Sovereign Tower: Sovereign Tower je šarmantna management igra sa zanimljivim likovima, simpatičnim pisanjem i odličnom idejom vraćanja vremena. Nažalost, repetitivan gameplay loop i nedovoljno duboki management sistemi sprečavaju je da dostigne svoj puni potencijal. Ipak, ako volite opuštenije fantasy management igre i ne smeta vam određena količina ponavljanja, vredi joj pružiti šansu. – Igor Marković
Sovereign Tower je jedna od onih management igara koje na prvi pogled deluju jednostavno i prijatno. Sediš na prestolu, primaš posetioce, donosiš odluke, regrutuješ neobične vitezove i šalješ ih na različite misije. Sve je predstavljeno kroz šarmantnu i pomalo neobičnu estetiku, pa je lako pomisliti da se pred tobom nalazi opuštena igra bez previše komplikacija.
Međutim, što više vremena provedeš u njenom svetu, to postaje jasnije da se ispod te simpatične površine krije nekoliko zanimljivih ideja, ali i sistemi koji ne uspevaju uvek da ih dovoljno dobro iskoriste.
Preuzimaš ulogu običnog lutalice koji sasvim neočekivano postaje Sovereign magične kule. Odjednom moraš da upravljaš kraljevstvom, održavaš odnose sa četiri frakcije, regrutuješ vitezove i odlučuješ koga ćeš poslati na opasne zadatke. Ideja je veoma dobra. Problem je što izvedba ne uspeva uvek da prati njen potencijal.
Vitezovi su najveća zvezda igre
Najbolji deo Sovereign Towera definitivno su njegovi likovi.Vitezovi koje regrutujete nisu samo različite statističke jedinice koje šaljete na misije. Svaki od njih ima sopstvenu ličnost, sklonosti i čudne navike. Neki su arogantni, neki nesigurni, dok su drugi jednostavno potpuno bizarni.
Kako ih bolje upoznajete kroz razgovore i špijuniranje, njihovo slanje na misije postaje zanimljivije. Više nije dovoljno samo pogledati njihove statistike i poslati najjačeg lika. Morate da razmišljate i o njihovoj ličnosti i o tome kako će reagovati u određenim situacijama.Upravo taj detalj daje management delu igre više karaktera nego što biste možda očekivali.
Pisanje je takođe sasvim solidno. Igra često ume da bude zabavna i cinična, a ispod šarene i simpatične prezentacije krije se nešto mračniji ton. Taj kontrast joj dobro pristaje i sprečava da ceo svet deluje previše sladunjavo.
Vraćanje vremena je zanimljiva ideja
Jedna od najzanimljivijih mehanika u igri dolazi iz prilično neobičnog izvora – demona koji se nalazi u podrumu i omogućava vam da vratite vreme.
Na papiru, ovo je odlična ideja. Možete ispraviti grešku, spasiti viteza koji bi inače poginuo, eksperimentisati sa različitim odlukama ili pokušati da otključate drugačiji put kroz priču.
Mehanika se prirodno uklapa u management strukturu igre. Ako pošaljete pogrešnog viteza na misiju, to ne znači nužno da ste uništili čitav svoj napredak. Možete se vratiti unazad i pokušati drugačije. Ipak, upravo tu nastaje i jedan od problema.
Posle nekoliko vraćanja vremena počinjete da imate osećaj da više ne donosite strateške odluke, već jednostavno popravljate svoje greške dok ne pronađete najbolji mogući ishod. Mehanika je korisna, ali istovremeno umanjuje deo tenzije koji bi trebalo da dolazi iz činjenice da vaše odluke imaju posledice.
Management sistem nema dovoljno dubine
Ovde Sovereign Tower počinje da gubi deo svog početnog šarma. Osnovni loop je jednostavan: primate posetioce, donosite odluke, upravljate odnosima, šaljete vitezove na misije i zatim rešavate posledice njihovih rezultata.
U početku je to dovoljno zanimljivo. Problem nastaje kada shvatite kako sistem funkcioniše. Nakon nekog vremena odluke počinju da deluju predvidivo, a odnosi sa četiri frakcije ne stvaraju uvek pritisak koji biste očekivali od igre čiji je glavni cilj upravljanje kraljevstvom.
Često imate osećaj da birate između nekoliko opcija koje su više ili manje očigledne, umesto da zaista pokušavate da balansirate interese različitih grupa i održite svoje kraljevstvo stabilnim. To je posebno šteta jer je osnovna ideja veoma dobra i ima potencijal za mnogo kompleksniji sistem.
Misije vitezova brzo postaju poznate
Iako su vitezovi zanimljivi kao likovi, njihove misije nisu uvek na istom nivou. Nakon određenog vremena počinju da deluju prilično slično. Pošaljete lika na zadatak, sačekate rezultat i zatim reagujete na ono što se dogodilo. Kada jednom shvatite kako sistem funkcioniše, nema uvek dovoljno raznovrsnosti da bi svaka nova misija delovala kao nešto posebno. Mogućnost da vitez trajno pogine trebalo bi da stvori dodatnu tenziju, ali mogućnost vraćanja vremena donekle ublažava tu posledicu. Ako nešto krene po zlu, jednostavno možete da vratite vreme i pokušate ponovo.
Zbog toga igra ima pomalo čudan odnos prema sopstvenim sistemima. Želi da vaše odluke budu važne, ali vam istovremeno daje veoma moćan alat kojim te odluke možete poništiti.
Šarm nije dovoljan da sakrije ponavljanje
Najveći problem Sovereign Towera na kraju je upravo njegov osnovni gameplay loop. Postoji dovoljno dobrih ideja da vas igra zabavlja nekoliko sati, ali ne i dovoljno dubine da management sistemi konstantno ostanu zanimljivi. Igra je najbolja kada upoznajete nove vitezove, otkrivate njihove ličnosti i pokušavate da shvatite kako se uklapaju u vaše planove. Mnogo je manje zanimljiva kada početna novina nestane i ostane samo ponavljanje istih odluka.
To ne znači da je Sovereign Tower loša igra. Naprotiv, jasno je da iza nje postoji dobra ideja i nekoliko veoma simpatičnih mehanika. Problem je samo u tome što sistemi ne evoluiraju dovoljno kako bi mogli da nose celo iskustvo.
Zaključak
Sovereign Tower ima mnogo toga što mi se dopalo. Šarmantna prezentacija, zanimljivi vitezovi i mehanika vraćanja vremena daju igri prepoznatljiv identitet, dok pisanje uspeva da ispod simpatične površine ubaci malo mračnijeg humora.
Ipak, management sistemi nisu dovoljno duboki da bi igra dugo ostala sveža. Osnovni loop postaje repetitivan, odnosi između frakcija retko stvaraju pravi strateški pritisak, a mogućnost vraćanja vremena ponekad pretvara ozbiljne posledice u probleme koje jednostavno možete poništiti.
Ako volite laganije management igre sa jakim fokusom na likove i ne smeta vam određena količina ponavljanja, Sovereign Tower može biti sasvim prijatno iskustvo.
Ne dostiže dubinu koju njegova osnovna ideja obećava, ali je dovoljno šarmantan i drugačiji da zaslužuje pažnju ljubitelja management igara sa narativnim elementima.
Ocena: 7/10
