No More Room in Hell 2: No More Room in Hell 2 konačno u verziji 1.0 deluje kao kompletna igra. Spor tempo, permadeath i fokus na timsku saradnju stvaraju napeto zombie iskustvo koje će posebno ceniti igrači sa dobrom ekipom. Nije savršen i nakon mnogo sati može postati repetitivan, ali kao taktički co-op survival predstavlja veoma dobar izbor. – Ognjen Janjic
Posle skoro dve godine u Early Accessu, No More Room in Hell 2 konačno je stigao do verzije 1.0, zajedno sa verzijama za PlayStation 5 i Xbox Series X|S. Najvažnije je što se ta tranzicija zaista oseća. Ovo više nije projekat koji ostavlja utisak nedovršene igre koja tek treba da pronađe svoj identitet. Verzija 1.0 deluje mnogo kompletnije, stabilnije i sigurnije u ono što želi da ponudi.
A ono što želi jeste prilično jasno: spor, brutalan i taktički co-op zombie survival u kojem smrt zaista ima posledice.
To nije igra u kojoj ćete bez razmišljanja utrčati među desetine zombija i izaći kao pobednik. Ovde ste ranjivi, resursi su ograničeni, buka ima posledice, a jedna loša odluka može značiti kraj vašeg lika.I upravo zbog toga No More Room in Hell 2 uspeva da napravi napetost koju mnoge moderne zombie igre više ni ne pokušavaju da stvore.
Atmosfera koja vas tera da budete oprezni
Najveća snaga igre i dalje je atmosfera. No More Room in Hell 2 nikada nije pokušao da bude novi Left 4 Dead ili Back 4 Blood, i to je verovatno najbolja odluka koju su developeri mogli da donesu. Ovde nema osećaja da ste nezaustavljivi vojnik koji može sam da očisti čitavu ulicu.
Municije nema dovoljno. Zombiji reaguju na zvuk. Svaki pucanj može privući dodatnu pažnju, a kada se situacija otme kontroli, vrlo brzo shvatite koliko ste zapravo bespomoćni. Tempo je sporiji i zahteva strpljenje. Često je bolje zaobići grupu zombija nego potrošiti pola municije na njih. Nekada ćete radije promeniti čitavu rutu nego napraviti buku koja bi mogla privući hordu.
Zbog toga je osećaj uspeha nakon dobro izvedene misije mnogo veći. Kada se provučete kroz opasnu zonu, završite objective i konačno stignete do extraction pointa, imate osećaj da ste nešto zaista preživeli, a ne samo završili još jedan nivo.
Permadeath menja način na koji igrate
Permadeath nije sporedni sistem koji postoji da bi igra izgledala ozbiljnije. On je jedan od temelja celog iskustva. Ako vaš lik pogine, stvarno je mrtav. Gubite njegov progres i sve što ste na njemu izgradili. To potpuno menja način razmišljanja.
U većini co-op igara smrt je samo kratka neprijatnost. Ovde počinjete da razmišljate pre nego što povučete svaki potez. Da li vredi potrošiti poslednju municiju? Da li treba rizikovati zbog dodatnog loot-a? Da li zaista želite da pokušate da spasite saigrača ako postoji velika šansa da ćete zajedno poginuti?
Takve situacije stvaraju neke od najboljih trenutaka u igri. Ponekad ćete rizikovati sve da biste izvukli prijatelja. Ponekad ćete morati da priznate da je situacija izgubljena i nastavite dalje. To može biti brutalno, ali upravo tu No More Room in Hell 2 dobija svoj karakter.
Borba nije elegantna – i upravo tako treba da bude
Borba je teška, gruba i namerno pomalo nezgrapna. Melee oružja poput sekire, lopate ili pajsera imaju težinu. Udarci ne deluju kao animacije koje samo čekaju da se završe, već kao nešto što zaista koristite da biste se odbranili od neprijatelja koji vam je preblizu.
Vatreno oružje je mnogo moćnije, ali municija je ograničena, posebno u ranijim delovima igre. Zato pucanje nije automatsko rešenje za svaki problem. Postoje i druge mogućnosti – zamke, eksplozivi i različiti načini kontrole prostora – pa igra često nagrađuje planiranje više nego sirovu vatrenu moć. Naravno, osećaj pucanja neće svakome odgovarati. Posebno na kontroleru može delovati nešto teže i manje precizno nego u velikim AAA shooterima. Ali to se zapravo uklapa u filozofiju igre. No More Room in Hell 2 ne želi da se osećate kao supervojnik.
