Captain Tsubasa 2: World Fighters: Captain Tsubasa 2: World Fighters je zabavan nastavak koji najbolje funkcioniše kada ste na terenu. Spektakularni potezi, poznati likovi i vernost animeu biće dovoljni da privuku fanove, ali spor Story Mode, česte prekide i ograničen multiplayer sprečavaju igru da napravi veći korak napred. – Miloš Markovic
Ako ste igrali prvi Captain Tsubasa, otprilike znate šta možete da očekujete od nastavka. Captain Tsubasa 2: World Fighters nastavlja priču prethodne igre, ali ovog puta se fokusira na World Youth Arc iz mange i donosi mnogo veći međunarodni okvir. Umesto da se sve vrti samo oko poznatih japanskih ekipa, ovde imamo U-20 turnir i reprezentacije iz različitih delova sveta.
Igra pokušava da spoji priču iz mange sa anime fudbalom, spektakularnim potezima i novim likom koji kreira sam igrač. Ideja je sasvim dobra, ali baš taj novi lik je jedan od elemenata koji mi nisu najbolje funkcionisali.
Novi lik, stara priča
Glavni lik kojeg kreirate sami nema neku posebnu ličnost. Vi birate njegove odgovore i reakcije, ali se tokom igranja nisam baš osećao kao da kontrolišem lika koji ima svoju priču ili karakter.
Sa druge strane, priča prati događaje iz mange i donosi neke od poznatih scena u igrivom obliku. Glavni single-player režim, Story Mode, podeljen je na epizode, a svaka od njih uglavnom donosi jednu utakmicu nakon koje se otključavaju dodatni sadržaji. Tu su sporedni događaji i razgovori sa likovima kroz Link Stories, a kako napredujete kroz Story Mode, otključavaju se i dodatni timovi i igrači. Ono što mi se dopalo jeste činjenica da ovaj dodatni sadržaj nije samo ubačen reda radi. Deluje kao da je prilično prirodno uklopljen u glavnu priču, što je posebno lepo videti kod igre koja pokušava da ostane verna originalnoj mangi. Problem je što je tempo Story Mode-a prilično spor.
Previše priče, premalo utakmice
Najveći problem koji sam imao sa Story Mode-om jesu upravo cutsceneovi. Da se razumemo – lepo je videti scene iz mange kako oživljavaju u igri. Za fana Captain Tsubase, to je verovatno jedan od glavnih razloga da uopšte igra ovaj naslov.
Ali kada vas igra svakih nekoliko minuta prekine kako biste gledali novu scenu ili pročitali još jedan razgovor, tempo jednostavno počne da pati. Često sam imao osećaj da tek što sam ušao u utakmicu, već sam ponovo završio u nekoj sceni. Iako je ovo nastavak, jedna od njegovih prednosti jeste to što zbog novog glavnog lika može sasvim lepo da funkcioniše i kao prvi Captain Tsubasa za nekoga ko nije igrao prethodni deo. Za povratnike postoji nastavak priče, dok novi igrači mogu relativno lako da se uključe.
Nažalost, sama priča ume da traje duže nego što bi trebalo. Potrebno je dosta vremena da se stigne do igrivog dela, učitavanja su prilično česta čak i na PS5 Pro, a dijalozi posle nekog vremena počinju da se ponavljaju. Još veći problem je što izbori koje pravite kao vaš custom lik nemaju neki ozbiljan uticaj na priču. Imate osećaj da donosite odluke, ali se one uglavnom svode na malu distrakciju umesto da zaista menjaju tok događaja. A pošto glavni lik nema neku naročitu ličnost, najveći deo tereta na kraju ipak nose poznati likovi iz mange. I srećom, oni to rade prilično dobro.
Fudbal je zabavan, ali brzo postaje repetitivan
Kada konačno dođete do utakmice, Captain Tsubasa 2 postaje mnogo zanimljiviji. Kontrola igrača je jednostavna i relativno brzo se ulazi u fazon. Možete da šutirate, driblate, uklizavate, dodajete loptu i, naravno, koristite sve one potpuno nenormalne anime poteze zbog kojih Captain Tsubasa i jeste Captain Tsubasa. I tu igra zaista ume da bude zabavna. Problem je što se iste animacije veoma često ponavljaju. U početku je sjajno gledati specijalni šut ili neki suludi dribling. Posle desetog puta već počnete da razmišljate koliko bi lepo bilo da postoji dugme „preskoči“.
Srećom, težina može da se podešava, a ja sam uglavnom igrao na Normal težini. To mi je bilo sasvim dovoljno – igra nije previše laka, ali vas tera da obratite pažnju i ne možete baš sve da rešavate pritiskanjem istog dugmeta.
