Gamescom je upravo ono mesto na kojem možete da uđete na jedan sastanak očekujući da ćete probati još jednu igru, a nekoliko minuta kasnije izađete sa potpuno neočekivanim favoritom. Ove godine mi se to desilo sa tri naslova koji na prvi pogled nemaju mnogo toga zajedničkog – Rain98, CRYMELIGHT i ANOMALITH.
Jedan me je privukao atmosferom i misterijom, drugi veoma neobičnom mehanikom borbe, dok je treći uspeo da spoji nešto što nisam očekivao da će tako dobro funkcionisati: survival horror u Resident Evil fazonu i prepoznatljivu anime estetiku.
I upravo zato želim da ih izdvojim.
Rain98 – kada kiša postane deo atmosfere
Od ove tri igre, Rain98 je verovatno ona koja me je najviše iznenadila atmosferom. Razvija je japanski indie studio C#4R4CT3R, a radnja je smeštena u Tokio 1998. godine. Igra kombinuje psihološki triler, romansu, avanturu i misterioznu priču, uz izrazito lo-fi estetiku i atmosferu kasnih devedesetih. I sve to zvuči zanimljivo na papiru, ali ono što me je zaista kupilo jeste način na koji igra gradi atmosferu.
Kiša je praktično jedan od likova.
Stalno je prisutna, prostor je mračan i hladan, a sve je obojeno nekom specifičnom melanholijom. Ne pokušava da vas uplaši jeftinim jumpscareovima, već vas polako uvlači u svet u kojem imate osećaj da nešto nije kako treba.
U centru priče nalazi se Reina, misteriozna devojka sa kojom protagonist provodi vreme u stanu. Njih dvoje pokušavaju da izvedu ritual koji bi mogao da spase svet od uništenja. I upravo tu počinje da se otvara mnogo veća misterija. Ono što mi se posebno dopalo jeste što Rain98 ne pokušava da vam sve objasni odmah. Umesto toga, daje vam dovoljno informacija da želite da nastavite da kopate. Istraživanje prostora, razgovori, sitni detalji i atmosfera rade zajedno kako bi stvorili osećaj da se iza svega krije nešto mnogo veće. Developer je čak opisao cilj igre kao nešto sporije, mračnije i „teže“, gde zvuk kiše treba da vas više uvuče u svet nego da vas jednostavno zabavi. I tokom mog demo iskustva upravo sam to i osetio.
Ako volite misteriočne anime igre, psihološke trilere i atmosferu devedesetih, ovo je definitivno naslov koji treba imati na radaru.
CRYMELIGHT – ovaj put vaš „ljubimac“ bije bitke umesto vas
A onda sam prešao na CRYMELIGHT i potpuno promenio raspoloženje.
CRYMELIGHT je roguelike action igra koju razvija i objavljuje FURYU CORPORATION. Radnja je smeštena u svojevrsni zagrobni svet u kojem se devojke suočavaju sa sopstvenim gresima dok pokušavaju da pronađu način da se oslobode. Igra je najavljena za PC, PS5 i Nintendo Switch 2.
Ali ono što je meni odmah bilo zanimljivo nije samo setting. Već način na koji funkcioniše borba.,jer ovde niste vi glavni borac. Tačnije, vi upravljate likom, ali najveći deo fizičkog posla obavlja vaš svojevrsni „ljubimac“. I to odmah menja način razmišljanja.
Navikli smo da u akcionim igrama direktno napadamo protivnike, biramo oružje i sami kontrolišemo svaki udarac. U CRYMELIGHT-u morate da razmišljate drugačije i da koristite svog pratioca kao glavno sredstvo napada. Na Gamescomu mi je upravo taj sistem bio ono što je najviše privuklo pažnju. Na prvi pogled može delovati jednostavno, ali vrlo brzo postaje jasno da se cela igra gradi oko tog odnosa između lika i njegovog pratioca. To nije samo još jedan NPC koji trči pored vas i povremeno nekoga udari.
On je praktično produžetak vašeg lika.
