Resident Evil: Novi Resident Evil donosi krvav, zabavan i brutalan zombi/monster horor koji veoma dobro funkcioniše kada ga posmatramo kao samostalan film, iako se u pojedinim trenucima udaljava od onoga što očekujemo od ove franšize. Uz odlična čudovišta, praktične efekte i dozu crnog humora, film nam je pružio dovoljno razloga za ocenu 8/10, uz nadu da ćemo dobiti nastavak ovog novog filmskog univerzuma. – NemanjaKocica
BuffGaming je sinoć, 16. septembra, bio na IMAX premijeri novog filma Resident Evil u bioskopu Cineplexx Galerija u Beogradu. Film nam je omogućio distributer Jučer, a nakon projekcije ostao je prilično zanimljiv utisak: novi Resident Evil nam se veoma svideo, ali pomalo paradoksalno – više kao odličan zombi i monster horor nego kao film koji će zadovoljiti svakog fana Resident Evil igara.
Zach Cregger, reditelj filmova Barbarian i Weapons, dobio je priliku da iznova pokrene filmsku verziju jedne od najpoznatijih horor franšiza u istoriji video-igara. Međutim, umesto još jedne direktne adaptacije neke od poznatih igara, Cregger je napravio potpuno novu priču smeštenu u svet Resident Evila. Glavni junak je Bryan, medicinski kurir koji se tokom jedne katastrofalne noći nađe usred haosa i pokušava da preživi dok se situacija oko njega pretvara u potpuni pakao.
I upravo tu dolazimo do možda najveće prednosti, ali i najveće slabosti ovog filma.
Kada se na trenutak zaboravi činjenica da se film zove Resident Evil, ostaje veoma zabavan, krvav i često prilično brutalan horor. Toliko dobar da smo tokom gledanja u pojedinim trenucima potpuno prestali da razmišljamo o franšizi i jednostavno uživali u onome što se dešava na ekranu. Zombiji, mutirana stvorenja, krv, groteskne scene i sve luđe situacije drže pažnju, a film veoma brzo prelazi iz jedne neprijatne situacije u drugu.
Naš utisak nakon projekcije bio je upravo takav. Film nam se veoma svideo, ali ne nužno samo zbog toga što je Resident Evil. Zapravo, u jednom trenutku smo potpuno zaboravili na naslov i jednostavno uživali u dobrom zombi hororu. Tek kada smo ponovo počeli da razmišljamo o tome šta gledamo, postalo je jasno koliko je Cregger spreman da uzme slobodu sa poznatom franšizom.
To će verovatno biti i jedna od najvećih tema rasprave među fanovima.
Jer, ako ste očekivali filmsku verziju Resident Evil 2, 3 ili 4, ovaj film to definitivno nije. Nema klasičnog prepričavanja poznate igre, niti su u centru priče Leon Kennedy, Jill Valentine ili Chris Redfield. Umesto toga, Cregger je napravio originalnu priču koja koristi svet Resident Evila kao osnovu, ali pokušava da ga posmatra iz drugačijeg ugla.
Ipak, bilo bi pogrešno reći da film nema Resident Evil DNK.
Naprotiv, upravo su survival-horror elementi među njegovim najvećim kvalitetima. Bryan nije nezaustavljivi akcioni junak, već običan čovek koji se našao u situaciji za koju apsolutno nije pripremljen. Njegovo napredovanje kroz različite situacije često podseća na prolazak kroz nivoe video-igre: preživljavanje jedne prepreke vodi ka sledećoj, opasnosti postaju sve luđe, a čudovišta sve bizarnija.
U tome novi Resident Evil uspeva da uhvati ono što su mnogi raniji filmovi promašili – osećaj igranja same igre. Ne pokušava po svaku cenu da na ekran prebaci sve poznate likove i događaje, već preuzima atmosferu, strukturu i ideju preživljavanja kroz niz sve težih situacija.
