mesta za odmor i napredak, ali čak i njihovo korišćenje i „čišćenje“ utiče na dinamiku sveta, pa ne deluje kao da samo prelazite od jednog checkpointa do drugog.
Shellovi su i dalje srce igre
Najvažnija stvar u Mortal Shell II su, naravno, Shellovi. Svaki Shell ima drugačiji stil igranja, sposobnosti i karakteristike, pa promena jednog može značajno da utiče na to kako pristupate borbi. Neki su bolji za agresivniji stil igre, dok drugi više odgovaraju igračima koji žele da budu oprezniji i taktičniji.
Sistem je zanimljiv i zato što Shell nije samo još jedan set statistika. Kada ga izgubite, ostajete ranjivi i borba momentalno postaje mnogo napetija. Možete da nastavite kao Harbinger, ali tada znate da nemate mnogo prostora za grešku.
Tu je i poseban sistem unapređivanja Shellova, oružja i samog Harbingera, što daje dobar osećaj progresije. Ponekad možda malo sporije nego što bih želeo, ali barem imate osećaj da se vaš lik vremenom zaista razvija.
Borba je teška, ali uglavnom poštena
Borba je generalno veoma dobra. Animacije su čiste, udarci imaju težinu, a oružja se razlikuju dovoljno da ima smisla eksperimentisati. Neprijatelji takođe nisu svi napravljeni da samo stoje ispred vas i čekaju da ih udarite.
Neki su spori i ogromni, drugi brzi i agresivni, pa vas igra tera da prilagodite pristup. Fokus je uglavnom na direktnim sukobima jedan na jedan, gde borbeni sistem najviše dolazi do izražaja.
Problemi se uglavnom pojavljuju kada vas igra odluči zatrpati većim brojem neprijatelja. Kamera i animacije tada nisu uvek idealne, a poneki napadi mogu delovati kao da su vas pogodili iako ste bili uvereni da ste uspešno izbegli udarac.
Ipak, kada umrete tokom borbe, uglavnom znate zašto se to dogodilo. Pohlepno ste napali još jednom. Potrošili ste pogrešno dodge. Ili ste jednostavno odlučili da je dobra ideja da trčite direktno prema ogromnom čudovištu sa mačem. Igra vas neće uvek maziti, ali uglavnom igra po svojim pravilima.
Lepo izgleda, a još lepše radi
Mortal Shell II je vizuelno zaista impresivan. Unreal Engine 5 je iskorišćen na pravi način, sa odličnim osvetljenjem, detaljnim okruženjima i veoma upečatljivim dizajnom sveta.
Na PC-ju na kojem sam igrao, igra je radila veoma dobro i uglavnom bez problema sa performansama. To je posebno važno za Souls-like, jer poslednje što želite jeste da izgubite borbu zbog tehničkog problema umesto zbog sopstvene greške.
Audio deo mi je, s druge strane, ostavio nešto slabiji utisak. Muzika je uglavnom ambijentalna i dobro funkcioniše u stvaranju atmosfere, ali retko ostavlja neki poseban utisak. Voice acting je takođe minimalan, što verovatno odgovara atmosferi igre, ali mislim da je tu bilo prostora za nešto više.
Nije za svakoga, ali zna šta radi
Mortal Shell II nije igra koja će pokušati da vas osvoji tokom prvih deset minuta. Tutorial traje relativno kratko, a nakon toga ste uglavnom prepušteni sami sebi.
Za veterane Souls-like žanra to verovatno neće predstavljati problem. Za nove igrače, međutim, može biti prilično brutalno. Morate da budete spremni da istražujete, eksperimentišete i, naravno, prihvatite činjenicu da ćete povremeno izgubiti veliki deo progresa.
Ali kada sve klikne, igra ume da bude veoma zadovoljavajuća.
Zaključak
Mortal Shell II ne pokušava da potpuno promeni Souls-like žanr, ali uspeva da uzme ono što je prvi deo radio dobro i podigne ga na mnogo viši nivo. Svet je odličan za istraživanje, Shellovi nude dovoljno različitih stilova igranja, borba je teška i zadovoljavajuća, a vizuelni identitet je jedan od najboljih koje sam video u ovom žanru.
Nije savršen. Borba protiv više neprijatelja ume da bude frustrirajuća, audio deo nije posebno upečatljiv, a igra neće imati mnogo strpljenja prema novim igračima. Ipak, nijedna od tih stvari nije dovoljno ozbiljna da pokvari celokupno iskustvo.
Ako volite Souls-like igre i tražite nešto što ima sopstveni identitet, a ne samo još jednu kopiju Dark Souls formule, Mortal Shell II definitivno vredi probati.
Ocena: 8.5/10
Jedan od boljih i zanimljivijih Souls-like naslova koje sam igrao u poslednje vreme — samo nemojte previše da se vežete za činjenicu da ste živi.
Igra je igrana na PS5 konzoli.
