The Legend of Zelda: Ocarina of Time dobija remake za Switch 2 – može li se ponovo napraviti legenda?

Postoje igre koje su dobre, igre koje su posebne, a postoje i one koje nas na neki način oblikuju kao gejmere, ali i kao ljude. The Legend of Zelda: Ocarina of Time za mene pripada upravo toj poslednjoj grupi. A sada nam stiže Ocarina of Time remake.

Zato je Nintendo imao prilično nezahvalan zadatak kada je odlučio da napravi njen remake. Ne treba samo da modernizuje jednu od najvažnijih igara u istoriji industrije, već mora da napravi nešto što će zadovoljiti igrače koji su je prvi put igrali pre skoro tri decenije, a istovremeno je približiti generaciji koja tada nije bila ni rođena.

Ipak, nakon prvog pogleda na remake za Nintendo Switch 2, moj prvi osećaj bio je iznenađujuće jednostavan.

Ovo izgleda upravo onako kako sam Ocarina of Time video kada sam je prvi put igrao sa 11 godina.

Nintendo je najavio potpuno novu verziju Ocarine of Time za Switch 2, napravljenu od temelja uz modernu grafiku, nove animacije i modele, glasovnu glumu, orkestriranu muziku, modernizovanu kameru i nove mogućnosti kretanja. Igra izlazi 5. novembra 2026. godine i biće ekskluzivna za Switch 2.

A ono što mi se najviše dopada jeste to što Nintendo nije pokušao da napravi realističnu, mračnu ili „ozbiljniju“ Ocarinu.

Napravio je bajku koja je oživela.

I dalje izgleda kao bajka

Kada danas pogledate originalnu Ocarinu of Time, lako je zaboraviti koliko je ona 1998. godine bila velika stvar. Igra je predstavljala ogroman skok u 3D prostor, a njen Hyrule bio je za čitavu jednu generaciju upravo ono što su ranije bile stranice knjiga sa ilustracijama fantastičnih svetova.

Zbog toga mi je posebno drago što remake ne pokušava da odbaci tu estetiku.

Naravno, sada je sve mnogo detaljnije. Link, Hyrule Field, Kokiri Forest, dvorci i tamnice izgledaju kao da su izvučeni iz neke ogromne moderne fantasy ilustracije. Animacije su bogatije, osvetljenje je savremenije, a svet je neuporedivo življi.

Ali suštinski, to je i dalje ona Ocarina koju pamtim.

Kada sam je prvi put igrao sa 11 godina, nisam razmišljao o poligonima, rezoluciji niti tehničkim ograničenjima Nintendo 64 hardvera. Video sam svet koji je delovao beskrajno veliki. Video sam Linka koji kreće u avanturu, misteriozni Hyrule, vilu Navi, Ganondorfa, princezu Zeldu i čitavu priču koja mi je delovala kao da sam zakoračio pravo u neku bajku.

Ovaj remake mi vraća upravo taj osećaj.

Imam samo jednu zamerku na ono što smo do sada videli, a odnosi se na novi izgled mlade Zelde. Kod nje mi nova interpretacija jednostavno ne funkcioniše jednako dobro kao kod ostatka igre. Nije katastrofalna niti nešto što bi promenilo moj utisak o celom projektu, ali mi je to zasad jedini deo vizuelnog identiteta koji ne izaziva ono „da, upravo ovako sam je zamišljao“.

Sve ostalo mi izgleda fantastično.

Najlepša stvar možda neće biti ono što vidimo na traileru

Postoji još jedan razlog zbog kojeg mi je ova najava posebno draga.

Ocarina of Time je igra koju će mnogi roditelji sada ponovo igrati sa svojom decom. I tu se dešava nešto što Nintendo radi bolje od gotovo bilo koga drugog.

Zamislite dete od jedanaest godina koje prvi put ulazi u Kokiri Forest i prvi put vidi Hyrule. Pored njega sedi roditelj koji je, pre skoro trideset godina, upravo u tim godinama prvi put držao kontroler u rukama i gledao isti svet.

Za dete će to biti nova avantura. Za roditelja će biti povratak u detinjstvo.

A možda će ovog puta to detinjstvo biti još lepše.

Ne zato što je original bio loš, već zato što sada više ne moramo samo da se sećamo kako smo se tada osećali. Možemo da taj osećaj podelimo sa nekim koga volimo i da iznova proživimo nešto što nam je nekada bilo ogromno, samo ovog puta zajedno.

To je ono zbog čega su Nintendo igre posebne.

