The Legend of Zelda: Breath of the Wild – Switch 2 Edition

Šta uopšte više može da se kaže o Zelda: Breath of the Wild za Switch 2? Jedna od onih igara o kojima je tokom godina već ispričano praktično sve. Znamo kakav je Hyrule, znamo ko je Link, znamo šta se dogodilo Zeldi i znamo zašto je ova igra 2017. godine promenila način na koji razmišljamo o otvorenom svetu. Pa ipak, nakon što sam je ponovo prešao, ali na Switchu 2, shvatio sam da se o jednoj stvari i dalje može pričati: koliko je ovo zapravo neverovatno dobro iskustvo kada mu konačno date hardver koji mu dozvoljava da diše punim plućima.

Jer Breath of the Wild je oduvek bio igra koju sam voleo zbog nečega što se teško objašnjava brojkama i tehničkim karakteristikama. To je osećaj slobode. Igra vas ne vuče za rukav, ne govori vam gde morate da idete i ne zasipa vas markerima kako biste imali osećaj da stalno nešto radite. Jednostavno vas ostavi ispred ogromnog sveta i kaže: idi.

A vi zaista možete bilo gde.

Neko će reći da je svet prazan. I nije potpuno u krivu. Breath of the Wild zaista ima velike površine kroz koje putujete, a da se ništa posebno ne događa. Raznovrsnost protivnika takođe nije njegova jača strana i posle određenog vremena počinjete vrlo dobro da poznajete neprijatelje koje ćete sresti. Borba sama po sebi nije ni posebno duboka ni spektakularna. Dovoljna je za ono što igra želi da postigne.

Ali upravo u tome i jeste stvar. Breath of the Wild nikada nije pokušao da bude igra koja vas neprestano zasipa sadržajem. Njegova najveća vrednost nalazi se u samom putovanju.

Ovo je prava proslava prostora. Proslava slobode. Proslava istraživanja. I možda najbolji primer zašto naslov Breath of the Wild toliko savršeno odgovara igri.

Postoje trenuci kada jednostavno stojite na nekoj litici, gledate Hyrule ispred sebe i nemate potrebu da bilo šta radite. Vetar prolazi kroz travu, negde u daljini se nazire planina, a onda se iznenada čuje onaj tihi, gotovo melanholični klavir. I ništa se posebno nije dogodilo, ali taj trenutak pamtite.

Takvih trenutaka ova igra ima bezbroj.

Priča je, s druge strane, prilično jednostavna. Ne bih je nazvao spektakularnom, ali je sasvim dovoljna i ispričana je na zanimljiv način. Kroz uspomene i istraživanje postepeno saznajemo šta se dogodilo pre sto godina i dobijamo sliku sveta koji je nekada bio potpuno drugačiji. I upravo tu postoji jedna veoma lepa doza tuge.

Hyrule koji gledamo je uništen.

Kada prolazite kroz ruševine, gledate ostatke nekada velikog kraljevstva i nalazite tragove ljudi kojih više nema, gotovo neizbežno počinjete da se pitate kako je sve to izgledalo pre sto godina. Kako je Hyrule izgledao na vrhuncu svoje moći? Kako su izgledali njegovi gradovi? Kakav je bio život pre katastrofe?

Istovremeno, kroz priču polako upoznajemo Zeldinu borbu, njenu žrtvu i teret koji je nosila, dok Link postaje ono što je oduvek trebalo da bude — heroj koji će, uprkos svemu, ustati kada je najpotrebnije.

Ipak, ono što Breath of the Wild izdvaja od većine drugih otvorenih svetova jeste način na koji vam dozvoljava da taj svet koristite.

Interakcija sa okruženjem je fascinantna. Možete ukrasti oružje protivnicima dok spavaju, namamiti ih hranom, postaviti meso kao zamku, zapaliti travu ispod njihovih nogu i iskoristiti vetar koji će se stvoriti od požara. Možete ih napasti iz vazduha, koristiti predmete oko sebe, improvizovati i često pronaći rešenje za problem koje autori verovatno nisu ni imali na umu.

