Kill The Shadow: Kill The Shadow je atmosferična detektivska avantura koja uspeva da se izdvoji zahvaljujući originalnoj Shadow mehanici, zanimljivim istragama i izborima koji mogu uticati na priču. Iako tempo povremeno uspori, a neki dijalozi i sporedni sadržaji nisu na istom nivou, igra nudi dovoljno karaktera i dobrih ideja da zaslužuje pažnju ljubitelja misterija. – Miloš Markovic
Detektivske igre najčešće žive ili umiru od toga koliko dobro uspevaju da vas nateraju da zaista razmišljate kao istražitelj. Kill The Shadow tu ima veoma zanimljiv adut. Umesto da se istraga svodi samo na pronalaženje tragova i razgovor sa svedocima, igra vam daje mogućnost da zavirite u poslednje trenutke života mrtvih i sami pokušate da shvatite šta se dogodilo.
U ulozi ste Lucasa, bivšeg policajca koji se nalazi u posleratnom i duboko podeljenom gradu Dark Tide City. Njegov najneobičniji saveznik je Shadow, misteriozno biće koje može da čita sećanja mrtvih i rekonstruiše njihove poslednje trenutke. Ne možete promeniti ono što se dogodilo niti uticati na prošlost. Možete je samo posmatrati, analizirati i pokušati da iz nje izvučete istinu. Upravo je ta ideja ono što Kill The Shadow izdvaja.
Dark Tide City ima svoju priču
Na prvi pogled, Dark Tide City deluje kao još jedan mračni noir grad, ali kombinacija cyber-noir estetike i kineskog urbanog šarma daje mu prilično specifičan identitet.
3D okruženja u kombinaciji sa 2D pixel-art likovima stvaraju zanimljiv vizuelni kontrast. Napuštene fabrike, dokovi, siromašne plutajuće četvrti obasjane neonskim svetlima i stari delovi grada deluju kao mesta koja su već imala svoj život pre nego što je Lucas stigao.
Kiša, neonska svetla i sumorna atmosfera dobro se uklapaju u priču o gradu podeljenom sukobima i nepoverenjem. Nije to svet koji pokušava da vas impresionira ogromnom mapom, već prostor koji vas polako uvlači u svoje probleme.
Posebno mi se dopao odnos između Lucasa i Shadowa. Shadow nije samo sposobnost koju aktivirate kada treba istražiti nečiju smrt. Ona je pravi lik, cinična je, pričljiva i često ima šta da kaže o situacijama u kojima se nalazite. Njihova međusobna dinamika daje igri karakter i sprečava da istrage postanu potpuno hladne i mehaničke.
Kada mrtvi postanu vaši svedoci
Glavni gameplay se zasniva na istraživanju, razgovorima i dedukciji. Krećete se između različitih lokacija, razgovarate sa ljudima, skupljate informacije i pokušavate da ih povežete.
Lucas pritom nema samo jedan način da dođe do informacija. U zavisnosti od vašeg pristupa možete biti agresivniji, koristiti pretnje i fizički pritisak, pokušati da manipulišete sagovornikom ili se osloniti na ubeđivanje, šarm i novac.
To je dovoljno da razgovori ne deluju kao obična prepreka između dva dela istrage. Način na koji gradite svog lika može otvoriti različite opcije i omogućiti vam da do nekih informacija dođete na drugačiji način. Ali sve to pada u drugi plan kada se pojavi Shadow.
Kada aktivirate njenu sposobnost, možete da vidite šta se dogodilo neposredno pre smrti određene osobe. Problem je u tome što igra ne pokušava da vam sve objasni. Morate da gledate, pamtite detalje i povežete ono što ste videli sa informacijama koje ste dobili tokom istrage.
Tu sam najviše osećao da zaista rešavam slučaj, a ne samo da pratim unapred određenu proceduru.
Kada konačno shvatite šta ste videli i kako se to uklapa u iskaze likova, zadovoljstvo je mnogo veće nego kada igra jednostavno označi sledeći trag na mapi.
