Sunken Realms – Šest godina solo razvoja pretvoreno u zanimljiv dungeon-crawler

Postoje igre koje privuku pažnju zbog velikog budžeta, poznatih imena ili ogromnih marketinških kampanja, a onda postoje projekti poput Sunken Realms, gde je sama priča o njihovom nastanku dovoljno zanimljiva da poželite da vidite šta se zapravo nalazi iza svega toga. Brad Warren je ovu igru razvijao približno šest godina, i to samostalno, dok je istovremeno radio puno radno vreme kao animator i developer na Star Atlasu. Kada znate tu informaciju, teško je ne gledati Sunken Realms malo drugačijim očima, jer količina sadržaja koju je jedan čovek uspeo da napravi tokom slobodnog vremena zaista nije mala.

U središtu svega nalazi se Aedaria, podzemni grad koji je decenijama proklet i koji ljudi uglavnom izbegavaju zbog priča da guta svakoga ko se usudi da uđe u njegove dubine. Naravno, takva reputacija nije sprečila avanturiste da tragaju za bogatstvom i tajnama koje se kriju ispod zemlje, a među njima se nalazi i Alric, glavni junak koji se spušta u Aedariju u potrazi za istinom o onome što se dogodilo njegovom ocu.

Na prvi pogled Sunken Realms deluje kao još jedan dungeon-crawler sa roguelite elementima, ali kombinacija ručno dizajniranih prostorija, proceduralnog raspoređivanja, istraživanja, crafting sistema i priče koja se razvija između ekspedicija daje igri dovoljno karaktera da se izdvoji iz mora sličnih naslova.

Aedaria krije mnogo više od obične tamnice

Osnovni gameplay loop je prilično jednostavan, ali funkcioniše upravo zato što su njegovi delovi dobro povezani. Iz svog kampa krećete u dubine Aedarije, istražujete prostorije, borite se protiv neprijatelja i sakupljate resurse, a zatim se sa onim što ste pronašli vraćate u kamp kako biste unapredili opremu i pripremili se za sledeći odlazak.

Problem sa ovakvim sistemom jeste to što veoma lako može da postane repetitivan, posebno ako se proceduralno generisani nivoi svode na potpuno nasumično slaganje prostorija. Sunken Realms to pokušava da reši drugačijim pristupom, jer je sadržaj prostorija ručno napravljen, dok se njihov raspored menja prilikom svakog novog ulaska u dungeon.

Ukupno postoji 109 posebno dizajniranih prostorija raspoređenih kroz šest različitih zona, što je prilično impresivna količina sadržaja kada uzmete u obzir da je čitav projekat napravila jedna osoba. Zahvaljujući tome, igra uspeva da zadrži određenu dozu nepredvidivosti, a da pritom ne ostavlja utisak da je svet napravljen potpuno nasumično.

Nikada niste potpuno sigurni šta vas čeka nakon sledećeg prolaza, ali istovremeno možete da osetite da je neko tu prostoriju i situaciju u njoj osmislio sa određenom namerom.

Kamp je mnogo više od mesta na koje se vraćate

Kada se vratite iz dungeona, prikupljeni resursi dobijaju svoju pravu svrhu. Kamp predstavlja centralno mesto za unapređivanje opreme, pravljenje oružja i oklopa, kuvanje napitaka i povećavanje određenih statistika kroz Soul Forge sistem.

Ovaj deo igre je veoma važan jer direktno utiče na to koliko duboko možete da odete tokom sledeće ekspedicije. Jača oprema omogućava vam da se suprotstavite zahtevnijim neprijateljima, a bolji rezultati u dungeonima zatim donose kvalitetnije resurse koji se vraćaju u crafting sistem.

Dobijate klasičnu petlju napretka koja je dobro poznata ljubiteljima roguelite igara, ali ovde ona ima dovoljno smisla u okviru sveta da ne deluje kao sistem koji postoji samo zato što je popularan. Svaki odlazak ima svoju svrhu, jer čak i kada ne uspete da stignete toliko daleko koliko ste planirali, ono što ste pronašli može da vam pomogne da sledeći pokušaj bude uspešniji.

Upravo zbog toga neuspeh nije nužno potpuno izgubljeno vreme, već deo procesa kroz koji postajete snažniji i bolje razumete svet koji istražujete.

Inspiracija se vidi, ali igra ima svoju ideju

Autor otvoreno govori o igrama koje su uticale na razvoj Sunken Realms, što je zanimljivo jer se njihovi uticaji mogu prilično jasno prepoznati u samoj strukturi igre. Outward je bio početna inspiracija, posebno zbog osećaja avanture i istraživanja nepoznatog sveta koji je podstakao Warrena da napravi sopstvenu igru.

Međutim, Sunken Realms nije pokušaj da jednostavno kopira Outward. Ideje su tokom šest godina razvoja otišle u drugom pravcu, dok su dodatni uticaji došli iz Hadesa i The Legend of Zelda serijala.

Od Hadesa se posebno oseća način na koji se priča i odnosi između likova razvijaju kroz povratke u bazu, dok je istraživanje i otkrivanje sveta očigledno deo inspiracije koja dolazi iz Zelde. Umesto da vam se sve informacije serviraju kroz velike cutscene sekvence, deo priče se gradi kroz razgovore između likova oko logorske vatre.

To je jednostavan pristup, ali dobro odgovara strukturi igre, jer se između ekspedicija dobija trenutak predaha u kojem možete da se fokusirate na likove i priču pre nego što ponovo krenete u mračne dubine.

