Lou’s Lagoon – Mirna avantura kroz šareno ostrvlje koja ne zna uvek kada da stane

Postoje igre koje ne pokušavaju da vas impresioniraju velikim eksplozijama, ogromnim svetovima ili komplikovanim sistemima, već žele da vam ponude nekoliko mirnih večeri tokom kojih ćete istraživati, sakupljati resurse i rešavati probleme stanovnika jednog neobičnog sveta. Lou’s Lagoon upravo pripada toj grupi, jer na prvi pogled deluje kao jednostavna i opuštena avantura, ali iza šarenog sveta i simpatičnih likova krije priču o misterioznom nestanku, obnovi ostrva i porodičnom poslu koji je iznenada pao na vaša leđa.

Igru razvija Tiny Roar, dok iza izdavanja stoje Megabit Publishing i rokaplay, a vi preuzimate ulogu glavnog junaka koji nakon poziva u pomoć svog ujaka Lua stiže u Limbo Archipelago. Lou je nestao pod prilično čudnim okolnostima, ali umesto da odmah krenete u ozbiljnu potragu, pred vama se nalazi čitav niz poslova koji uključuju dostavljanje, popravljanje, prikupljanje resursa i pomaganje stanovnicima ostrva.

Upravo taj spoj daje igri njen specifičan karakter, jer Lou’s Lagoon nije klasična avantura u kojoj je nestanak člana porodice jedina stvar o kojoj razmišljate. Ovde ćete mnogo vremena provoditi radeći sasvim obične poslove, ali upravo kroz njih postepeno upoznajete svet i dolazite do novih tragova koji mogu da vas približe odgovoru na pitanje šta se dogodilo Louu.

Šaren svet koji je napravljen za istraživanje

Limbo Archipelago je verovatno jedan od najjačih delova cele igre, prvenstveno zato što svaki deo ovog sveta ima dovoljno karaktera da se lako razlikuje od prethodnog. Lagoon Island služi kao vaša baza, dok možete da putujete između Tangle Bloom, Gleam Reef i Bouldaria, pri čemu svako od ovih ostrva ima drugačiji izgled, atmosferu i probleme koje treba rešavati.

Nije reč o ogromnom otvorenom svetu u kojem ćete satima lutati samo da biste stigli do sledeće lokacije, već su ostrva relativno kompaktna i dizajnirana tako da se kroz njih možete lako kretati. To mi je zapravo prijalo, jer igra nikada ne stvara osećaj da morate da provedete pola sata samo da biste stigli do mesta na kojem se nalazi sledeći zadatak.

Kretanje dodatno razbijaju platforming elementi, dok je putovanje između ostrva moguće obaviti Louovim hidroavionom. Kada popravite Radio Tower na određenom ostrvu, otključava se i Auto-Pilot, odnosno brzo putovanje koje dodatno smanjuje nepotrebno vraćanje kroz već poznate delove mape.

Ipak, moram priznati da sam često birao avion čak i kada nisam morao, jednostavno zato što je putovanje njime jedan od prijatnijih delova igre. Muzika sa tropskim prizvukom, pogled na ostrva i prilično opuštena atmosfera dobro funkcionišu zajedno i stvaraju osećaj da ste zaista pobegli negde gde nema potrebe da stalno jurite.

Ovde ćete zaista raditi sve i svašta

Gameplay se uglavnom vrti oko istraživanja, sakupljanja resursa, izrade opreme i pomaganja stanovnicima ostrva, a igra vremenom otključava nove mogućnosti kako napredujete. Jedan od najzanimljivijih alata je Swirly, svojevrsni usisivač kojim možete da pokupite različite materijale i smestite ih u inventar koji se zove Zipper.

Pored njega tu su Builder za izgradnju i popravljanje, Scooper koji služi za pronalaženje i iskopavanje resursa ispod zemlje, štap za pecanje i Glider koji olakšava kretanje po ostrvima. Oprema se može unapređivati, ali za to su potrebni različiti resursi koje ćete otključavati kako budete pravili nove mašine na Lagoon Islandu.