Nema uvek jednog „ispravnog“ odgovora
Kill The Shadow se ne oslanja samo na misterije, već i na posledice odluka. Informacije koje pronađete ne morate uvek podeliti sa istim ljudima, a način na koji se odnosite prema pojedinim likovima može uticati na njihov dalji život. Igra vas zbog toga ne tera konstantno da tražite jedno moralno ispravno rešenje.
Možete biti pošteni, hladni, manipulativni ili mnogo brutalniji nego što bi jedan klasični detektiv bio. Takav pristup odgovara svetu igre, jer Dark Tide City nije mesto u kojem je sve jednostavno podeljeno na dobre i loše. Ponekad je pitanje šta je istina manje važno od pitanja šta ćete uraditi kada je konačno saznate.
Ipak, istraga nije uvek podjednako zanimljiva
Najveći problem igre je ritam. Dok su pojedini delovi istrage veoma dobro osmišljeni, postoje situacije kada se tempo potpuno zaustavi. Ponekad ćete morati da se vratite na već poznatu lokaciju i ponovo je pretražujete samo da biste pronašli sledeći trag koji će pokrenuti priču. U takvim trenucima igra više deluje kao da vas tera da pronađete pravi okidač nego da zaista rešavate slučaj.
Sličan problem postoji i kod nekih sporednih zadataka i dijaloga. Dok su glavni delovi priče uglavnom zanimljivi, nisu svi razgovori jednako kvalitetni i pojedini delovi mogu delovati generičnije nego što bi trebalo.
Engleski prevod takođe povremeno ume da bude nespretan. Nije nešto što potpuno uništava iskustvo, ali u igri koja se toliko oslanja na priču i dijalog takve stvari se ipak primete.
Grad je zanimljiv, ali nije ogroman
Iako se igra predstavlja kao semi-open iskustvo, ne treba očekivati ogroman otvoreni svet. Lokacije su dovoljno različite da istrage ne deluju potpuno isto, ali nakon određenog vremena počinjete da primećujete granice Dark Tide Cityja. To mi nije predstavljalo veliki problem jer igra svoj fokus ipak stavlja na priču i slučajeve, ali bi malo više slobode i dodatnih lokacija svakako doprinelo osećaju istraživanja. To je ujedno i razlog zbog kojeg Kill The Shadow ne bih preporučio igračima koji očekuju mnogo akcije i slobodnog lutanja. Ovo je pre svega igra za one koji vole razgovore, istraživanje i povezivanje informacija.
Zaključak
Kill The Shadow nije savršena detektivska avantura, ali ima ono što je najvažnije – dobru ideju koju uspešno pretvara u zanimljiv gameplay.
Shadow mehanika je njen najveći adut. Posmatranje poslednjih trenutaka žrtve, traženje detalja i povezivanje onoga što ste videli sa iskazima drugih likova stvaraju osećaj da zaista rešavate misteriju. Uz to, zanimljiva dinamika između Lucasa i Shadowa, upečatljiv vizuelni stil i izbori koji mogu promeniti sudbine likova daju igri dovoljno karaktera da se izdvoji iz indie detektivske ponude.
Problemi sa tempom, povremeno generičniji sporedni sadržaj i nesavršen engleski prevod sprečavaju je da bude još bolja. Ipak, kada se istraga zahukta i svi tragovi počnu da se povezuju, Kill The Shadow pokazuje zašto je njegov koncept vredan pažnje.
Ako volite Disco Elysium, Return of the Obra Dinn ili jednostavno dobre detektivske igre u kojima morate sami da povežete ono što vidite i čujete, Kill The Shadow je veoma dobra preporuka.
Ocena: 8/10
Kill The Shadow možda nema savršeno izvedenu istragu, ali ima dovoljno karaktera, odličnu centralnu mehaniku i atmosferu zbog koje ćete želeti da ostanete do samog kraja i saznate šta se zaista dogodilo.
