Ladies First: Ladies First je mnogo više od obične Netflix komedije sa obrnutim ulogama muškaraca i žena. Iako na prvi pogled deluje kao lagana i pomalo apsurdna satira, film kroz humor veoma precizno pokazuje koliko su određeni obrasci ponašanja i dalje normalizovani u svakodnevnom životu. Upravo zato njegove najbolje scene nisu samo one koje nas nasmeju, već one koje nas nateraju da se zapitamo koliko stvari prihvatamo kao “normalne” dok ih ne vidimo iz potpuno drugačije perspektive. Nije savršen niti posebno suptilan film, ali zahvaljujući dobro razrađenom svetu, odličnim detaljima i veoma dobro pogođenim glumačkim ulogama uspeva da ostavi mnogo jači utisak nego što marketing na prvi pogled sugeriše. – Indijanka Danka
Odmah da se razumemo, Ladies First recenzija vam govori zbog čega morate da pogledate ovaj film! Ovoga puta preskačem ono “vredi li gledati, saznajte u tekstu“. Do kraja teksta ćete saznati i zbog čega.
Često sam pisala i komentarisala koliko je ženama teže da se probiju u poslovima i industrijama koje su muškarci godinama krojili po svojim pravilima. I koliko puta smo samo pomislile da je muškarcima, realno, lakše? Ne prolaze kroz hormonalne haose svakog meseca, ne moraju da prolaze kroz trudnoću i porođaj. Društvo bez mnogo razmišljanja starijeg ćelavog muškarca i dalje ume da predstavi kao harizmatičnog zavodnika, dok žena istih godina retko dobije isti tretman. Film Ledies first se bavi ovom temom na jedan zabavan način, ali ostavlja dosta prostora za razmišljanje.
Poglešan klik na daljinskom
Film Ladies first nisam želela da gledam. Čim sam pročitala kratak opis i videla glavnog glumca, reakcija mi je bila iskreno vrlo jednostavna, ne, hvala. U tom trenutku mi je delovao kao da je Borat zalutao u neku modernu verziju Leisure Suit Larry fantazije,. Onaj tip muškarca koji je toliko siguran u svoj šarm da Vam unapred ide na živce. Ironija cele priče je u tome što sam tek nekoliko scena kasnije shvatila da je potpuno logično što me podseća na Borata, jer to i jeste Sacha Baron Cohen. Jedan pogrešan klik na daljinskom pokrenuo je film, a takve greške su mi se više puta pokazale kao mnogo boljim od planskog izbora.
Stara priča o promenjenim ulogama
Najveći problem Ladies First zapravo je način na koji ga je Netflix predstavio. Da sam ostala samo na kratkom opisu, ovaj film verovatno nikada ne bih pustila. Delovao je kao još jedna površna komedija koja pokušava da deluje pametnije nego što jeste. Međutim, ispostavilo se da je problem bio u predstavljanju, a ne u samom filmu. I dokaz onoga “ne sudi o knjizi po koricama“.
U centru priče je Damien Sachs, direktor marketinga u velikoj reklamnoj agenciji. Muškarac koji je toliko navikao da mu svet ide naruku da više ni ne primećuje koliko mu je toga unapred olakšano. Ono što mi se dopalo jeste to što film ne pravi od njega negativca karikaturu koji otvoreno prezire žene. To bi bilo isuviše jednostavno. Damien je mnogo realniji i upravo zato mnogo neprijatnije poznat. To je onaj tip muškarca koji iskreno veruje da je uspešan isključivo zahvaljujući svom radu, inteligenciji i harizmi, dok mu ne pada na pamet da žene oko njega svakodnevno ulažu mnogo više energije samo da bi dobile mnogo manje prostora.
Rosamund Pike kao Alex ovde je ključna upravo zato što film kroz njen lik vrlo precizno pokazuje kako izgleda svakodnevni seksizam kada nije upakovan u otvorene uvrede i velike dramatične scene. Ona je sposobna, profesionalna i očigledno kompetentna žena, ali to nije dovoljno da se prema njoj prirodno odnose kao prema ravnopravnom autoritetu. Ima savršene ideje, ali kao mnogim ženama, problem je kako ih prezentovati da bude shvaćena ozbiljno. Njeno prisustvo odgovara kao deo slike moderne kompanije, ali mnogo manje kao glas koji zaista menja tok odluka.
To je možda deo filma koji mi je bio i najpoznatiji, jer ne deluje kao preterivanje. Deluje kao vrlo prepoznatljiva verzija stvarnosti. Prekidanja na sastancima, patronizujući osmesi, situacije u kojima Vam neko objašnjava ideju koju ste upravo Vi izgovorili i onaj osećaj besa i nemoći što ništa ne možete tu promeniti. Morate biti duplo bolji da biste dobili pola poštovanja. Mizogenija kao realnost uz standarne pošalice o “onim danima u mesecu” čim žena dozvoli sebi da ima svoje mišljenje ili ga glasno izgovori.
Kada Damien, posle nesreće, završi u alternativnoj realnosti u kojoj su pravila potpuno obrnuta, priča dobija puni smisao. Tada više nije poenta u samom gegu, već u tome kako izgleda kada neko prvi put mora da živi po pravilima koja su drugima odavno normalna. Ili nametnuta.
Detalji kao glavni glumci
Ono što me je kod ovog filma iskreno osvojilo jeste činjenica da se njegovi autori nisu zaustavili na osnovnoj ideji. Bilo bi veoma lako uzeti ovakav koncept i pretvoriti ga u niz predvidivih šala koje bi posle pola sata postale zamorne. Ovde je očigledno postojala mnogo šira vizija. Ok, primetna je inspiracija nekim starijim filmovima poput Šta žene žele ili Muškarci su sa Marsa a žene sa Venere… Ali, tek kada gledate film, i obratite pažnju na detalje, niste sigurni da li vam se plače od smeha ili realnosti.