Sama ideja je dobra zato što vam igra stalno daje neki razlog da se vratite na ostrva i potražite nešto novo, ali sakupljanje materijala ume da postane zamorno kada se isti postupak ponavlja iznova i iznova. S druge strane, postoji nešto prilično zadovoljavajuće u samom korišćenju alata, posebno kada počnete da čistite teren i skupljate veće količine materijala.

Čak ćete povremeno moći da ih koristite i na lokalnim životinjama i piratima, mada Lou’s Lagoon nikako nije igra koja pokušava da od ovoga napravi ozbiljan borbeni sistem. Sukobi su minimalni i uglavnom se svode na korišćenje Swirlyja kako biste im skinuli resurse, dok protivnici uglavnom mogu samo kratkotrajno da vas omame. Zanimljivo je i to što nema štete od pada, što će posebno prijati svima koji imaju običaj da testiraju granice platforminga na način na koji igra nikada nije planirala.

Priča o Louu je ono što vas tera da nastavite

Iako veliki deo igre čine svakodnevni poslovi, potraga za Louom je ono što daje dodatni razlog da nastavite dalje. Glavne misije postepeno otkrivaju tragove o njegovom nestanku i uspevaju da unesu određenu dozu misterije u inače prilično opuštenu avanturu.

Problem nastaje kada krenete ozbiljnije da se bavite sporednim zadacima. Stanovnici ostrva često traže da pronađete određene materijale, napravite nešto ili donesete određeni predmet, što znači da ćete veliki deo vremena provoditi putujući tamo-amo između ostrva. U početku je to sasvim prihvatljivo, ali nakon određenog vremena počinje da se oseća kao da ima previše traženja konkretnih predmeta, a premalo pravih questova.

Situaciju dodatno komplikuje ograničen prostor u Zipper inventaru. Vrlo brzo ćete početi da razmišljate šta vam zaista treba, šta možete da prodate, a šta je bolje uništiti kako biste napravili mesto za nešto drugo. Zbog toga ćete povremeno ostavljati resurse za koje znate da će vam možda trebati kasnije, samo zato što trenutno nemate dovoljno prostora da ih nosite.

Sporedni zadaci pritom nisu uvek toliko sporedni koliko njihovo ime sugeriše, jer određeni deo njih služi za otključavanje novih ruta i resursa koji su potrebni za napredovanje kroz glavnu priču. Zbog toga sam ih uglavnom rešavao čim bih mogao, ne zato što sam uvek bio posebno zainteresovan za njih, već zato što sam želeo da smanjim količinu nepotrebnog vraćanja između ostrva.

Atmosfera je veliki deo iskustva

Ono što Lou’s Lagoon uspeva da uradi veoma dobro jeste stvaranje prijatne atmosfere koja odgovara vrsti igre kakva želi da bude. Ostrva su šarena, likovi su neobični, a svet je ispunjen različitim životinjama, myconidima i golemima koji izgledaju kao da su ispali iz neke neobične animirane serije.

Vizuelni stil nije pokušaj da bude fotorealističan, već se oslanja na simpatične modele i izražajne likove, što se dobro uklapa sa dijalozima i celokupnim tonom igre. Čak i kada priča pokušava da bude ozbiljnija zbog Louovog nestanka, svet oko vas nikada ne postaje potpuno mračan, već zadržava onu svoju šarmantnu i pomalo luckastu energiju.

Zvuk takođe radi svoj deo posla. Tropski inspirisana muzika tokom letenja lepo prati atmosferu ostrva, dok zvučni efekti tokom obavljanja zadataka daju dodatnu težinu jednostavnim radnjama. Nisu to stvari koje će vas same po sebi oduševiti, ali kada se spoje sa vizuelnim stilom i tempom igre, stvaraju prilično prijatnu celinu.

