Roguecraft DX: Roguecraft DX je odličan primer kako jednostavan roguelike može da bude izuzetno zarazan kada su osnovne mehanike dobro osmišljene. Nasumične tamnice, istraživanje i potezne borbe pružaju dovoljno izazova, dok retro vizuelni stil i odlična muzika dodatno zaokružuju iskustvo. Ako volite retro igre i roguelike žanr, ovo je naslov koji vredi imati u Evercade kolekciji. – Ognjen Janjic
Postoje igre koje svojim izgledom odmah odaju koliko su inspirisane retro erom, ali Roguecraft DX ide korak dalje jer ne pokušava samo da izgleda kao stara igra, već uzima veoma jednostavnu ideju klasičnog roguelike žanra i pretvara je u iskustvo koje je iznenađujuće lako igrati „još samo jednu partiju“. Iza simpatičnog pixel art izgleda krije se igra koja od igrača traži dosta razmišljanja, oprezno kretanje i spremnost da prihvati činjenicu da jedna pogrešna odluka može potpuno promeniti tok partije.
Roguecraft DX je razvijen od strane Badger Punch i predstavlja unapređenu verziju njihove ranije igre Roguecraft, koja je prvobitno bila zamišljena kao svojevrsni novi retro naslov za Commodore Amigu. Ova verzija je prilagođena savremenim trendovima i donosi dodatni sadržaj, nove neprijatelje i nove nivoe, ali ono što je meni najvažnije jeste da je osnovna ideja ostala jednostavna i jasna, bez pokušaja da se igra zatrpa nepotrebnim sistemima.
Jednostavna ideja koja postaje ozbiljan izazov
Ako ste upoznati sa klasičnim roguelike igrama, vrlo brzo ćete shvatiti šta Roguecraft DX želi da postigne. Pred vama se nalazi nasumično generisana tamnica koju morate da istražite, pronađete potrebne predmete, savladate neprijatelje i pronađete ključ koji vodi ka sledećem nivou.
Na papiru sve ovo zvuči veoma jednostavno, ali način na koji su kretanje i borba povezani sa sistemom poteza čini čitavu stvar mnogo zanimljivijom. Kada se vi pomerite, svet reaguje na vaš potez, pa neprijatelji i zamke takođe dolaze na red. Zbog toga ne možete samo bez razmišljanja da trčite kroz prostoriju i udarate sve što vam se nađe na putu, već morate da razmišljate nekoliko poteza unapred i procenite da li je određeni trenutak zaista pravi za napad ili je možda bolje sačekati.
Upravo tu Roguecraft DX pokazuje koliko jednostavan dizajn može da bude efikasan kada su pravila dobro postavljena. Igra vam ne objašnjava previše i ne pokušava da od svake mehanike napravi poseban sistem, već vas postepeno uči kako svet funkcioniše, a onda vas pušta da sami napravite greške i naučite iz njih.
Svaka partija izgleda drugačije
Nasumično generisani nivoi daju igri ono što je potrebno da svaka nova partija ima drugačiji tok. Nećete unapred znati gde se nalazi ono što vam je potrebno, kakav će raspored prostorija biti ili šta vas čeka iza sledećeg ugla, zbog čega istraživanje postaje mnogo više od običnog prolaska od jedne tačke do druge.
Posebno mi se dopada što igra nagrađuje radoznalost, jer se na nivoima mogu pronaći skrivene prostorije koje nisu nužno deo najkraćeg puta ka izlazu. U njima se mogu pronaći korisne stvari, ali problem je što svako dodatno istraživanje nosi i određeni rizik. Što više vremena provodite u tamnici, više prilika dajete neprijateljima i zamkama da vas zaustave, pa stalno morate da balansirate između želje da vidite šta se nalazi iza sledećih vrata i potrebe da preživite dovoljno dugo da stignete do sledećeg nivoa.
Upravo ta odluka „da li da nastavim ili da se povučem“ čini veliki deo šarma igre. Nikada nemate osećaj da vam je istraživanje potpuno besplatno, jer čak i kada mislite da imate dovoljno resursa i prostora da nastavite, jedna loša procena može da vas košta cele partije.
Retro izgled, ali mnogo modernije iskustvo
Vizuelno, Roguecraft DX se oslanja na pixel art koji veoma dobro odgovara njegovom karakteru. Međutim, za razliku od starijih igara na kojima je ovakav stil bio posledica tehničkih ograničenja, ovde je očigledno reč o svesnoj umetničkoj odluci.
Isometrijska perspektiva dodatno odvaja igru od klasičnog izgleda prvobitnih roguelike naslova i daje tamnicama više karaktera. Sve je dovoljno pregledno da možete da pratite šta se događa, dok su animacije, neprijatelji i okruženje napravljeni tako da igra izgleda mnogo bogatije nego što bi se možda očekivalo od naslova koji toliko otvoreno vuče inspiraciju iz prošlosti.
Muzika se takođe odlično uklapa u celinu. Umesto da samo pokušava da imitira zvuk nekog konkretnog retro sistema, soundtrack daje igri sopstveni identitet i lepo prati istraživanje tamnica. Kada se spoje muzika, pixel art i način na koji su nivoi dizajnirani, dobija se iskustvo koje veoma lako može da probudi nostalgiju, čak i kod igrača koji nisu odrasli uz originalne računare i konzole tog perioda.