Burger Queen postoji kao potpuno normalan fast food lanac. Reklame koriste polugole muškarce kao dekorativne objekte za prodaju hrane. Muška verzija glamuroznog donjeg veša Victoria’s Secret, sa apsurdnim push-up modelima i standardima poželjnog koje žene previše dobro poznaju. Estetske procedure poput filera za penis predstavljene su kao sasvim običan deo beauty kulture, bez ikakvog čuđenja. Brazilka na muški način, providne muške majice sa operisanim muškim grudima i bradavicama koje se naziru ispod, počupane obrve i mučenje na poslovnim ručkovima uz salatu dok žene direktori jedu skupe bifteke…
Međutim, ono što me je još više impresioniralo nisu samo ti vizuelni momenti već promene u ponašanju koje film vrlo pažljivo gradi. Muškarci u tom svetu drugačije sede, govore i mnogo pažljivije biraju način na koji će ostaviti utisak. Zauzimaju manje prostora, pokušavaju da budu dopadljiviji i mnogo češće se procenjuju kroz izgled nego kroz sposobnost. Upravo ti detalji pokazuju da je neko zaista seo i razmislio kako bi izgledalo društvo u kojem nije promenjena samo raspodela moći, već i svi mali refleksi koji iz tog odnosa nastaju. Zato mi ovaj film deluje mnogo promišljenije nego što sam očekivala.
Glumci koje poznajete
Tek kada film odmakne, postaje jasno da je moj prvi utisak o Sacha Baronu Cohenu bio istovremeno pogrešan i potpuno očekivan. Damien ne bi funkcionisao da ga igra neko ko Vam je prirodno simpatičan i automatski dopadljiv, pošto bi cela poenta oslabila. Potrebno je da Vas nervira! On je realno savršeno napisan i predstavljen kao skup osobina svih muškaraca koji nas nerviraju. To je onaj muškarac koji iskreno veruje da mu svet ništa nije poklonio. Tip koji svoju samouverenost vidi kao dokaz kvaliteta a ne privilegije. Onaj koji nikada nije morao da se zapita da li pravila možda nisu jednaka za sve jer mu sistem nikada nije dao razlog da to preispituje. Cohen upravo tu radi mnogo bolji posao nego što sam očekivala i uspeva da Damiena učini dovoljno iritantnim da razumete poentu, a da pritom ne postane nepodnošljiv.
Rosamund Pike je, s druge strane, potpuno je očekivano odlična. Britanska glumica koju publika najčešće pamti po Gone Girl, ali i filmovima poput Pride & Prejudice, Jack Reacher i I Care a Lot, ima onu vrstu hladne elegancije i precizne kontrole koja ovom liku savršeno odgovara. Njena Alex ne deluje kao karikatura moćne žene, što je bilo veoma važno da film ne sklizne u banalnost. Kao šefica u paralelnom svetu uspeva da ostane realna i ne sklizne u parodiju.
Ostatak glumačke ekipe je nezasluženo dobio manje prostora. Tu je odlični Richardf E. Grant koji se malo pojavljuje u scenama kao Čovek sa golubovima, ali je narator cele priče. Fioana Shaw je mnogima tetka Petunija iz Hari Potera, dok ovde odlično prikazuje kako jedna direktorka kompanije lako može da iskoristi svoje osoblje, kao Demi Mur nekada. Charles Dance nema neku veliku ulogu ali ćete ga prepoznati iz najnovijeg Frankeštajna, Game of Thrones ili čak kao glas Godfrey-a iz Black Ops 4 video igre.
Previše ili taman koliko treba?
Dosta je onih koji kritikuju Netflix za recikliranje ideja. Ipak, ova engleska verzija francuskog Netflix originala I am not an easy man je po meni pun pogodak! Popuno razumem publiku kojoj će ovaj film biti previše direktan. Razumem i one kojima će pojedine scene delovati prenaglašeno, možda čak i naporno u insistiranju na istoj poenti. I iskreno, ne mogu da kažem da potpuno greše. Ali meni to nije smetalo.
Možda baš zato što sam previše puta gledala mnogo blaže verzije istih obrazaca ponašanja koje se ženama predstavljaju kao potpuno normalne. Da, film nekada podvuče poentu više nego što bi morao. I mogao je biti suptilniji. Ali nisam sigurna da bi tada imao isti efekat, jer svakodnevni seksizam retko izgleda kao velika drama. Mnogo češće izgleda kao niz malih, gotovo banalnih situacija koje svi ignorišu dok ih ne okrenete na drugu stranu. I upravo zato mi ovaj film funkcioniše bolje nego što sam očekivala. Iznenadiće vas scene u kojima žene rade ono što nam je postalo normalno kao deo ponašanja muškarca, a znamo da nije ok.
I za kraj…
Ovo nije savršen film i potpuno razumem zašto će deo publike na njega reagovati sa prevrnutim očima. Međutim, mene je potpuno osvojio upravo zato što se vidi da iza njega stoji mnogo više promišljanja nego što marketing sugeriše. Stvaraoci su očigledno imali vrlo jasnu i detaljnu viziju sveta u kojem nije promenjen samo odnos moći, već i svaki mali društveni refleks koji iz tog odnosa nastaje. Upravo zato me je ovaj film neobično iznenadio, iskreno zabavio i naterao da o nekim stvarima razmišljam mnogo duže nego što sam očekivala.
A ako mene pitate, ovo nikako nije film koji treba da gledaju samo žene. Ovo je film koji bi muškarci morali da pogledaju veoma pažljivo.