I tu se vidi genijalnost igre.

Breath of the Wild ne pita samo „kako ćemo napraviti zanimljivu prepreku?“. On vas pita: šta ćete vi uraditi sa njom?

Zbog toga ni stotine sati kasnije istraživanje ne gubi svoju čar. Čak i kada poznajete Hyrule, uvek postoji onaj trenutak kada primetite nešto na horizontu i pomislite: „Čekaj, šta je ono tamo?“

A onda krenete.

Breath of the Wild na Switchu 2

I dolazimo do dela zbog kojeg sam ovu igru doživeo drugačije nego ranije.

Breath of the Wild je i dalje ista igra. Nije dobila novu priču, nove mehanike ili potpuno nov sadržaj. Ali kada je pokrenete na Switchu 2, odmah shvatate koliko je originalna verzija bila sputana hardverom.

Stabilnih 60 FPS menja osećaj igranja više nego što možda očekujete. Linkovo kretanje je fluidnije, kamera je prijatnija, borba deluje preciznije, a čitav svet konačno ima onu glatkoću koju ste poželeli još onda kada ste prvi put kročili u Hyrule.

Poboljšana grafika i viša rezolucija takođe čine veliku razliku. Hyrule nikada nije izgledao kao fotorealistični svet, niti je to bila njegova namera, ali sada njegova stilizovana lepota dolazi mnogo više do izražaja. Pejzaži su čistiji, detalji su jasniji, a udaljeni delovi sveta više ne deluju kao kompromis napravljen da bi konzola jedva izgurala igru.

Ipak, možda je najlepša stvar u celoj priči činjenica da govorimo o prenosnoj konzoli.

To je detalj koji je lako zaboraviti kada gledate specifikacije i poređenja rezolucija, ali postaje potpuno druga priča kada uzmete Switch 2 u ruke. Breath of the Wild, jedna od najvećih i najambicioznijih Zelda igara, sada vam je bukvalno u rancu.

Možete da sednete na terasu i igrate Hyrule dok pijete kafu. Možete u vozu da provedete dva sata istražujući neku planinu. Možete u autobusu da završite Shrine koji vam je ostao od prethodne večeri. Možete biti na plaži i provesti nekoliko sati u svetu koji je ogroman, tih i potpuno spreman za istraživanje.

I tu Switch 2 verzija dobija dodatnu vrednost.

Jer nije samo pitanje toga da li je igra lepša ili fluidnija. Stvar je u tome što je Breath of the Wild sada najudobniji za igranje baš na način na koji je Nintendo oduvek zamišljao Switch — bilo gde, bilo kada, bez odricanja od ogromne avanture.

Posle svega, teško je pronaći pravi razlog da ovu igru ponovo ne odigrate.

Da, raznovrsnost protivnika mogla je da bude veća. Da, borba nije vrhunac žanra. Ali upravo ono što Breath of the Wild radi sa prostorom, slobodom i istraživanjem čini ga jednom od onih igara kojima se rado vraćate.

To je Breath of the Wild.

I možda je upravo to njegov najveći kvalitet.

Ovo nije igra koja vas tera da je igrate. Ovo je igra zbog koje poželite da nastavite da je igrate.

Na Switchu 2, sa stabilnih 60 FPS i lepšom, čistijom slikom, taj osećaj je još izraženiji. Nije dobila novu dušu, jer joj ona nikada nije ni nedostajala. Dobila je samo priliku da svoju postojeću predstavi u najboljem mogućem izdanju.

A i da ne zaboravimo najvažniju stvar — Link ima motor. Gde ćeš bolje?

Breath of the Wild je i dalje remek-delo. Na Switchu 2, međutim, konačno deluje onako kako sam oduvek želeo da ga igram.

I zato sam obe Zelda open world igre prešao taman pred izlazak Ocarina of Time Remake.