A pošto je CRYMELIGHT roguelike, očekujem da će kombinovanje sposobnosti, nadogradnji i različitih situacija tokom runova biti jedan od ključnih delova igre. Posebno mi se dopada što FURYU nije pokušao da napravi još jedan generičan anime action naslov. Igra ima svoj vizuelni identitet i veoma specifičnu ideju oko borbe. Naravno, iz demo verzije je teško reći koliko će ovaj sistem biti dubok kada dobijemo kompletnu igru, ali već sada je dovoljno drugačiji da mi je ostao u sećanju. A kod igara koje probate na sajmu, to je već veliki kompliment.
ANOMALITH – Resident Evil i anime su se nekako savršeno našli
A onda dolazimo do igre koja me je možda najviše iznenadila. ANOMALITH.
I ovde ću odmah reći ono što mi je prvo palo na pamet dok sam igrao:
Ovo je kao da su Resident Evil i anime odlučili da naprave zajedničku igru. I što je najluđe – funkcioniše. ANOMALITH je survival third-person shooter koji razvija FURYU CORPORATION. Igra je smeštena u Japan prepun misterioznih anomalija i prostora koji se ponašaju kao da zakoni stvarnosti više ne važe. Glavna junakinja je Reona Minazuki, koja postaje Diver kako bi pronašla svoju nestalu prijateljicu Arisu. Tokom istraživanja Anomaly Zona susreće se sa grotesknim stvorenjima, prikuplja resurse i pokušava da preživi dovoljno dugo da se vrati na bezbedno. I tu dolazi do izražaja survival horror strana igre. Municija nije nešto što možete beskonačno da trošite. Morate da birate šta ćete poneti nazad. Morate da razmišljate koje oružje koristite protiv određenih protivnika.
A zatim imate i različite sposobnosti koje mogu da promene način na koji pristupate borbi. To je vrlo poznata survival horror formula, ali ono što ANOMALITH radi drugačije jeste kompletan vizuelni identitet. Imamo japansku retro estetiku, gotovo nadrealne prostore, anime likove i dizajn protivnika koji ume da bude poprilično neprijatan. I sve to zajedno daje igri neku čudnu kombinaciju Resident Evil napetosti i anime energije. Upravo zbog toga mi je bila jedno od većih otkrovenja Gamescoma. Nisam očekivao da će mi se ovaj spoj toliko dopasti. Posebno mi je zanimljivo što igra ne ostaje samo na pucanju. Istraživanje Anomaly Zona, prikupljanje predmeta, razvoj oružja i opreme i upravljanje resursima treba da budu važan deo celokupnog iskustva.
A onda imate i misterioznu priču. Šta su zapravo Anomaly Zone? Odakle dolaze? Šta se dogodilo sa Arisom? I šta se dešava sa samom Reonom?
Igra očigledno želi da vas natera da nastavite da istražujete upravo zbog tih pitanja.
Tri igre, tri potpuno različita pristupa
Ono što mi je možda najzanimljivije kod ova tri naslova jeste koliko su različiti. Rain98 me je osvojio atmosferom. To je ona igra koju ne morate ni da igrate da biste shvatili da ima određenu težinu. Kiša, muzika, mračni tonovi i misteriozna priča stvaraju osećaj koji ostaje u glavi.
CRYMELIGHT me je zainteresovao zbog gameplay mehanike. Ideja da vaš „ljubimac“ zapravo predstavlja glavno oružje i da se borba gradi oko njega dovoljno je drugačija da odmah poželite da vidite koliko daleko developeri mogu da je odvedu.
A onda je tu ANOMALITH, koji je za mene bio pravo malo otkrovenje. Survival horror, pucanje, istraživanje, resursi, japanska retro estetika i anime likovi zvuče kao kombinacija koja bi vrlo lako mogla da bude potpuni promašaj.
Ovde, međutim, radi. I možda je upravo to najbolja stvar koju mogu da kažem za igre koje sam probao na Gamescomu. Nisu sve bile naslovi za koje sam unapred znao da želim da ih igram. Ali sve tri su uspele da mi ostave nešto.
A ANOMALITH je definitivno igra o kojoj sam nakon demo-a razmišljao duže nego što sam očekivao.
Gamescom je zbog toga i zanimljiv. Možete doći sa spiskom velikih igara koje želite da vidite, a onda vam neki naslov za koji možda nikada ranije niste čuli ukrade pažnju.
Ove tri igre su upravo takav primer.
Rain98, CRYMELIGHT i ANOMALITH definitivno ostaju na mom radaru.
