Beyond the Dark: Nightwatch – recenzija

Horor igre često pokušavaju da nas uplaše na isti način: mračnim hodnicima, jezivim zvucima i neprijateljem koji može da se pojavi iza svakog ćoška. Beyond the Dark: Nightwatch pokušava da napravi nešto drugačije, oslanjajući se na asimetričnu saradnju između dva igrača. Ideja je jednostavna, ali potencijalno veoma zanimljiva – igrači nemaju istu perspektivu niti raspolažu istim informacijama, pa moraju da sarađuju kako bi preživeli. Kada sve funkcioniše kako treba, ovakav pristup može da donese nekoliko zaista napetih trenutaka. Problem je što Beyond the Dark: Nightwatch ne uspeva uvek da iskoristi ono što ga izdvaja od konkurencije.

Saradnja ima potencijal

Najveći adut igre svakako je asimetrični sistem igranja. Umesto da oba igrača rade isto, svaki ima drugačiju ulogu, što komunikaciju čini ključnim delom iskustva. Nije dovoljno samo da trčite kroz prostorije i bežite od čudovišta. Morate da razmenjujete informacije, pratite situaciju i usklađujete poteze kako biste napredovali. Kada se dobro razumete sa saigračem i uspete da povežete sve što vam je dostupno, igra ume da pruži trenutke zbog kojih ćete poželeti da nastavite dalje.

Upravo je to ono što Beyond the Dark: Nightwatch čini zanimljivim. Ne pokušava samo da vas uplaši, već od vas traži da se oslonite na drugu osobu. Međutim, dobra ideja nije dovoljna ako ostatak igre ne može da je isprati. Umesto da napetost proizlazi isključivo iz neizvesnosti i opasnosti, pojedine situacije postaju frustrirajuće zbog problema u samom izvođenju.

Horor postane frustracija

Jedan od najvećih problema predstavlja ponašanje čudovišta. Veštačka inteligencija nije dovoljno dobro izbalansirana, a tokom patroliranja neprijatelj ume da se zaglavi kada naiđe na prepreke. U takvim situacijama ostaje na mapi duže nego što bi trebalo, a problem se rešava tek kada mu priđete dovoljno blizu ili prođete pored njega. Naravno, takav potez često se završava porazom.

Ovo nije ona vrsta nepredvidivosti koja horor čini uzbudljivim. Kada neprijatelj iznenadi igrača zato što je dobro postavljen ili zato što je napravio grešku, napetost ima smisla. Kada se, međutim, zaglavi zbog tehničkog problema, a igrač mora da rizikuje sopstveni napredak kako bi se situacija pomerila s mrtve tačke, čitava stvar gubi smisao. Teško je osećati strah kada shvatite da vas igra kažnjava zbog sopstvenih propusta.

Problemi se ne završavaju na čudovištu. Sistem nadzornih kamera, koji bi trebalo da bude važan deo snalaženja i koordinacije, takođe pokazuje tehničke nedostatke. Kamere se ponekad aktiviraju i deaktiviraju na način koji nije dovoljno jasan, što dodatno otežava praćenje situacije. U igri koja toliko zavisi od informacija i komunikacije, ovakvi problemi nisu bezazleni. Oni direktno utiču na način na koji igrate i umanjuju poverenje u mehanike na koje bi trebalo da se oslonite.

Ponavljanje i razočaravajući završetak

Pored tehničkih problema, Beyond the Dark: Nightwatch pati i od ponavljanja. Dobra ideja može da bude dovoljna za nekoliko napetih susreta, ali kako vreme prolazi, nedostatak raznovrsnosti sve više dolazi do izražaja. Umesto da iskustvo postepeno postaje zanimljivije i da se napetost gradi prema završnici, ponavljajući obrasci počinju da umaraju. Kada se tome dodaju nepredvidivo ponašanje čudovišta i problemi sa sistemom kamera, teško je održati isti nivo zainteresovanosti do samog kraja.

Nažalost, ni završnica ne uspeva da popravi utisak. Poslednji deo deluje kao da je požurivan, dok je sam kraj prilično nagao i ne pruža zadovoljavajući osećaj zaokruženosti. Nakon svog truda potrebnog da se stigne do završetka, očekivao sam nešto ubedljivije. Umesto toga, ostaje utisak da igra nije uspela da na pravi način iskoristi ono što je gradila tokom prethodnih sati.

To je šteta, jer asimetrična saradnja zaista ima potencijal. Kada bi tehnička strana bila pouzdanija, ponašanje neprijatelja bolje podešeno, a tempo pažljivije osmišljen, Beyond the Dark: Nightwatch mogao bi da bude mnogo upečatljivije iskustvo. Ovako, prečesto vas podseća na ono što je moglo da bude, umesto da vas potpuno uvuče u ono što zaista jeste.

Beyond the Dark: Nightwatch nije igra bez dobrih ideja. Naprotiv, asimetrična saradnja između dva igrača predstavlja zanimljivu osnovu i ume da donese trenutke zbog kojih vredi pružiti joj šansu. Međutim, loše izbalansirana veštačka inteligencija, čudovište koje se zaglavljuje, nepouzdane nadzorne kamere, ponavljanje i razočaravajuća završnica sprečavaju je da ostvari svoj potencijal.

Ako imate prijatelja sa kojim želite da isprobate nešto drugačije od standardnih horor igara, ovde možete pronaći nekoliko zanimljivih trenutaka. Ipak, potrebno je dosta strpljenja, naročito kada tehnički problemi počnu da narušavaju iskustvo. Beyond the Dark: Nightwatch pokazuje da dobra ideja može da bude temelj zanimljive igre, ali i da bez kvalitetne realizacije ni najzanimljiviji koncept ne može da izvuče ceo projekat.