Mycopunk – Haotična pucačina u kojoj su gljive najveći neprijatelj čovečanstva

Mycopunk je pucačina koja ne pokušava da bude ozbiljnija nego što jeste. Umesto velike priče i dramatičnih obrta, nudi robote, neobične puške, neprijatelje sastavljene od delova kućnih aparata i gljivičnu zarazu koju treba zaustaviti. Sve je upakovano u prilično otkačen svet u kojem korporacija šalje robotsku ekipu da obavi prljav posao, dok informacije o misijama dobija od bubašvabe po imenu Roachard.

Na prvi pogled, Mycopunk možda ne deluje naročito privlačno. Njegov vizuelni stil je specifičan, pomalo prljav i stilizovan, ali se dobro uklapa u atmosferu igre. Ipak, ono što je važnije od izgleda jeste kako se sve to ponaša kada akcija počne. A tada Mycopunk pokazuje da iza neobičnog koncepta postoji prilično zanimljiva pucačina, posebno ako imate društvo sa kojim možete da igrate.

Neprijatelji nisu samo mete

Osnova borbe je jednostavna: stići na planetu, završiti zadatke i eliminisati sve što pokušava da vas zaustavi. Međutim, neprijatelji nisu samo metalne konstrukcije koje treba izrešetati. Njihova tela služe kao oklop za gljivični mozak, pa je potrebno uništiti ono što ih pokreće kako ne bi nastavili da predstavljaju pretnju.

Ovaj detalj menja način na koji pristupamo borbi. Ako protivnike ne dokrajčimo na vreme, mogu da nastave da napadaju i da prikupljaju oklop i oružje iz okruženja. Kada se na ekranu pojavi veliki broj neprijatelja, situacija brzo postaje haotična, pa je važno stalno se kretati i procenjivati šta prvo treba eliminisati.

Borba je brza i puna akcije, a razaranje protivničkih tela daje oružju dodatnu težinu. Nije sve u tome da protivniku smanjimo zdravlje dok ne nestane sa ekrana. U Mycopunku je zadovoljstvo i u tome kako se neprijatelji raspadaju pod vatrom, dok pokušavamo da preživimo dovoljno dugo da završimo zadatak i obračunamo se sa većim pretnjama.

Arsenal koji nije ograničen na obične puške

Na raspolaganju je trinaest vrsta vatrenog oružja, a ponuda obuhvata sve od klasičnih sačmarica i automatskih pušaka do mnogo neobičnijih naprava. Jedan od zanimljivijih primera je bacač metalnih ploča, koji ispaljuje komad metala koji zatim može da se pozove nazad. Takve ideje dobro odgovaraju igri koja se ne shvata previše ozbiljno.

Oružja se unapređuju korišćenjem, pa imamo dodatni razlog da isprobavamo različite opcije umesto da se držimo samo jedne omiljene puške. Uz njih dolaze i različiti likovi, svaki sa svojim sposobnostima i stilom igranja.

Ukupno postoji pet igrivih likova, a jedan od njih mora da se otključa ispunjavanjem određenog cilja. Svaki ima posebnu sposobnost kretanja, korisnu veštinu i sopstveno stablo unapređenja. Wrangler, na primer, može da koristi vazdušno izbegavanje i laso, dok je Bruiser usmeren na skokove, udarce o tlo i stvaranje zaštitnog zida.

Tu su i granate sa različitim efektima, poput vatre i korozije. Pošto se sposobnosti obnavljaju nakon određenog vremena, treba ih koristiti pametno, ali nema potrebe da ih čuvamo do kraja misije ako nam mogu pomoći da se izvučemo iz neprijatne situacije.

Unapređivanje opreme ima više smisla nego što deluje

Sistem modifikacija je jedan od najzanimljivijih delova igre. Oružje, granate i likovi imaju mreže sa šestougaonim poljima u koje postavljamo različita unapređenja. Svaka modifikacija ima svoj oblik, pa njeno uklapanje podseća na rešavanje slagalice.

To znači da ne možemo jednostavno da ubacimo sve što pronađemo i očekujemo da će oprema automatski postati najbolja moguća. Moramo da razmislimo koje dodatke želimo, kako da ih rasporedimo i čega smo spremni da se odreknemo kako bismo dobili željenu kombinaciju.