Šut, golmani i malo čudna odbrana
Da biste postigli gol, potrebno je da napunite charging shot. U zavisnosti od toga koliko napunite metar, šut može da se pretvori u specijalni potez. Golmani imaju svoju stamina/health traku i kada je dovoljno iscrpite, više nisu u stanju da normalno brane. Ideja funkcioniše, ali je odbrana meni bila jedan od čudnijih delova igre.
Golmanima se upravlja prilično nezgrapno i odbrane često deluju pomalo nasumično. Kada protivnik šutira, na dnu ekrana pojavljuje se kratak indikator sa pravcima i morate praktično u deliću sekunde da pogodite gde da reagujete. To može da bude zanimljivo kada vas igra iznenadi, ali često više deluje kao pogađanje nego kao prava kontrola nad golmanom.
Max Actions, Super Moves i Miracle Moves
Naravno, Captain Tsubasa 2 ne bi bio Captain Tsubasa bez spektakularnih poteza. Tu imamo sistem Max Actions i Super Moves, koji pokreću posebne animacije i efekte tokom dodavanja, driblinga, uklizavanja i šuteva. Postoje i Miracle Moves, odnosno potezi višeg nivoa. Većina njih je vezana za određene događaje u priči, dok se neki mogu aktivirati tako što određeni igrači izvedu specifične akcije na terenu. Svaka epizoda takođe ima određene ciljeve koje treba ispuniti, a njihovo izvršavanje može doneti dodatne unlockove. Ovo je jedan od sistema koji lepo nagrađuje igrača koji želi da prođe kroz igru malo detaljnije, a ne samo da završi glavnu priču.
Ima sadržaja, ali multiplayer nije baš spas
Kada je replay value u pitanju, pored Story Mode-a postoji i multiplayer. Možete igrati VS Battles protiv CPU-a offline, ali i protiv drugih igrača. Tu su i online mečevi, ali uz jednu prilično veliku manu – online igranje je ograničeno na private rooms.
To znači da ne postoji neki pravi, ozbiljniji online matchmaking sistem koji bi vas stalno terao da se vraćate. Pored toga, postoji dosta stvari koje možete da otključate, od filmova i muzike do artworka. Dakle, sadržaja ima, ali nisam siguran da će multiplayer biti dovoljan razlog da se neko dugoročno zadrži u igri.
Izgleda kao anime, ali stadionima fali života
Vizuelno, Captain Tsubasa 2 prilično dobro pogađa estetiku animea. Modeli likova izgledaju lepo, specijalni potezi su puni efekata i tokom utakmica igra zaista ume da izgleda atraktivno. Ali čim pogledate malo dalje od samih igrača, stvari postaju mnogo manje impresivne.
Okruženja deluju prilično prazno i bezlično, a stadioni su nekako beživotni. Dobijate pomalo čudan kontrast – igrači izgledaju odlično kada ih gledate izbliza, dok ostatak terena i publike deluje kao da je dobio mnogo manje pažnje.
Ipak, na PS5 Pro nisam primetio neke uobičajene probleme sa kvalitetom slike, poput izraženog aliasinga. Igra je izgledala prilično čisto i generalno je bila vizuelno prijatna.
Zaključak
Captain Tsubasa 2: World Fighters je solidan nastavak koji unapređuje gameplay svog prethodnika i donosi još više sadržaja za fanove mange. Najbolji deo igre definitivno su utakmice. Kontrola je zabavna, specijalni potezi izgledaju odlično i postoji dovoljno različitih mehanika da prve sate provedete sa osmehom na licu.
Problem nastaje kada shvatite koliko često gledate iste animacije i koliko Story Mode ume da uspori čitavo iskustvo. Cutsceneovi, dijalozi i učitavanja često prekidaju tok igre, dok custom lik nema dovoljno karaktera niti njegovi izbori imaju dovoljno uticaja da biste se zaista vezali za njega. Multiplayer je dobrodošao, ali prilično ograničen, posebno zbog činjenice da se online mečevi svode na private rooms. Ako ste veliki fan Captain Tsubasa mange, ovde ćete definitivno pronaći mnogo toga za sebe. Igra je verna izvornom materijalu, poznate scene su dobro prenete, a veliki broj likova i specijalnih poteza čine je zanimljivom za fanove.
Ako, međutim, tražite duboku fudbalsku igru sa mnogo taktičkih opcija ili ozbiljnim online multiplayerom, World Fighters verovatno neće biti ono što tražite.
Ocena: 7/10
Igra je igrana na PS5.
Captain Tsubasa 2: World Fighters je objavio Bandai Namco Entertainment, dok je za razvoj zadužen TAMSOFT CORPORATION. Review kod za potrebe ove recenzije obezbedio je izdavač.