Tri lika, različiti načini igranja
Dodatak koji posebno doprinosi vrednosti ove verzije jesu tri igriva lika. Iako osnovna pravila ostaju ista, izbor lika može da promeni način na koji pristupate pojedinim situacijama i daje vam dodatni razlog da se vratite igri nakon što već jednom savladate njene osnovne principe.
Tu su i dostignuća i tabela najboljih rezultata, što se savršeno uklapa u ovakav tip igre. Roguecraft DX nije naslov koji ćete nužno završiti i onda zauvek ostaviti sa strane, jer nasumično generisani nivoi i želja da napravite bolji rezultat prirodno podstiču ponovno igranje. Upravo zbog toga sam tokom igranja često imao onaj poznati osećaj da želim da pokušam još jednom, čak i kada je prethodna partija završila neuspehom. Kada igra uspe da vas natera da neuspeh ne doživite kao razlog da je ugasite, već kao motiv da odmah krenete u novi pokušaj, jasno je da je osnovni gameplay loop dobro pogođen.
Ne oprašta svaku grešku, ali vas ne kažnjava bez razloga
Veliki deo zadovoljstva dolazi upravo iz činjenice da morate da budete pažljivi. Neprijatelji imaju svoje obrasce ponašanja, napadi nisu uvek garantovani, a kretanje po sistemu poteza znači da morate da vodite računa o tome šta će se dogoditi nakon vaše odluke. To ne znači da je Roguecraft DX napravljen samo da bi vas nervirao. Kada izgubite, uglavnom možete da prepoznate šta ste uradili pogrešno, bilo da ste nepotrebno rizikovali, previše istraživali ili ušli u borbu bez dovoljno prostora za povlačenje. Takav dizajn čini neuspeh prihvatljivijim, jer imate osećaj da ste sami odgovorni za ono što se dogodilo.
Zbog toga je istraživanje istovremeno najveća zabava i najveća opasnost. Nikada ne znate da li će sledeća prostorija doneti nešto korisno ili situaciju iz koje ćete teško izaći.
Jedna stvar koja mi je nedostajala
Jedina ozbiljnija zamerka koju imam odnosi se na mogućnost čuvanja napretka. U početnoj verziji nije bilo klasičnog načina da sačuvate aktivnu partiju, što znači da ste, kada jednom krenete, praktično morali da završite pokušaj u jednoj sesiji ili da ga napustite.
Srećom, ovo je kasnije rešeno ažuriranjem koje je dodalo jednu suspend tačku. To tehnički nije klasičan save sistem, ali funkcionalno rešava najveći problem, posebno na Evercade uređajima gde je sasvim normalno da konzolu ostavite i nastavite igranje kasnije.
To je važan dodatak jer Roguecraft DX lako može da vas zadrži duže nego što ste planirali. Mnogo je prijatnije znati da možete da prekinete partiju i nastavite kasnije, umesto da morate da birate između gubitka napretka i toga da igrate duže nego što ste planirali.
Mala igra koja opravdava svoje mesto na Evercadeu
Ono što me je možda najviše iznenadilo kod Roguecraft DX jeste koliko lako zaboravite da se na kertridžu nalazi samo jedna igra. Evercade je poznat po kolekcijama koje često donose više naslova u jednom paketu, pa pojedinačni kertridž prirodno mora da ponudi dovoljno dobro iskustvo kako bi opravdao svoje mesto u kolekciji.
Ovde to funkcioniše upravo zato što Roguecraft DX ne pokušava da bude ogromna igra. Njegova vrednost je u tome što možete da ga pokrenete, odigrate jednu partiju, ugasite uređaj i sutra ponovo pokušate da odete malo dalje. Istovremeno, ako vas igra uhvati, lako ćete provesti mnogo više vremena nego što ste prvobitno planirali.
To je možda i najbolji način da se opiše čitav koncept. Roguecraft DX uzima relativno jednostavan recept, dodaje mu lepši izgled, više sadržaja i nekoliko modernih dodataka, a zatim sve to pakuje u iskustvo koje je dovoljno pristupačno za kratko igranje, ali dovoljno duboko da vas natera da se stalno vraćate.
Zaključak
Roguecraft DX je veoma dobar primer kako retro inspiracija ne mora da znači da igra mora da bude zastarela. Badger Punch je uzeo jednostavnu osnovu klasičnog roguelike dizajna i pretvorio je u vizuelno mnogo privlačnije iskustvo koje odlično funkcioniše na Evercade platformi.
Nasumično generisane tamnice, istraživanje, skriveni delovi nivoa i sistem poteza zajedno stvaraju gameplay koji vas tera da razmišljate, dok dodatni likovi, dostignuća i tabela rezultata daju dovoljno razloga da se vraćate novim partijama. Početni problem sa čuvanjem partije takođe je ublažen naknadnim ažuriranjem, pa je iskustvo sada mnogo praktičnije za igranje.
Ako volite roguelike igre, retro estetiku ili jednostavno tražite naslov koji možete da pokrenete na nekoliko minuta, a zatim shvatite da ste igrali mnogo duže nego što ste planirali, Roguecraft DX ima veoma dobru formulu. Nije potrebno da bude ogromna igra da bi opravdala svoje postojanje, jer upravo u toj jednostavnosti pronalazi svoj najveći kvalitet.
Igra je igrana na: PC.
Ocena: 8/10