Ređa unapređenja često imaju komplikovanije oblike, ali napredovanjem dobijamo mogućnost da ih rotiramo i lakše uklopimo. Postoje i dodatne nagrade za određene kombinacije, tako da popunjavanje mreže nije samo estetski detalj već može da donese konkretne koristi.

Ovaj sistem daje Mycopunku dodatnu dubinu. Pucanje je glavni deo igre, ali vreme između misija ne svodi se samo na biranje sledećeg zadatka. Možemo da prilagođavamo opremu, isprobavamo različite kombinacije i tražimo način da izvučemo više iz oružja koje najčešće koristimo.

Misije nisu samo preživljavanje talasa

Mycopunk ima više vrsta zadataka, pa igranje nije ograničeno na to da stojimo na jednom mestu i eliminišemo sve što se pojavi. Tu su misije zasnovane na talasima neprijatelja, roguelike režimi i zadaci koji zahtevaju da sastavimo, usmerimo i ispalimo šinski top prema svemirskom brodu.

Kako napredujemo, otključavamo dodatne mogućnosti i dobijamo više razloga da se vratimo na planetu. Pored glavnih ciljeva, na mapama se mogu pronaći i dodatne aktivnosti koje donose nagrade. Neke od njih su skrivene, pa istraživanje može da dovede do čitavih izazova koje bismo lako propustili kada bismo se držali samo označenog puta.

Posebno je zanimljivo što takvi događaji mogu da uključe i platformerske izazove sa skakanjem, nakon kojih sledi borba sa šefom. To je dobar način da se razbije rutina i da igra nagradi one koji žele da istraže okolinu umesto da samo završe osnovni zadatak.

Napredovanje je važno jer sa vremenom dobijamo nove opcije, oružja i unapređenja. Ipak, najveći deo zabave i dalje dolazi iz same borbe, pa će to koliko vam se Mycopunk dopada zavisiti od toga koliko vam prija njegov osnovni ciklus misija, borbe i razvoja opreme.

Igra koja najviše dobija u društvu

Mycopunk može da se igra na više načina, ali kooperativno iskustvo predstavlja veliki deo njegove privlačnosti. Kada se više igrača nađe usred borbe sa hordama neprijatelja, različite sposobnosti i oružja mogu da dođu do izražaja, a haos postaje deo zabave.

Zanimljivo je i rešenje za oživljavanje saigrača. Kada robot pogine, njegovo telo se razdvaja na dva dela koja završavaju na različitim mestima na bojnom polju. Drugi igrač mora da pronađe oba dela i spoji ih kako bi ga vratio u borbu. Ako neprijatelji još nisu uklonjeni, pokušaj spasavanja može da bude rizičan i da dodatno zakomplikuje situaciju.

Igra se, međutim, ne svodi samo na akciju. Između borbi moguće je plesati, provocirati druge igrače i zabavljati se raznim besmislicama. Tu su i kozmetički dodaci koji omogućavaju da roboti izgledaju još neobičnije. Ne utiču direktno na borbu, ali se uklapaju u humor i atmosferu igre.

Ako tražite pucačinu sa ozbiljnom pričom, upečatljivim negativcem i velikim narativnim preokretima, Mycopunk verovatno neće ispuniti ta očekivanja. Njegov cilj je drugačiji: da pruži dobar razlog da se okupite sa prijateljima, odigrate nekoliko misija i vidite kakvu ćete novu opremu otključati.

Zaključak

Mycopunk ima dovoljno ideja da se izdvoji među kooperativnim pucačinama. Raznovrsno oružje, pet likova sa različitim sposobnostima, sistem unapređivanja zasnovan na uklapanju modifikacija i skrivene aktivnosti čine ga zanimljivijim od običnog niza borbenih arena.

Njegov najveći adut je kombinacija jednostavne, haotične akcije i sistema napredovanja koji daje prostora za eksperimentisanje. Neobičan humor i vizuelni stil neće odgovarati svima, ali igra barem ima jasan identitet i ne pokušava da bude nešto što nije.

Mycopunk je najlakše preporučiti igračima koji traže zabavnu pucačinu za zajedničko igranje i kojima nije neophodna ozbiljna priča. Ako vam zvuči primamljivo da sa prijateljima raznosite gljivične robote, otključavate sve luđe modifikacije i usput istražujete skrivene izazove, ovo je igra koju vredi uzeti u obzir.

Predlog ocene: 8/10

Igra je igrana na: PS5.