1.0 konačno donosi osećaj kompletnog proizvoda
Jedna od najvećih promena koju donosi verzija 1.0 jeste količina sadržaja i opšte poliranje iskustva. Tu su nove mape, dodatni sistemi i Survival Mode, koji menja tempo u odnosu na standardne Objective misije. Umesto klasičnog napredovanja kroz cilj, ovde se fokusirate na preživljavanje talasa zombija i odbranu određene pozicije.
To je dobrodošla promena jer pokazuje drugu stranu igre. Standardne misije grade tenziju kroz istraživanje i postepeno povećavanje rizika, dok Survival Mode mnogo više naglašava haos i pritisak. Solo Mode je takođe koristan dodatak. Omogućava vam da upoznate mape i naučite osnovne mehanike bez toga da odmah rizikujete svog glavnog lika. Progresija je pritom ograničena, ali kao način za učenje igre funkcioniše sasvim dobro. Mape su takođe raznovrsnije nego ranije, od urbanih područja do industrijskih kompleksa, bolnice i vojnog bunkera Raven Rock. Ipak, nakon većeg broja sati počinje da se oseća da bi još mapa i dodatnih varijacija objectivesa bilo veoma dobrodošlo.
Sve zavisi od toga sa kim igrate
Ako postoji jedna stvar koja može dramatično promeniti iskustvo, to je ekipa. Sa prijateljima koji komuniciraju, dele resurse i pomažu jedni drugima, No More Room in Hell 2 može biti fantastičan. Sa druge strane, random lobby može biti potpuno druga priča. Jedan igrač ode svojim putem, drugi počne da puca bez razloga, treći privuče celu hordu, a četvrti nestane negde na drugom kraju mape. I tada igra može postati frustrirajuća. Proximity voice chat dodatno doprinosi tome da komunikacija postane deo gameplaya. Kada neko šapatom upozori ostatak ekipe da je horda u blizini ili kada pokušavate da koordinirate extraction dok vam se sve raspada oko glave, igra je u svom najboljem izdanju.
Gde 1.0 još uvek ima prostora za napredak
Iako je verzija 1.0 mnogo bolja i ispoliranija, nije potpuno bez tehničkih problema. Sitni bugovi i dalje mogu da se pojave, a kontroler ne pruža isti nivo preciznosti i fluidnosti koji dobijate sa mišem i tastaturom. Progresija je takođe unapređena kroz Merits, Weekly Assignments i kozmetiku, ali nije toliko duboka da bi sama po sebi bila razlog za stotine sati igranja. Pravi razlog za povratak ostaje samo iskustvo preživljavanja i dobra ekipa. To takođe znači da igra može početi da deluje repetitivno nakon većeg broja sati. Kada već dobro poznajete mape, obrasce misija i ponašanje neprijatelja, deo neizvesnosti počinje da nestaje. Ipak, to je problem koji će najviše primetiti igrači koji joj posvete desetine ili stotine sati.
Zaključak
No More Room in Hell 2 je u verziji 1.0 najbolja verzija igre do sada. Posle dugog Early Access perioda konačno deluje kao kompletan proizvod sa jasnim identitetom. Njegova najveća prednost nije količina zombija niti spektakl, već osećaj da ste stvarno ranjivi i da svaka odluka može imati posledice. Permadeath daje težinu svakoj misiji, ograničeni resursi vas teraju da razmišljate, a co-op sa dobrom ekipom može proizvesti neke od najboljih zombie survival trenutaka koje ćete doživeti.
Igra nije savršena. Kontrole mogu biti bolje, progresija nije dovoljno duboka, a sadržaj nakon većeg broja sati može početi da se ponavlja. Ali sada je mnogo lakše preporučiti je nego tokom ranijih faza Early Accessa. Ako tražite brzu zombie akciju u stilu Left 4 Dead, ovo verovatno nije ono što tražite. Ako, međutim, želite sporije, napetije i mnogo nemilosrdnije co-op preživljavanje u kojem se smrt zaista oseća, No More Room in Hell 2 definitivno vredi probati. Posebno ako imate ekipu sa kojom ste spremni da zajedno napravite nekoliko veoma loših odluka.
No More Room in Hell 2 možda nije najpristupačnija zombie igra na tržištu, ali upravo zato ima svoj karakter. Verzija 1.0 konačno joj daje priliku da pokaže koliko je dobra ideja bila iza ovog projekta od samog početka.
Igra No More Room in Hell 2 je izašla za PC kao i za moderne konzole PS5 i Xbox S/X