Jednostavne kontrole koje rade posao

Na PC-u sam se veoma brzo navikao na kontrole, jer je korišćenje opreme jednostavno i ne zahteva gomilu različitih komandi. Kretanje, istraživanje i korišćenje alata funkcionišu bez većih komplikacija, dok su i letenje hidroavionom i platforming dovoljno pristupačni da ne stvaraju nepotreban problem.

Ipak, meni je iskustvo bilo još prijatnije kada sam prešao na Xbox kontroler. Upravljanje avionom i kretanje kroz svet jednostavno su mi više prijali na taj način, pa bih ovu igru definitivno radije igrao sa kontrolerom nego tastaturom i mišem.

Tehnički gledano, imao sam nekoliko situacija u kojima se igra srušila i zbog toga sam izgubio deo napretka. Srećom, uglavnom nije bilo reči o velikom problemu, jer sam mogao relativno brzo da ponovim nekoliko zadataka i nastavim dalje. Učitavanja su bila veoma kratka, posebno tokom brzog putovanja i prelaska između pojedinih područja, pa je ostatak iskustva uglavnom protekao bez većih problema.

Kada opuštanje postane ponavljanje

Najveća slabost Lou’s Lagoon jeste upravo ono što će nekome možda predstavljati najveću prednost. Igra je napravljena tako da bude mirna, opuštena i dovoljno jednostavna da možete da sednete posle napornog dana i provedete nekoliko sati radeći sitne poslove po ostrvima.

Međutim, kada provedete dovoljno vremena u ovom svetu, primetićete da se veliki deo iskustva oslanja na isti obrazac. Pronađite resurs, napravite predmet, odnesite ga na drugo ostrvo, završite zadatak, vratite se po nešto drugo i onda ponovite ceo proces. Dok se novi alati, ostrva i mogućnosti postepeno otključavaju, sama osnova gameplay loopa ostaje prilično ista.

Zbog toga će mnogo zavisiti od toga koliko volite ovakav tip igara. Ako vam prija kada imate jasan cilj, nekoliko resursa za prikupljanje i prostor koji možete postepeno da popravljate i unapređujete, Lou’s Lagoon može da bude veoma prijatno iskustvo. Ako, sa druge strane, očekujete da svaki novi zadatak donese potpuno drugačiju situaciju, ponavljanje će vam relativno brzo početi smetati.

Zaključak

Lou’s Lagoon je jedna od onih igara koje ne pokušavaju da budu veće nego što jesu i upravo zbog toga imaju određenu dozu šarma. Šaren svet, simpatični likovi, istraživanje ostrva, različita oprema, crafting i misterija oko Louovog nestanka funkcionišu zajedno dovoljno dobro da stvore prijatnu avanturu koja je najviše usmerena na opušteno igranje.

Najveći problem predstavlja činjenica da se taj prijatan gameplay loop vremenom pretvara u dosta ponavljanja, posebno kada krenu zadaci koji vas šalju između ostrva po još jedan resurs ili predmet. Nekoliko tehničkih problema sa rušenjem igre takođe nije pomoglo, mada nisu bili dovoljno česti da potpuno pokvare iskustvo.

Ipak, Lou’s Lagoon ima dovoljno karaktera da ga je teško posmatrati samo kao još jedan simulator sakupljanja resursa. Ovo je simpatična, šarena i opuštena avantura koja najbolje funkcioniše kada joj dozvolite da vas polako uvede u svoj svet, bez očekivanja da će svaki trenutak biti spektakularan. Ako tražite igru uz koju možete da provedete nekoliko mirnih večeri, istražujete ostrva i obavljate razne poslove bez prevelikog pritiska, ovaj neobični arhipelag definitivno ima šta da ponudi.

Igra je igrana na: PS5.

Ocena: 7/10