U poslednje vreme mnogo se priča o tome šta zapravo tražimo u ljubavi. Sigurnost ili strast, emociju ili stabilnost, avanturu ili plan za penziju. To pitanje se ne postavlja samo među prijateljicama na kafi i u TikTok komentarima, već i u savremenim filmovima i serijama. Koliko smo spremni da žrtvujemo zarad ljubavi, a koliko da istrajemo u onome što znamo da nas neće razočarati? I upravo tim večitim preispitivanjem bavi se i film Spoj iz snova (Materialist).
Ljubav u doba ekonomske nesigurnosti
Film Spoj iz snova, u režiji Celine Song, deluje kao moderna bajka, ali bez čarobnog praha. Na površini, to je romansa dvoje različitih ljudi — Lucy i Johna. On je glumac koji radi kao kelner na događajima kako bi platio stan u Njujorku, koji deli sa cimerima, a ona je žena čija očekivanja nisu više u skladu s realnošću njegovog života.
Ona ga je, naime, ostavila jer nije mogla da zamisli život sa nekim ko svaki drugi dan mora da proverava stanje na računu kako ne bi otišao u minus. I koliko god da je to na papiru brutalno, u stvarnosti je potpuno razumljivo. Ljubav možda i jeste bezuslovna, ali svakodnevni život nije.
Materijalisti ili samo realisti?
Film pokušava da razotkrije koliko smo, svesno ili nesvesno, svi pomalo materijalisti. Ne zato što želimo luksuz, već zato što želimo da znamo da će račun za struju biti plaćen. Lik Harija, prijatelja iz kruga likova, u jednom trenutku otkriva koliko je daleko spreman da ide kako bi bio voljen — što nam jasno poručuje da svi, bez obzira na stanje na računu, imamo potrebu da budemo privlačni drugima.
Režiser i scenarista želeli su da kroz racionalne, gotovo kliničke dijaloge otvore pitanje: da li partnera biramo srcem ili kalkulatorom? Međutim, iako je početna ideja bila da se kritikuje takav pristup ljubavi kao jednačina, kraj filma svejedno upada u zamku crno-belih odgovora. I tu nastaje problem: sve što nas je zaintrigiralo, ostaje bez pravog emotivnog vrhunca.
Gde se izgubila drama?
Spoj iz snova uspeva da postavi relevantna pitanja, ali ne uspeva da ih zaista osetimo. Film govori o sadašnjem trenutku, ali ne povezuje svoje uvide sa stvarnim dramskim tenzijama. Likovi više pričaju nego što žive, više razmišljaju nego što vole, više procenjuju nego što osećaju.
I tu negde nestaje magija. Umesto da nas povuče u vrtlog emocija i dilema, film ostaje kao esejski pokušaj da se objasni ono što je u ljubavi najteže objasniti.
Video igre i moderne veze
U svakodnevnom životu, tema ljubavi i blagostanja danas se često odražava i kroz digitalni svet — posebno video igre. Mnoge osobe koriste igre kao način da se opuste, povežu sa prijateljima ili testiraju kako balansirati različite prioritete u životu, uključujući i ljubavne veze. Istraživanja pokazuju da parovi koji igraju igre zajedno češće razvijaju zajedničke strategije i kompromisne navike, što je savremen ekvivalent istraživanja ravnoteže između emocija i praktičnosti u vezi. U tom smislu, video igre postaju još jedan okvir u kojem možemo posmatrati dilemu: da li biramo partnera srcem ili životom koji podrazumeva sigurnost i stabilnost.
Slično kao u filmu Spoj iz snova, u video igrama često se istražuju dileme između ličnih želja i praktičnih odluka. Pre nego što je Halo 2 2004. godine uveo ugrađeni matchmaking, igrači su morali da se oslanjaju na treće strane za pronalaženje protivnika ili saradnika. Servisi poput GameSpy (1995) i Battle.net (1996) omogućavali su povezivanje, ali nisu nudili automatsko slaganje timova ili rangirane utakmice. Igrači su tako birali gde i s kim žele da igraju, balansirajući između želje za zabavom i strateških odluka – što na neki način reflektuje dilemu između ljubavi i sigurnosti prikazanu u filmu.
Rane igre koje su koristile ove metode uključuju:
- Doom – Igrači su morali da unesu IP adresu kako bi se povezali preko interneta ili LAN-a.
- Quake – Koristio je rane server browse sisteme, gde je izbor tima i suparnika bio na igraču.
- StarCraft (1998) – Battle.net je omogućavao online mečeve, ali bez automatskog slaganja timova.
Ako ste ikada razmišljali da li birate partnera srcem ili glavom, ili ste pokušavali da objasnite sebi zašto vas privlače ljudi koji vas ne mogu „izdržavati“, ovaj film će vas možda zaintrigirati , ali vas verovatno neće razrešiti dileme. I to je u redu jer neka pitanja ostaju večna.
Detaljna recenzija je na blogu Indijanka Danka
Panel i premijera
Pre premijere filma SPOJ IZ SNOVA je održan panel. Odlično zamišljen i sa temama i odgovorima koji zahtevaju više učesnika iz publike i razmenu mišljenja. U panel diskusiji su učestvovale influenserke: Gorana Risteski (Alergoga) kreativni strateg za marketing komunikacije, Jelena Stanivuković master kliničke psihologije i psihoterapije kao i Ivana (Frajerka) Marinković, filološkinja i osnivačica bloga “Jedan Frajer & Bidermajer”.
Jučer je definitivno uradio odličan posao ali sam sigurna da bi panel posle filma bio još interesantniji!
O panelu i odgovorima u odvojenom tekstu jer definitivno ono što smo čuli i videli zaslužuje da se o tome diskutuje.
Jučer se u poslednje vreme baš trudi da nam ponudi nešto drugačije i premijere učini pravim malim spektaklom. Pokloni za sve gledaoce, ne samo influensere, ali i način na koji pokušavaju da nam približe teme su za svaku pohvalu. Puna sala, neke izuzetno lepe žene i devojke i utisak da je svako poželeo da bude deo glamura koji nam je ponuđen.
Pretpremijerne večeri odigrale su se u svim bioskopima u Srbiji sinoć. Ulaznice su planule, a u pojedinim bioskopima publika je dobila i dodatne projekcije, samo da bi svi mogli da uživaju u ovoj romantičnoj priči.
Beograd je zasijao poput Holivuda
Svečani pretpremijerni događaj u bioskopu Cinestar Ada Mall, okupio je značajne medije, influensere i filmske kritičare koji su uživali u aktivnostima. Crveni tepih, press wall, dekorativni kutak koji su priredili partneri večeri Nar Events, sjajni ukusni zalogaji partnera Stamevski, ukusna vina Vinarije Čoka, kao i pokloni iznenađenja partnera: Dimi Mi Candles, Star Derma Care, Borboleta i Uriage – učinili su ovo veče još više posebnim.
Kako funkcionišu muško-ženski odnosi sa prosto matematičke strane i kako funkcionišu onda kada matematiku stavimo po strani. Da li na kraju ipak kalkulišemo ili ne. Film je publici pružio i nežne i komične trenutke, a scena u kojoj Pedro Paskal i Dakota Džonson razgovaraju o presudnosti visine izazvala je višeminutni smeh.
