Psycho-Sleuth je jedna od onih igara koje na prvi pogled mogu da deluju kao još jedna anime visual novela sa misterioznom pričom, ali vrlo brzo pokažu da imaju nešto konkretnije da ponude. Tokom Gamescoma imao sam priliku da isprobam igru i ono što mi je odmah privuklo pažnju jeste način na koji se psihološke i kognitivne smetnje ne koriste samo kao deo priče, već postaju sastavni deo same igre.
Psycho-Sleuth prati grupu od 13 likova koji su pogođeni različitim kognitivnim poremećajima, a upravo njihove izmenjene percepcije utiču na način na koji se odvijaju ubistva i istrage. Zvanični opis igre kao primere navodi OCD, zbog kojeg likovi ne mogu da lažu, spatial neglect koji može da „izbriše“ dokaze sa leve strane prostora, kao i prosopagnoziju zbog koje lica postaju neprepoznatljiva.
Ono što mi se dopalo jeste što igra ne pokušava samo da vam ispriča priču o tim stanjima, već ih pretvara u deo gameplaya. Drugim rečima, način na koji razmišljate i posmatrate situaciju postaje jednako važan kao i informacije koje dobijate od samih likova. To je zanimljiv pristup za visual novel žanr, jer vas tera da budete aktivniji učesnik u istrazi umesto da samo pratite dijalog.
Nije dovoljno samo pratiti priču
Najzanimljiviji deo onoga što sam probao bio je upravo način na koji su rešene „borbe“. Psycho-Sleuth ih naziva Debate Battles, a tokom njih morate brzo da procenite izjave likova i odlučite da li ćete prihvatiti ono što govore ili odgovoriti odgovarajućim dokazom. Ove sekvence testiraju logiku, instinkt i upravljanje vremenom.
Meni je upravo taj deo ostavio najbolji utisak, jer vas tera da razmišljate umesto da samo pritiskate miša dok se scena ne završi. Kada igra od vas traži da povežete ono što ste prethodno videli sa onim što lik upravo govori, osećaj istrage postaje mnogo konkretniji. Još važnije, sama mehanika vas dodatno uvlači u svet igre, jer počinjete da obraćate pažnju na detalje upravo zato što znate da će vam možda kasnije biti potrebni.
To je nešto što ovakvim igrama često nedostaje. Visual novel može imati odličnu priču i zanimljive likove, ali ako je igrač samo posmatrač, vrlo lako se pretvori u interaktivnu seriju. Psycho-Sleuth pokušava da napravi korak dalje i da vas natera da zaista učestvujete u rešavanju misterije.
Svet u kojem ne možete uvek da verujete onome što vidite
Još jedna stvar koja mi je bila zanimljiva jeste način na koji igra koristi poremećenu percepciju kao deo samih misterija.
Zbog toga Psycho-Sleuth ima potencijal da napravi zanimljivu situaciju u kojoj igrač mora prvo da shvati kako funkcioniše percepcija određenog lika, a tek onda da pokuša da reši slučaj. To mi je mnogo zanimljivije od klasičnog „pronađi predmet, klikni na njega i nastavi dalje“ pristupa koji se često pojavljuje u mystery igrama.
Naravno, Gamescom demo nije dovoljan da se proceni kako će sve to funkcionisati kada igra bude kompletna. Psycho-Sleuth je trenutno planiran za 2026. godinu, a developer PHOSEPO još uvek radi na završnim poglavljima igre. Zbog toga će dosta zavisiti od toga koliko će kasniji slučajevi uspeti da iskoriste ove mehanike i da li će igra nastaviti da uvodi nove načine na koje kognitivni poremećaji menjaju istragu.
Visual novel koja želi da vas natera da razmišljate
Vizuelno, Psycho-Sleuth jasno pripada anime visual novel tradiciji, sa Live2D animacijama likova i detaljnim CG scenama. Međutim, ono što mi je tokom igranja bilo važnije od samog izgleda jeste činjenica da se vizuelni stil i gameplay međusobno dopunjuju. Likovi nisu samo tu da vam daju sledeći deo dijaloga, već njihove različite percepcije direktno utiču na način na koji čitate situaciju.
I upravo zbog toga mi je Psycho-Sleuth ostao u sećanju nakon Gamescoma. Nije igra koja pokušava da privuče pažnju samo velikom akcijom ili spektakularnom prezentacijom. Njena glavna ideja je mnogo jednostavnija, ali potencijalno veoma zanimljiva: šta ako problem nije u tome što ne znate istinu, već u tome što ne možete da je vidite na isti način kao drugi ljudi?
To je koncept koji može da funkcioniše veoma dobro ako ga developer iskoristi do kraja.
Vredi ga pratiti
Posle onoga što sam probao na Gamescomu, Psycho-Sleuth definitivno ostaje na mom radaru. Najviše me je zainteresovao način na koji spaja visual novel, detektivsku istragu i mehanike zasnovane na kognitivnim poremećajima, dok su Debate Battles dobar dodatak koji sprečava da iskustvo ostane samo na čitanju dijaloga.
Naravno, prava provera tek dolazi kada budemo mogli da vidimo kako sve to funkcioniše kroz kompletnu priču. Ako developer uspe da zadrži kvalitet misterija i nastavi da koristi različite poremećaje kao stvarne gameplay mehanike, a ne samo kao dekoraciju priče, Psycho-Sleuth bi mogao da bude veoma zanimljiva visual novela za ljubitelje detektivskih igara.
Za sada, posle Gamescom demo verzije, definitivno bih rekao da Psycho-Sleuth vredi pratiti.
