Na blogu imam čitav jedan deo posvećen video igrama i njihovom uticaju na zdravlje. I ono što je dobro, ali i ono što može biti loše. I iskreno, u poslednje vreme je sve više radova o blagotvornom uticaju video igara na razne bolesti, ali i opšte blagostanje. Već sam već pisala o tome kako video igre mogu da pomognu našoj kreativnosti, pa čak i zdravlju, od smanjenja stresa do boljeg snalaženja u svakodnevnim izazovima. I najnovija istraživanja pokazuju da igranje nije samo zabava, već i svojevrsni „trening“ za mozak.
Naučnici su se sada pozabavili pitanjem: Šta se dešava u našem mozgu kada dugo igramo akcione igre?
I ne, ne radi se o još jednoj moralnoj panici oko nasilnih sadržaja, već o tome kako igre utiču na pažnju i fokus.
Istraživanje
Da bi proverili da li akcione igre zaista imaju veze sa strukturom mozga, istraživači su okupili 46 učesnika. Među njima je bilo:
- 27 gejmera koji su najmanje godinu dana igrali akcione igre (FPS, RTS, MOBA, battle royale) po pet ili više sati nedeljno,
- i 19 ljudi koji gotovo da nisu igrali (manje od pola sata nedeljno u poslednje dve godine).
Svi su prošli testove, dali saglasnost i zatim ušli u MRI skener, gde su naučnici proučavali njihov mozak do najsitnijih detalja.
Korišćene su napredne metode poput difuzionog snimanja koje prati kretanje molekula vode kroz moždano tkivo, da bi se otkrilo koliko su “putevi” između različitih delova mozga jaki i dobro povezani. Ovi putevi nazivaju se bela masa i ključni su da naš mozak brzo i jasno „prenosi poruke“.
I ne samo to! Istraživači su detaljno merili debljinu moždane kore (sive mase), koja pokazuje složenost moždanih ćelija i njihovih veza. Za analizu su koristili stroge statističke testove, kako bi bili sigurni da razlike nisu slučajne.
Drugim rečima, ovo nije bilo neko površno posmatranje, već ozbiljan eksperiment koji nam daje mnogo jasniju sliku o tome šta igre rade našem mozgu.
Šta su otkrili istraživači?
U novoj studiji objavljenoj u časopisu Brain Science, upoređeni su mozgovi ljudi koji redovno igraju akcije na svojim računarima i konzolama i onih koji gotovo da nikada ne igraju.
Rezultati su fascinantni:
- Kod gejmera je primećena deblja moždana kora u delovima mozga koji su zaduženi za pažnju, snalaženje u prostoru i donošenje brzih odluka.
- Takođe su imali i jače veze između moždanih regiona koji pomažu da informacije brže „putuju“, što znači da njihov mozak efikasnije obrađuje ono što vide i rade.
- Iako se ne može reći da su igre same izazvale ove promene (možda su ljudi sa takvim mozgom skloniji igranju), veza između igara i boljeg fokusa je očigledna.
Drugim rečima, akcione igre deluju kao mentalna teretana! Ali ne za mišiće, već za pažnju i koncentraciju.
Igre kao vežba za mozak
Ovo nije prvo istraživanje koje ukazuje na to da igranje može da oblikuje naše kognitivne sposobnosti. Brže reagovanje, bolja koordinacija oko-ruka i sposobnost da se uoče sitni detalji u kompleksnim situacijama su „supermoći“ koje se češće razvijaju kod gejmera.
Naravno, ne govorimo o tome da treba provoditi deset sati dnevno za računarom. Ali ideja da
Umereno igranje može imati pozitivan uticaj na mozak
jeste nešto što menja pogled na igre. Umesto da ih posmatramo samo kao „gubljenje vremena“, možemo ih shvatiti i kao alat za treniranje pažnje.
I za kraj…
Kada sledeći put neko kaže da su igre samo zabava, setite se da iza tog „level up“ i adrenalina postoji i nešto mnogo dublje. Naš mozak uči, prilagođava se i gradi nove puteve pažnje i fokusa. A možda, baš dok jurimo virtuelne protivnike ili rešavamo zadatke u igri, zapravo treniramo i svoju sposobnost da budemo prisutni i fokusirani u realnom životu.
I naravno, bez preterivanja jer je u kontrolisanom igranju suština!
