Barbarian Saga: The Beastmaster – Metroidvania sa dušom devedesetih

Ovde imamo nešto posebno. Nešto nostalgično, ali i savremeno. Nešto što ti daje osećaj igranja igara 90ih, ali opet te i podseća da je ovo nešto sveže. Barbarian Saga – The Beastmaster, jedna od igara koja može možda da privuče nove fanove u ovaj žanr. Reč je o ručno crtanom (dark) fantasy 2D Metroidvania naslovu. Zaista mislim da neko ko nije obraćao na Metroidvania naslove može da počne to da radi nakon ovoga.

Priča koja nas uvodi u svet Arboree

Naime, radnja Barbarian Saga: The Beastmaster odvija se u fantazijskom svetu Arborea, razorenom posle tzv. Ratova portala. Ljudi i ne-ljudske rase ponovo ulaze u sukob, a kralj Imperije, uz pomoć svetog kraljevstva i čarobnjaka Trece XIII, objavljuje rat protiv ne-ljudskih naroda. I u tom haosu pojavljuje se poslednji Beastmaster, ratnik iz proročanstva koji može da koristi moći životinja i mitskih stvorenja. Tvoja misija, kao gore pomenuti, je da otkriješ istinu (i laži) iza rata i da odlučiš da li ćeš ujediniti ljude i zveri ili ih zauvek razdvojiti. Igra počinje sa sjajnom animacijom takođe.

Hack and slash borba koja zna da bude haotična

Kao što sam napomenuo ovo 2D igra i u to mislim u najboljem smislu, odlična je kao takva. Sklop tematike, ove vrste gameplay-a i atmosfere u ovoj igri je fenomenalan. Borba je prilično gory na iskreno i spozitivno mešan način, što čini borbu iskreno zabavnijom. Neprijatelji su impresivno raznovrsni i zanimljivi, očekivao sam manje zaista.

Mada moram priznati da mi se u ovom delu nalzi i mana. Na par navrata borba ume da postane prilično anarhična na loš nači, u smislu da bi mogla biti malo više artikulisanija. Imao sam utisak da reakcija nije uvek u skladu sa brzinom komande koliko bi trebala da bude, ali ovo je zaista minorno i neće smetati kada se naviknete na mehaniku igre.

Igra jeste u suštini repetitivna, ja sam neko kome to ume da smeta, ovde nije. A i mislim da fanovi ovog žanra umeju da budu impresivno i otporni više na pojavu repetitivnosti. Neće biti ovde razočarani, mislim da će se zabaviti.

Barbarian Saga: The Beastmaster ima i svoje side questove kroz konverzacije sa drugim likovima, sjajne boss borbe i ono što ja jako volim – odluke koje utiču na ishod igre. Da, ova igra ima i to.

Atmosfera i vizuelni stil kradu glavnu ulogu

Ovo je najjača karta Barbarian Saga: The Beastmaster-a. Igra je jako atmosferična, vizuelni stil je jako kul, mapa je super, čak me je sve podsećalo na jako dobar anime. Igra sadrži i impresivnu količinu konverzacije sa NPC-evima što me je oduševilo iskreno. Vizuelni stil svakog lika ije fenomenalan, do te mere damoram da spomenem i kao manu što nema svaki NPC tokom konverzacije svoj vizual. To bi bilo sjajno. Ne znam da li sada cepidlačim, ali su mi se toliko svideli da mi je bilo žao što ga nema svaki NPC.

Atmosfera je prava dungeon like i ono što me je oduvalo što pozadina nije uvek fiksna dok se krećeš već ima svoje animacije zbog čega igra deluje jako živo.

Retro zvuk koji savršeno prati atmosferu

Zvuk je sjajan, retro, ali opet je jako komično moderan u nedostatku boljeg izraza. Zvuci neprijatelja je ono što mise kod ovog segmenta svidelo najviše. Umeju da zvuče i jezivo, a opet neki drugi zvuče zabavno. Zaista je zvuk ono što pozitivno doprinosi celokupnom utisku i imerziji. Nije nešto što je ovde prenaglašeno, ali savršeno se uklapa.

Šta mi se svidelo

· Vizuelni stil je fenomenalan

· Zvuk jeziv i komičan, jednom rečju – zabavan

· Dosta konverzacije sa NPC-evima

· The Beastmaster je bio jedan od mojih omiljenih filmova kad sam bio mali, tako da moram i naslov da pohvalim J

Šta mi se nije svidelo

· Kontrole bi mogle da su reaktivnije

· Nema dovoljno vizuala koliko su dobri

· Ne mogu da ne spomenem repeticiju

8/10

Igra je igrana na PS5 konzoli