Istraživanje je jednako važno kao i borba

Iako je Sunken Realms akcioni RPG i dungeon-crawler, igra ne pokušava da se oslanja isključivo na borbu. Veliki deo iskustva čini upravo istraživanje prostora, traženje resursa i otkrivanje novih delova Aedarije. Proceduralno raspoređivanje ručno napravljenih soba ovde igra važnu ulogu, jer vam ne dozvoljava da jednostavno zapamtite idealnu rutu kroz dungeon i svaki sledeći put prođete istim putem. Svaki novi ulazak zahteva određenu prilagodljivost, a istraživanje postaje pitanje procene rizika i nagrade.

Ako odlučite da nastavite dublje, potencijalno možete pronaći bolje resurse i napredovati više nego tokom prethodnog pokušaja, ali istovremeno povećavate šansu da izgubite ono što ste prikupili. Zbog toga postoji stalna dilema između toga da li nastaviti dalje ili se vratiti u kamp i iskoristiti ono što već imate.

Takav sistem je jedan od glavnih razloga zbog kojih igra uspeva da održi napetost čak i kada se ne događa ništa spektakularno.

Priča o ocu daje svemu dodatnu težinu

Alricova potraga za ocem predstavlja glavni narativni motiv i daje igri nešto više od običnog dungeon-crawlera. Misterija Aedarije i sudbina njegovog oca stvaraju razlog zbog kojeg želite da nastavite da istražujete, a priča se postepeno razvija kroz samu strukturu igre. Posebno mi se dopada ideja da se narativni deo ne odvaja potpuno od gameplay loopa. Kamp nije samo mesto gde popravljate opremu, već postaje prostor u kojem se priča polako razvija i gde razgovori između likova daju dodatni kontekst onome što se događa tokom ekspedicija.

Upravo taj balans između akcije i mirnijih trenutaka u kampu podseća na pristup koji je Hades popularizovao, ali ovde je sve prilagođeno drugačijoj atmosferi i svetu.

Najveća prednost je zapravo činjenica da je ovo solo projekat

Teško je ignorisati činjenicu da je Sunken Realms nastao kao solo projekat tokom približno šest godina, i to dok je njegov autor istovremeno imao puno radno vreme. Kada pogledate koliko je sadržaja ugurano u igru, ta činjenica postaje još zanimljivija. 109 ručno dizajniranih prostorija, šest zona, proceduralno raspoređivanje, crafting, unapređivanje opreme, Soul Forge sistem, priča i originalna muzika predstavljaju ozbiljan obim posla čak i za mali tim, a kamoli za jednu osobu koja je sve to radila u slobodno vreme.

Naravno, sama činjenica da je neko šest godina radio na igri ne znači automatski da je ona savršena, niti bi to trebalo da bude glavni razlog za kupovinu. Međutim, u slučaju Sunken Realms, način na koji je projekat napravljen daje dodatni kontekst svemu što igra pokušava da postigne. Ovo nije igra koja je nastala preko noći, niti projekat koji pokušava da sakrije svoju skromniju produkciju iza velikih obećanja. Njena najveća vrednost nalazi se u idejama i količini pažljivo napravljenog sadržaja koji je jedan developer uspeo da spoji u jednu celinu.

Da li je ovo igra za svakoga?

Verovatno nije, i to nije nužno problem. Ako ne volite roguelite strukturu u kojoj se stalno vraćate u isti svet, sakupljate resurse i postepeno postajete snažniji, Sunken Realms vas verovatno neće ubediti da promenite mišljenje. Isto važi i za igrače koji žele potpuno ručno dizajnirane nivoe ili, suprotno tome, one koji očekuju potpuno nasumične roguelike mape. Sunken Realms se nalazi negde između ta dva pristupa i upravo na toj granici pokušava da pronađe svoju formulu.

Takođe, ovo je igra namenjena prvenstveno solo iskustvu i nema multiplayer komponentu, pa ni tu ne treba očekivati nešto što igra nikada nije pokušala da bude. Njena ideja je da vas sama pošalje u dubine Aedarije, a zatim vas kroz istraživanje, napredovanje i priču postepeno natera da poželite da vidite šta se nalazi još dublje.

Zaključak

Sunken Realms je zanimljiv dungeon-crawler koji uspeva da spoji nekoliko poznatih ideja u celinu koja ima dovoljno sopstvenog karaktera. Inspiracija igrama poput Outwarda, Hadesa i The Legend of Zelda je prilično jasna, ali igra ne deluje kao puka kombinacija njihovih mehanika, već kao projekat koji je tokom šest godina pronašao svoj sopstveni pravac.

Najviše mi se dopada način na koji su ručno dizajnirane prostorije spojene sa proceduralnim raspoređivanjem, jer tako istraživanje ostaje nepredvidivo bez osećaja potpune nasumičnosti. Crafting i unapređivanje opreme prirodno se uklapaju u gameplay loop, dok kamp i razgovori oko logorske vatre daju priči prostor da se razvija između ekspedicija.

Naravno, repetitivnost roguelite strukture neće odgovarati svakome, ali ako volite dungeon-crawl avanture u kojima istraživanje, napredovanje i priča funkcionišu kao jedna celina, Sunken Realms ima dovoljno zanimljivih ideja da zasluži pažnju. Posebno kada uzmete u obzir da je čitav projekat tokom šest godina napravio jedan čovek, teško je ne ceniti količinu rada koja je u njega uložena.

Igra je igrana na: PC.

Ocena: 7/10