Veliki deo zasluga pripada i dizajnu čudovišta. Film se ne oslanja samo na klasične zombije, već postepeno uvodi sve bizarnije i grotesknije kreature. Praktični efekti i izgled stvorenja daju filmu fizički osećaj koji je posebno važan za ovakav tip horora, dok digitalni efekti dodatno proširuju ono što je Cregger zamislio.
Austin Abrams kao Bryan takođe predstavlja jedno od prijatnijih iznenađenja. Njegov junak nije tipični filmski protagonista koji se odmah snađe kada nastane haos. On greši, paniči, pokušava da shvati šta se dešava i tek postepeno počinje da se snalazi. Upravo zbog toga je lakše poistovetiti se sa njim, a njegov strah i nesigurnost daju filmu dodatnu dozu humora.
A humora ima dosta.
Resident Evil ume da bude veoma smešan, često baš onda kada to ne očekujete. Taj balans između horora i crnog humora neće svima odgovarati. Nekim gledaocima može pomoći da film bude zabavniji, dok u pojedinim scenama upravo humor može da oslabi osećaj straha. To je jedna od stvari oko kojih se i prve kritike najviše razlikuju.
Uprkos tome, film uspeva da bude dovoljno brutalan. Cregger se ne libi krvi, body horora i poprilično gadnih prizora, pa ovde definitivno ne dobijamo bezazlenu PG-13 avanturu. Resident Evil želi da bude neprijatan kada treba, ali istovremeno i zabavan.
Naravno, nije sve savršeno.
Film pred sam kraj gubi deo početnog zamaha, a završnica može ostaviti utisak da je priča mogla biti bolje zaokružena. Bryan kao protagonista ima veoma zanimljivo putovanje, ali njegov razvoj nije u potpunosti iskorišćen. Pojedini sporedni likovi takođe ostaju više u funkciji same radnje nego što dobijaju priliku da budu stvarno razvijeni.
Ali čak i uz to, naš utisak ostaje veoma pozitivan.
Resident Evil možda nije film koji smo očekivali, ali jeste film u kojem smo uživali.
Da li bismo voleli da je imao više direktnih veza sa igrama? Svakako. Da li nam je nedostajao neki poznati lik? Verovatno. Da li bismo voleli još prepoznatljivih elemenata iz originalnih igara? Naravno.
Ali kada se svetla u sali ugase, najvažnije je ono što film uspe da uradi kao film. A novi Resident Evil je, pre svega, zabavan, krvav, brutalan i dovoljno drugačiji horor koji zna kako da drži pažnju.
I upravo je zbog toga naš konačan utisak pomalo paradoksalan.
Resident Evil nam se veoma svideo, ali u pojedinim trenucima ne zato što je Resident Evil, već zato što je jednostavno dobar zombi i monster horor. Toliko smo se prepustili samoj priči, atmosferi i haosu na ekranu da smo u jednom trenutku potpuno zaboravili na naslov filma. Kada smo se ponovo setili da gledamo Resident Evil, počeli smo da primećujemo koliko se Cregger udaljio od klasične formule franšize.
Da li je to loša stvar? Ne nužno.
Možda je upravo ovakva sloboda bila potrebna filmskom Resident Evilu da konačno pronađe svoj identitet.
Sada ostaje pitanje šta će biti sledeće.
Nadamo se da će ovaj novi filmski univerzum Resident Evil franšize dobiti svoj nastavak. Cregger je postavio dovoljno drugačiji temelj da bi naredni film mogao još više da produbi ovaj svet, ali i da se istovremeno približi elementima koje fanovi godinama žele da vide na velikom platnu.
Za sada, ostaje nam jedan veoma zabavan i pomalo čudan zaključak:
Resident Evil možda nije Resident Evil film kakav smo očekivali, ali je definitivno film u kojem smo uživali.
Film „Pritajeno zlo“ (Resident Evil) svoju IMAX premijeru u Srbiji imao je 16. septembra u bioskopu Cineplexx Galerija u Beogradu, dok je redovno prikazivanje počelo 17. septembra širom Srbije. Distributer filma je Jučer d.o.o.
