BLACKSHARD: BLACKSHARD je atmosferična avantura kroz ogroman brutalistički lavirint, u kojoj istraživanje, misterija i vrhunska atmosfera dolaze u prvi plan. Igrali smo ga na PS5 i uživali. – NemanjaKocica
Blackshard vas neće zatrpati tutorijalima, menija, markerima i mapama. Umesto toga, pred vama je ogroman svet, brutalne arhitekture, snažnog vizuelnog i audio indentiteta. Ovo je “jednostavna” igra koja od vas ne traži mnogo. I upravo je u tome čar.
BLACKSHARD sam igrao na PlayStation 5 konzoli i nije mi dugo trebalo da krenem da uživam dok istražujem ovaj svet. Nema borbe, nema gomile sistema koji se otključavaju, nema beskrajnog skupljanja opreme. Glavni motiv je istraživanje, a svet kroz koji prolazite dovoljno je neobičan da samo kretanje kroz njega postane svojevrsna nagrada.
A kakav je to svet.
Ogromne brutalističke strukture protežu se u svim pravcima, hodnici vode do prostorija koje kao da nemaju nikakvu svrhu, stepenice i platforme stvaraju vertikalni lavirint, dok se granica između arhitekture i nečega mnogo čudnijeg postepeno gubi. Sve je hladno, monumentalno i pomalo neprijatno, ali istovremeno neverovatno privlačno.
BLACKSHARD ima izuzetno snažan vizuelni identitet.
Posebno mi se dopao način na koji koristi svetlost. Velike površine betona, duboke senke i ogromni prazni prostori stvaraju kontrast zbog kojeg često imate potrebu da zastanete i jednostavno pogledate oko sebe. Na OLED ekranu taj efekat je još izraženiji, a PS5 verzija zaista ume da pokaže koliko ovakav vizuelni stil može da izgleda upečatljivo kada se spoje duboke crne nijanse, kontrast i suptilna rasveta. Ovo je jedna od onih igara koje jednostavno traže dobar ekran.
Ali BLACKSHARD nije lep samo zato što je ogroman.
Ono što ga izdvaja jeste osećaj da se iza svega što vidite krije nešto što ne razumete. Igra vam ne servira odgovore. Priču ćete postepeno sklapati kroz ono što pronađete, vidite i doživite, a veliki deo zadovoljstva dolazi upravo iz pokušaja da shvatite šta se zapravo dešava.
Takav pristup savršeno odgovara svetu u kojem se nalazite. Da vam igra objasni svaku lokaciju, svakog lika i svaki događaj, veliki deo misterije bi nestao.
Naravno, postoji cena koju plaćate zbog takve slobode.
Navigacija ume ozbiljno da zbuni.
Nema mape koja će vam nacrtati put, nema preciznog markera koji će vas voditi od jedne tačke do druge i nema stalnog podsećanja gde bi trebalo da krenete. Kada se tome dodaju ogromne, vizuelno slične strukture, lako je izgubiti orijentaciju. Nekada ćete imati osećaj da ste pronašli pravi put samo da biste nekoliko minuta kasnije shvatili da se zapravo vraćate na isto mesto.
Meni je to povremeno predstavljalo problem, posebno kada sam znao šta želim da pronađem, ali nisam imao pojma kako da do toga stignem.
Ipak, interesantno je što taj nedostatak istovremeno funkcioniše i kao deo atmosfere. BLACKSHARD treba da vas učini malim i izgubljenim. Treba da imate osećaj da ste zalutali u nešto mnogo veće od sebe. Problem nastaje samo kada to lutanje prestane da bude zanimljivo istraživanje i postane obično traženje sledećeg prolaza.
Srećom, igra dovoljno često nagradi radoznalost da sam mnogo lakše prelazio preko tih trenutaka.
Veliku ulogu u tome ima i muzika. Soundtrack se savršeno uklapa u ono što se dešava na ekranu i dodatno pojačava osećaj izolacije. U trenucima kada ste potpuno sami usred ogromne strukture, muzika uspeva da napravi pravu razliku između običnog istraživanja i osećaja da se nalazite na mestu na kojem definitivno ne bi trebalo da budete.
I to je, možda, najbolji način da objasnim BLACKSHARD.
Ovo nije igra koja želi da vas stalno zabavlja. Ona želi da vas uvuče u svoj svet.
Zbog toga BLACKSHARD neće odgovarati svakome. Ukoliko očekujete klasičnu avanturu, akciju ili igru koja će vas stalno gurati napred, vrlo brzo možete ostati bez strpljenja. Ali kada prihvatite da je ovde najvažnije iskustvo, atmosfera i istraživanje, stvari počinju da funkcionišu mnogo bolje.
Meni je upravo zbog toga BLACKSHARD bio izuzetno prijatno iskustvo. Igranje na PS5, posebno na OLED ekranu, dodatno je naglasilo ono što mi se kod igre najviše dopalo – njenu atmosferu, vizuelni identitet i osećaj izolacije.
Ima svojih problema, pre svega kada je navigacija u pitanju, ali retko viđamo igre koje imaju toliko jasno izrađenu atmosferu i toliko specifičan identitet. Ne pokušava da bude nešto što nije. Ne zatrpava vas nepotrebnim mehanikama i ne pokušava da veštački produži svoje trajanje. Umesto toga, pravi jedan veliki, čudan svet i poziva vas da ga istražite.
A ja sam vrlo rado prihvatio taj poziv.
BLACKSHARD je igra kroz koju ne jurite. Kroz nju lutate. I upravo zbog toga vredi zalutati.
