Postoje igre koje pokušavaju da vas impresioniraju ogromnim brojem mehanika, sistema i opcija, a onda se pojavi Attack Only i kaže vam nešto potpuno drugačije: imate samo jednu komandu – Attack.
I možda biste pomislili da to znači da je gameplay maksimalno jednostavan. Međutim, Attack Only je upravo suprotno. Ova neobična retro RPG avantura uzima jednu od najosnovnijih komandi koju možemo pronaći u gotovo svakom RPG-u i pokušava da od nje napravi čitavu igru.
Na Gamescomu sam imao priliku da probam Attack Only i moram priznati da me je igra veoma prijatno iznenadila. Ne samo zato što je simpatična na prvi pogled, već zato što vrlo brzo pokaže da iza te jednostavne ideje postoji mnogo više prostora za eksperimentisanje nego što biste očekivali.
Samo Attack. Ništa drugo.
Osnovna ideja je bukvalno sadržana u imenu igre.
Glavna junakinja je princeza koja može da koristi samo jednu komandu – Attack. Nema klasičnog biranja između napada, magija, predmeta ili odbrane. Kada dođe vaš red, napad je ono što imate na raspolaganju. Ali onda igra počinje da se poigrava sa pravilima. Jer pitanje više nije samo koga ćete napasti, već šta uopšte možete da napadnete. Neprijatelji su očigledna meta, ali Attack Only vam dozvoljava da napadnete i saveznike, elemente samog interfejsa, pa čak i delove konzole na kojoj igrate.
I upravo tu igra postaje zanimljiva. Odjednom više ne razmišljate kao da ste u običnom RPG-u. Počinjete da razmišljate o samoj igri kao o prostoru u kojem sve može potencijalno biti meta vašeg napada.
Jednostavna ideja koja krije mnogo više
Ono što mi se najviše dopalo kod Attack Only jeste činjenica da igra ne koristi jednostavnost samo kao neku šalu. Da je sve ostalo na tome da imate jedno dugme i da njime samo udarate neprijatelje, verovatno bi vrlo brzo postalo dosadno. Ali ovde je ograničenje zapravo deo dizajna.
Pošto imate samo jednu komandu, igra mora da pronalazi nove načine da vas natera da razmišljate o tome gde i kada ćete je koristiti. To je posebno zanimljivo u borbama, jer neprijatelji nisu samo prepreke koje treba ukloniti, već situacije koje od vas zahtevaju da shvatite šta se zapravo dešava.
Čak i zvanični opis igre naglašava da susreti sa neprijateljima treba da testiraju igračevu dovitljivost, a upravo taj pristup mi je bio jedan od zanimljivijih delova demo verzije.
RPG koji ne želi da poštuje pravila RPG-a
Attack Only koristi retro RPG osnovu, ali je očigledno da mu nije cilj da je samo kopira.
Na Gamescomu mi je upravo taj osećaj bio najzanimljiviji. Vizuelno i strukturno igra podseća na stare RPG naslove, ali onda uradi nešto što očekujete najmanje – počne da se igra sa samom granicom između igre i igrača.
Četvrti zid ovde nije samo nešto što će biti povremeno pomenuto kroz neku šalu. Sama igra je napravljena oko ideje da ono što se nalazi „izvan“ klasičnog gameplay prostora može postati njegov deo.
I to uključuje i sam prozor igre i konzolu.
Takve stvari je teško opisati bez kvarenja iznenađenja, pa je verovatno najbolje reći samo da Attack Only vrlo brzo počne da vas tera da razmišljate izvan ekrana.
Princeza, neobični saputnici i čudna družina
Naravno, princeza nije sama.
Tokom avanture pridružuju joj se različiti članovi družine, među kojima su pobožni Priest i lukavi Mage. Ono što je zanimljivo jeste da oni ne funkcionišu baš kao potpuno klasični RPG saborci – imaju svoje ponašanje i mogu samostalno da deluju, dok vi svoje napade koristite tako da ih usmeravate ka pobedi.
To je još jedan lep način na koji igra koristi svoje osnovno pravilo.
Vi ne dobijate deset komandi kojima kontrolišete svaki detalj partije. Umesto toga, Attack Only pokušava da napravi situacije u kojima jedna jedina komanda ima mnogo veću težinu nego što bi trebalo.
Retro izgled koji mu savršeno odgovara
Vizuelno, Attack Only ide u retro RPG smeru, što je sasvim logičan izbor za ovakvu igru.
Pixel art, jednostavniji prikaz likova i celokupan izgled podsećaju na period kada su RPG igre imale mnogo manje prostora za komplikovane sisteme i spektakularnu prezentaciju. Ali ovde retro estetika nije samo ukras. Ona dodatno pomaže glavnoj ideji. Kada igra izgleda kao da je došla iz neke stare konzole, a onda počne da napada sopstveni interfejs i razbija četvrti zid, kontrast postaje još zanimljiviji. I upravo zbog toga Attack Only ima veoma specifičnu atmosferu.
A onda igra izađe iz igre
Ono što bih posebno izdvojio jeste metafikcionalni deo. Attack Only ne želi da se sva njegova priča odvija samo unutar RPG sveta. Prema opisu igre, u jednom trenutku igrač biva vraćen u stvarni svet i mora da se suoči sa nečim što se dešava izvan same igre. To je deo koji me je posebno zainteresovao jer otvara mnogo više prostora za priču.
Umesto klasičnog „spasite princezu, porazite demona i završite avanturu“, ovde postoji osećaj da bi sama igra mogla da bude deo misterije.
I upravo zbog toga ne bih voleo da se Attack Only posmatra samo kao eksperiment sa jednom komandom. Iza te ideje očigledno postoji ambicija da se napravi nešto što će se poigravati sa samim načinom na koji doživljavamo RPG.
Igra koja mi je ostala u glavi
Od svih stvari koje sam probao, Attack Only je jedan od onih naslova koji mi je ostao u sećanju upravo zbog svoje jednostavnosti.
Nije pokušao da me impresionira ogromnim svetom, stotinama sposobnosti ili nekim spektakularnim sistemom borbe. Umesto toga, uzeo je jednu komandu koju svaki RPG igrač poznaje i zapitao se:
„Šta ako je to jedino što možete da uradite?“
A onda je od tog ograničenja napravio osnovu čitave igre. Meni je to na Gamescomu odlično funkcionisalo. Attack Only je simpatičan, neobičan i dovoljno kreativan da odmah poželite da vidite dokle će ta ideja otići. Posebno mi se dopada što igra ne koristi svoju jednostavnost kao izgovor za plitak gameplay, već upravo suprotno – pokušava da iz jednog ograničenja izvuče što više mogućnosti.
Puna verzija je zakazana za 2027. godinu na PC-u, tako da ćemo još morati da sačekamo da vidimo koliko će developer uspeti da razvije ovu ideju.
Ali nakon onoga što sam probao na Gamescomu, jedno je sigurno: Attack Only je jedna od onih igara kod kojih je najzanimljivije upravo ono što vam je zabranjeno da radite.
I iskreno, baš bih voleo da vidim šta će se desiti kada ovaj „jedini napad“ konačno dobijemo u punoj verziji.
