Neke igre vas osvoje gameplayem. Neke grafikom. A onda postoje one koje vas jednostavno ostave sa osećajem da ste videli nešto što će vam ostati u glavi.
Fractured Blooms je za mene definitivno bila jedna od tih igara na Gamescomu. Na prvi pogled, sve deluje gotovo neverovatno mirno. Imate kuću koju treba srediti, baštu o kojoj treba voditi računa, biljke koje sadite i berete, hranu koju kuvate i svakodnevne obaveze koje se ponavljaju. Zvuči kao recept za još jedan opušteni life sim.
Samo što ovde nešto nije kako treba. I što više gledate, to je jasnije da se iza te naizgled prijatne svakodnevice krije nešto mnogo mračnije.
Mirna bašta krije veoma mračnu priču
Fractured Blooms razvija i izdaje Serenity Forge, a igra kombinuje life sim, farming i cooking elemente sa psihološkim hororom i mehanikom vremenske petlje. Igramo kao Angie, devojku koja se nalazi zarobljena u svetu u kojem se isti dan iznova ponavlja. Ili možda ne.
Svaki ciklus predstavlja novu priliku da bolje razumete svet oko sebe , sadite, zalivate, berete, kuvate, sređujete kuću, vodite računa o resursima. Na prvi pogled, gotovo idilično. Ali onda primetite nešto što nije bilo tu ranije. Neki detalj se promenio. Neko se ponaša drugačije. Nešto u prostoru jednostavno ne deluje kako treba. I upravo taj osećaj mi je bio jedan od najjačih utisaka nakon igranja. Fractured Blooms ne pokušava odmah da vas preplaši. Umesto toga, tera vas da se zapitate da li ste možda nešto propustili. A to je mnogo zanimljiviji način da se gradi psihološki horor.
Igra koja vas tera da obraćate pažnju
Jedan od osnovnih elemenata igre jeste upravljanje svakodnevnom rutinom. Imate ograničene resurse i morate da planirate kako ćete provesti dan. Hrana i stamina postaju važni, pa ne možete baš beskonačno da lutate okolo i radite šta vam padne na pamet. Ali ono što je mnogo zanimljivije jeste činjenica da se sa svakim novim ciklusom svet menja. Igra vas praktično uči da obraćate pažnju na sitnice. To mi je posebno leglo.
Kod ovakvih igara najveći problem često može biti osećaj da samo obavljate zadatke dok čekate da se priča pokrene. Ovde, međutim, sama rutina postaje deo misterije.
Ako se isti dan ponavlja, ali svaki put primetite nešto novo, onda čak i najobičniji odlazak u baštu može postati razlog da se zapitate:
„Čekaj… da li je ovo bilo ovde juče?“
Fractured Blooms ima veoma ličnu priču
Ono što ovoj igri daje dodatnu težinu jeste činjenica da njena priča nije nastala samo kao još jedna fikcija napravljena da bi se napravila horor igra.
Zvanični materijali navode da je Fractured Blooms inspirisan stvarnom pričom, a Zhenghua „Z“ Yang, osnivač, CEO i game director Serenity Forgea, otvoreno je govorio o tome da je priča zasnovana na stvarnim događajima iz njegove porodice.
Tokom Gamescoma smo imali priliku da malo popričamo sa ljudima koji rade na igri i upravo taj deo priče mi je dodatno promenio perspektivu.
Kada shvatite da elementi koje gledate nisu samo plod fikcije, već da iza njih postoje stvarna porodična iskustva, bol i stvari o kojima se teško govori, ceo ton igre postaje drugačiji. I zato Fractured Blooms ne deluje kao horor koji želi samo da vas uplaši. Više deluje kao pokušaj da se kroz igru ispriča nešto veoma lično. Sam Yang je rekao da je ovo najličnija igra na kojoj je ikada radio i da dolazi iz priča njegove porodice i trenutaka o kojima se teško govori. To je informacija koju nisam mogao da izbacim iz glave dok sam igrao demo.
Bašta kao mesto sigurnosti… ili nešto sasvim drugo
Jedna od najzanimljivijih stvari kod igre jeste kontrast. S jedne strane imate baštu. Biljke, kuvanje uređivanje kuće, rutinu.
Sve one male stvari koje obično povezujemo sa cozy igrama. A onda se iza svega toga pojavljuju motivi psihološkog stresa, tuge i traume. Zvanični opis igre čak otvoreno upozorava na psihološku patnju, gubitak, traumu i uznemirujuće scene. I upravo zbog toga igra ima potencijal da bude mnogo više od običnog „cozy horror“ naslova. Jer ovde mir nije nužno znak da ste bezbedni. Možda je upravo suprotno.
Vremenska petlja nije samo gimmick
Mehanika vremenske petlje takođe deluje veoma važna za način na koji će se priča razvijati. Svaki dan počinje ponovo, ali vaše prethodno iskustvo ostaje sa vama. Već znate gde se nešto nalazi. Znate šta možete da uradite. Znate kako da rasporedite resurse. Ali istovremeno počinjete da primećujete promene koje ranije nisu postojale.
To stvara veoma zanimljivu petlju: ponovite dan → naučite nešto novo → primetite promenu → promenite svoje ponašanje → otkrijete novi deo priče.
I što više razumete svet, to postaje teže posmatrati svakodnevne stvari na isti način.
Ovo je jedna od igara koje su me naterale da zastanem
Gamescom je pun velikih produkcija, ogromnih ekrana, eksplozija i igara koje vam u prvih 30 sekundi pokažu sve što imaju. Fractured Blooms je uradio nešto potpuno drugačije. Nije pokušao da me impresionira količinom sadržaja. Nije morao. Dovoljni su bili atmosfera, neobičan kontrast između cozy života i psihološkog horora i osećaj da se iza svega nalazi priča koju tek treba da razumemo.
Mene je najviše osvojio taj mračni i misteriozni osećaj. Igra vas na prvi pogled poziva da se opustite. A onda vam polako govori da možda ne bi trebalo. Upravo zbog toga želim da vidim kako će izgledati kompletna verzija.
Prvi utisak
Naravno, ovo je bio Gamescom demo i prerano je govoriti o tome kako će izgledati kompletan tempo igre, koliko će sadržaja biti i koliko će vremenska petlja ostati zanimljiva kada se upoznate sa njenim sistemima. Ali moj prvi utisak je veoma pozitivan. Fractured Blooms je jedna od onih igara koje ne pokušavaju da vas osvoje samo mehanikama.
Želi da vam nešto kaže.
I upravo zbog toga mi je ostala u sećanju. Iza bašte, kuće, kuvanja i mirne svakodnevice krije se priča o stvarnim iskustvima, a psihološki horor ovde nije samo dekoracija već način da se ta priča ispriča. Posle razgovora sa ekipom na Gamescomu i onoga što sam imao priliku da odigram, mogu slobodno da kažem:
Fractured Blooms je jedan od naslova koje sam napustio sa Gamescoma želeći da saznam mnogo više.
A kada igra uspe da vam napravi upravo taj osećaj nakon demo-a, onda definitivno radi nešto kako treba.