One imaju retku sposobnost da prerastu iz obične zabave u nešto što prenosimo iz jedne generacije u drugu. Zelda je za mnoge od nas deo odrastanja, a sada će isti svet moći da upozna i generacija naše dece. Roditelj neće samo objašnjavati detetu gde treba da ide ili kako da pobedi nekog neprijatelja. U nekom trenutku će gledati dete kako prvi put otkriva stvari koje su njemu nekada bile čudo.

I možda je upravo to najlepši deo čitave ove priče.

Nintendo nam ne vraća samo igru koju volimo. Daje nam priliku da deo svog detinjstva podelimo sa nekim ko će je doživeti prvi put.

Nintendo mora da sačuva Ocarinu, ali ne može da je ostavi u 1998. godini

Naravno, ovde dolazimo do mnogo ozbiljnijeg pitanja.

Kako modernizovati jednu od najpoznatijih igara svih vremena, a da ona i dalje bude Ocarina of Time?

Nintendo je promenio mnogo toga. Tu su modernija kamera i kontrole, slobodnije kretanje, glasovna gluma, orkestrirana muzika i dodatni sistemi koji treba da olakšaju snalaženje u igri. Jedna od najvećih novina je Threads of Time, sistem koji pomaže igraču da prati zadatke i povezuje elemente avanture. Tu je i ZELDA NOTES, koji donosi dodatnu pomoć, praćenje napretka i druge funkcije preko telefona.

I upravo će ovde biti najteže proceniti da li je Nintendo pogodio meru.

Ocarina of Time je nastala u vremenu kada se od igrača očekivalo više lutanja, pokušavanja i grešeka. Danas se od ogromnih igara očekuje da budu mnogo jasnije i pristupačnije, pa je sasvim logično što Nintendo neke od tih elemenata modernizuje.

Ali kod Zelde uvek postoji opasnost da nam pomaganjem oduzme deo čarolije.

Jer deo lepote Ocarine bio je upravo u tome što nisi uvek znao kuda treba da ideš.

Može li Ocarina ponovo da bude velika?

To je zapravo mnogo teže pitanje nego da li će remake biti dobar.

Originalna Ocarina of Time je 1998. godine bila tehnološki i dizajnerski događaj. Mnoge stvari koje danas uzimamo zdravo za gotovo upravo su igre poput nje učinile standardom.

Zato će remake imati gotovo nemoguć zadatak.

Za igrače koji je poznaju, moraće da probudi osećaj koji su imali kada su je prvi put igrali. Za nove igrače moraće da bude dovoljno moderna da ne deluje kao muzej. A između te dve grupe nalazi se čitava generacija roditelja koja će prvi put imati priliku da sa svojom decom odigra igru koja je nekada promenila njihov pogled na video-igre.

Zbog toga mi se dopada ono što je Nintendo do sada pokazao.

Nisu od Ocarine napravili nešto što pokušava da izgleda kao moderna AAA fantasy igra. Nisu je pretvorili u mračniju, ozbiljniju i „realističniju“ avanturu samo zato što je prošlo 28 godina.

Učinili su nešto mnogo pametnije.

Pokušali su da ponovo naprave onu bajku koju smo videli kada smo imali 11 godina.

A možda je upravo to jedini pravi način da se ponovo napravi legenda.

Datum izlaska i cena

The Legend of Zelda: Ocarina of Time za Nintendo Switch 2 izlazi 5. novembra 2026. godine. Digitalno izdanje košta 59,99 dolara, dok fizičko izdanje košta 69,99 dolara. Igra je ekskluzivna za Switch 2.

Nintendo je remake najavio u okviru proslave 40. godišnjice The Legend of Zelda, zajedno sa drugim projektima i sadržajem vezanim za jedan od najvažnijih serijala kompanije.

I iskreno, ne mogu da zamislim mnogo prikladniji način da Zelda proslavi četiri decenije postojanja.

Jer Ocarina of Time nije samo jedna od najboljih Zelda igara.

Za ogroman broj ljudi ona je deo detinjstva. Deo odrastanja. Deo perioda života u kojem smo kroz video-igre otkrivali kako je to izgubiti se u nekom svetu, vezati se za njegove likove i satima istraživati nešto što je postojalo samo u našoj mašti.

Zato je ovaj remake važniji od običnog povratka jedne stare igre.

Za nekoga će to biti prvi susret sa Ocarinom of Time. Za nekoga drugog biće povratak posle skoro tri decenije. A za mnoge roditelje biće prilika da sa svojom decom podele nešto što je nekada oblikovalo njih same.

I upravo tu Nintendo ima nešto što malo koja kompanija može da ponudi.

Može da uzme igru iz našeg detinjstva, da je ponovo napravi za današnje vreme i da nam omogući da je prvi put ne doživimo sami.

The Legend of Zelda: Ocarina of Time se vraća. I možda je najveće pitanje zapravo najjednostavnije – može li se ponovo napraviti legenda?