Na prvi pogled, DEATH A LIVE izgleda kao još jedna neobična japanska indie igra koja je odlučila da spoji nekoliko potpuno različitih ideja. Međutim, kada malo zagrebete ispod površine, postaje jasno da je upravo taj spoj ono što je čini zanimljivom. Ovo je ritam-akciona avantura u kojoj imate samo 30 dana da se pripremite za veliki koncert, dok vam za petama stoji opsesivna yandere obožavateljka koja je spremna da svoju ljubav pretvori u nešto mnogo opasnije.
Imao sam priliku da probam DEATH A LIVE na Gamescomu i ono što mi je odmah privuklo pažnju jeste koliko igra ozbiljno pristupa svojoj neobičnoj premisi. Ovde muzika nije samo pozadina, već postaje deo samog gameplaya, dok odnos sa obožavateljkom i vaše odluke utiču na to kako će se priča razvijati.
Kada ritam postane način preživljavanja
DEATH A LIVE nije klasična rhythm igra u kojoj samo pratite note koje se pojavljuju na ekranu. Osnovna ideja je da kroz ritam i takozvani Voltage Control utičete na emocije protivnice i pokušavate da preživite njene napade.
Tokom borbe koristite kombinaciju WASD kontrola, miša i promena stavova kako biste napadali, parirali i izbegavali ono što vam protivnica šalje. Istovremeno morate da pratite njen „Girl Voltage“ i pokušate da ga kontrolišete.
To je zanimljiv koncept jer ritam ovde nije samo stvar preciznog pritiskanja dugmića. Potrebno je pratiti situaciju i reagovati u pravom trenutku, dok se tempo i intenzitet susreta menjaju.
Trideset dana do velikog koncerta
Van same akcije, igra uvodi strukturu od 30 dana. Imate ograničeno vreme da vežbate sa bendom, komunicirate sa fanovima i pripremite se za završni nastup. Istovremeno morate da pazite na odnose i odluke koje donosite, jer vaše ponašanje može da utiče na završetak priče. Upravo mi se ta vremenska struktura dopada kao koncept. Umesto da samo prolazite kroz niz borbi, imate osećaj da se nešto postepeno približava. Znate da vas trideseti dan čeka, ali ne znate tačno kako ćete do njega stići. A s obzirom na to da igra ima više završetaka, vaše odluke imaju dodatnu težinu.
Yandere kao glavna pretnja
Naravno, teško je pričati o DEATH A LIVE bez glavne protivnice. Ona nije samo još jedan boss koji se pojavi da bi vam otežao igranje. Cela priča se gradi oko njenog opsesivnog odnosa prema glavnom liku, a igra upravo taj koncept koristi kao osnovu za svoju kombinaciju crnog humora, romantike i akcije.
Jedna od zanimljivijih ideja jeste to što igra ne postavlja odnos između vas i nje samo kao klasičnu borbu dobra i zla. Način na koji komunicirate, koga prihvatate, a koga odbijate, može da utiče na njen „Voltage“ i na konačan ishod. To bi moglo da bude posebno zanimljivo u punoj verziji, kada budemo mogli da vidimo koliko se različiti izbori zaista razlikuju.
Neon, muzika i potpuni haos
Vizuelno, igra ide u potpuno neon pravcu. Cyberpunk estetika, jake boje i kontrast između različitih nijansi stvaraju utisak da ste usred nekog potpuno ludog koncerta koji je u svakom trenutku spreman da se pretvori u horor. Steam upravo naglašava neon cyberpunk estetiku kao jedan od važnijih vizuelnih elemenata igre. I to joj odgovara.
DEATH A LIVE ne pokušava da bude suptilna. Njena premisa, vizuelni stil i karakteri jasno pokazuju da igra želi da bude neobična, pomalo otkačena i dovoljno apsurdna da vas natera da se zapitate šta ste upravo gledali.
Ideja koja tek treba da pokaže puni potencijal
Ono što sam probao na Gamescomu ostavilo mi je utisak igre sa veoma jasnim identitetom. Najzanimljivije je upravo spajanje ritma, akcije, odnosa sa likovima i vremenskog ograničenja od 30 dana.
Ipak, teško je na osnovu jedne demo sesije proceniti koliko će svi ti sistemi biti duboki kada igra bude završena. Posebno će biti zanimljivo videti koliko će se različiti završeci zaista razlikovati i koliko će odluke tokom tih 30 dana uticati na konačan ishod.
Igra je trenutno i dalje u razvoju i nema potvrđen datum izlaska. Developer je nakon Gamescoma najavio da će naredne verzije dodatno unapređivati rhythm gameplay, što znači da je sistem koji smo probali još uvek podložan promenama.
Za sada, međutim, DEATH A LIVE ostavlja veoma specifičan utisak. Nije lako objasniti je jednom žanrovskom odrednicom, i upravo je to možda njena najveća prednost.
Ritam igra, akcija, yandere horor, cyberpunk i malo crnog humora – sve spojeno u priču u kojoj pokušavate da odsvirate svoj put do velikog koncerta, a da pritom ne završite mrtvi.
Za sada, definitivno jedan od neobičnijih projekata koje smo imali priliku da probamo na Gamescomu.
