Neke igre ne moraju da budu glasne da bi ostavile snažan utisak

Većina modernih igara pokušava da privuče pažnju spektakularnim akcionim scenama, ogromnim svetovima i neprekidnim nizom događaja. Helix: Descent N Ascent bira potpuno drugačiji put. Umesto da vas bombarduje efektima, poziva vas da zastanete, razmislite i istražujete sopstvenim tempom.

To je jedna od onih igara koje ne ostavljaju utisak zbog onoga što prikazuju, već zbog osećaja koji bude dok ih igrate. Njena tišina, misteriozni svet i inteligentno osmišljene zagonetke čine iskustvo koje ostaje u mislima dugo nakon završetka.

Svet koji priča bez mnogo reči

Budite se u pustom, gotovo apstraktnom svetu u kojem nema ljudi niti jasnih odgovora. Vrlo brzo srećete biće koje izgleda potpuno isto kao vi, osim jednog ožiljka koji ga razlikuje.

Taj misteriozni doppelgänger povremeno vam pomaže, ponekad vas zbunjuje, ali igra nikada ne žuri da objasni ko je on ili kakvu ulogu ima u priči.

Upravo ta doza misterije tera vas da nastavite dalje.

Iako naracija nije nametljiva, okruženje konstantno ostavlja utisak da iza svega postoji mnogo veća priča nego što vam igra direktno prikazuje. Često sam istraživao i delove koji nisu bili neophodni samo da bih pokušao da bolje razumem ovaj neobični svet.

Vizuelni identitet koji se ne zaboravlja

Jedan od najvećih kvaliteta igre jeste njen vizuelni stil.

Kompletan svet nacrtan je rukom, inspirisan franco-belgijskim stripovima sedamdesetih godina, nezavisnim stripovima osamdesetih i mangom devedesetih. Kombinacija oštrih linija, crno-bele palete i organskih oblika stvara upečatljiv izgled koji se veoma razlikuje od većine savremenih indie igara.

Svaki kadar izgleda kao ilustracija iz grafičkog romana.

Odličan utisak dodatno pojačava muzika, u kojoj je učestvovao i Jim Guthrie. Soundtrack je tih, nenametljiv i pomalo sablastan, ali nikada ne pokušava da dominira scenom. Umesto toga, savršeno prati atmosferu i doprinosi osećaju usamljenosti tokom istraživanja.

Zagonetke koje poštuju inteligenciju igrača

Gameplay je u potpunosti fokusiran na rešavanje zagonetki.

Tokom igre postepeno otključavate nove sposobnosti poput pomeranja blokova, upravljanja dronom, korišćenja kukice, invertovanja okruženja i drugih alata koji u početku deluju jednostavno.

Međutim, prava čar počinje tek kada igra od vas zatraži da ih međusobno kombinujete.

Najviše mi se dopalo što Helix nikada ne objašnjava više nego što je potrebno. Nauči vas osnovama, a zatim vas prepušta da sami eksperimentišete.

Bilo je nekoliko trenutaka kada sam potpuno zastao ispred jedne prostorije, uveren da sam nešto propustio. Tek nekoliko minuta kasnije shvatio sam da dve sposobnosti koje do tada nikada nisam koristio zajedno zapravo predstavljaju potpuno novo rešenje. Upravo takvi trenuci predstavljaju najveću nagradu koju Helix pruža. Svaki uspešno rešen puzzle ostavlja utisak da ste do odgovora došli sopstvenim razmišljanjem, a ne zato što vas je igra vodila za ruku.

Napredovanje koje podstiče istraživanje

Igra nije potpuno linearna.

Prvih nekoliko oblasti moguće je istraživati različitim redosledom, dok kasnije nove sposobnosti otvaraju dodatne puteve i skrivene zagonetke.

Tu je i post-game sadržaj koji će dodatno okupirati igrače željne novih izazova.

Takav pristup daje osećaj slobode i nagrađuje radoznalost, bez nepotrebnog razvlačenja igre.

Nije bez mana

Iako ostavlja veoma pozitivan utisak, Helix nije savršen.

Povremeno sam nailazio na manje tehničke probleme, naročito u kasnijim delovima igre i post-game sadržaju. Dešava se i da se igrač zaglavi ukoliko određenu sposobnost iskoristi u pogrešnom trenutku.

Monohromatski vizuelni stil izgleda odlično, ali tokom dužih sesija može da zamori oči, posebno kada koristite sposobnosti koje dodatno menjaju kontrast slike.

Takođe, bilo je nekoliko situacija u kojima nisam bio siguran da li još nisam pronašao pravo rešenje ili igra jednostavno nije dovoljno jasno predstavila novu mehaniku. Takvi momenti nisu česti, ali umeju nakratko da uspore tempo igranja.

Šta mi se najviše dopalo

• Jedinstven ručno crtani crno-beli vizuelni stil.
• Odličan dizajn zagonetki.
• Kombinovanje sposobnosti donosi veliko zadovoljstvo.
• Atmosfera prepuna misterije.
• Fenomenalan soundtrack.
• Nelinearno istraživanje i kvalitetan post-game sadržaj.

Šta bi moglo biti bolje

• Povremeni tehnički problemi.
• Pojedine mehanike mogle bi biti jasnije predstavljene.
• Monohromatski prikaz može zamoriti tokom dužeg igranja.
• Ljubiteljima akcije tempo igre može delovati previše spor.

Zaključak

Helix: Descent N Ascent nije igra koja pokušava da impresionira spektaklom. Njena najveća snaga leži u atmosferi, inteligentno osmišljenim zagonetkama i svetu koji vas tera da istražujete čak i onda kada vam igra ne govori kuda treba da krenete.

Iako nije bez tehničkih problema i zahteva određeno strpljenje, uspeva da pruži jedno od najzanimljivijih puzzle iskustava koje sam odigrao ove godine.

Ako volite igre poput The Witness, Baba Is You ili Gorogoa, ali želite nešto sa izraženijim vizuelnim identitetom i misterioznijim svetom, Helix: Descent N Ascent je naslov koji vredi isprobati.

Ocena: 8.5/10

Helix: Descent N Ascent dokazuje da tišina može biti jednako moćna kao i spektakl. Crno-belo, ali sve samo ne bezbojno.

Tokom pripreme ove recenzije imali smo priliku da razgovaramo i sa razvojnim timom igre, koji nam je otkrio više detalja o procesu razvoja, inspiraciji iza vizuelnog stila i planovima za budućnost. Intervju sa developerima uskoro ćete moći da pročitate na Buff Gaming portalu.