Packed Lair – Kada je najteži deo napraviti mesta za sve

Postoje strateške igre u kojima imate ogroman prostor za izgradnju, desetine opcija i dovoljno mesta da sve lepo rasporedite. Packed Lair radi upravo suprotno. Ovde je problem što prostora nikada nema dovoljno, a upravo iz tog ograničenja nastaje najveći deo gameplaya.

U igri preuzimamo ulogu gospodara podzemne jazbine koji ima jedan veoma neprijatan problem – heroje koji konstantno pokušavaju da upadnu u njegovo kraljevstvo. Umesto da se njima bavimo direktno, naš posao je da napravimo što efikasniju bazu, postavimo zgrade na prava mesta, proizvedemo dovoljno resursa i napravimo vojsku koja će se sama obračunati sa talasima heroja.

I upravo ta ideja čini Packed Lair mnogo zanimljivijim nego što bi se možda očekivalo od igre koja na prvi pogled deluje kao još jedan simpatičan strategy naslov.

Svaki kvadrat mora da ima svrhu

Osnova igre je prilično jednostavna. Dobijate različite zgrade koje morate da postavite unutar svoje jazbine, ali prostor je ograničen, što znači da ne možete samo da ih poređate kako vam odgovara.

Zgrade možete rotirati i povezivati, a njihov položaj može da stvori različite sinergije. Neke proizvode zlato, druge stvaraju jedinice, dok pojedine poboljšavaju vašu vojsku ili otključavaju nove mogućnosti za razvoj. Cilj je da od malog prostora napravite što efikasniju mašinu. Tu Packed Lair postaje zanimljiv. Nije dovoljno dobiti dobru zgradu – morate da razmišljate gde ćete je staviti. Ako je postavite na pogrešno mesto, možete izgubiti dragoceni prostor koji bi kasnije mogao da bude mnogo korisniji.

Zbog toga svaka nova zgrada može da promeni plan koji ste do tog trenutka imali.

Kada haos u jazbini zapravo postane sistem

U početku je lako samo pokušavati da popunite prostor i napravite što više jedinica. Međutim, kako počinjete da razumete odnose između zgrada, stvari postaju mnogo zanimljivije.

Prava vrednost dolazi iz pronalaženja sinergija. Jedna zgrada može biti prosečna sama za sebe, ali u kombinaciji sa nekoliko drugih može postati ključni deo čitave strategije. Zbog toga Packed Lair stalno tera igrača da razmišlja nekoliko koraka unapred.

To je ujedno i deo igre koji mi se najviše dopada kod same ideje. Ne gradite jednostavno bazu – pokušavate da napravite što efikasniju kombinaciju svega što imate na raspolaganju. A kada je prostor ograničen, svaka greška postaje mnogo vidljivija.

Vaša vojska ne čeka da joj vi naređujete

Kada završite sa uređivanjem jazbine, dolazi vreme da vidite da li je vaš plan imao smisla. Vaši goblini, šamani, zmajevi i ostala čudovišta izlaze na teren i automatski se bore protiv talasa heroja.

Na prvi pogled to može da deluje kao da igrač tokom borbe nema mnogo toga da radi, ali Packed Lair ipak ostavlja određenu kontrolu kroz magije koje možete koristiti tokom bitke. One mogu da promene tok borbe, poremete protivnike ili pomognu vašim jedinicama kada stvari počnu da izmiču kontroli.

Zbog toga borba nije potpuno pasivna. Veći deo posla obavljate pre nego što uopšte dođe do sukoba, kroz raspored zgrada, izbor jedinica i sinergije koje ste napravili.

Kada se vrata jazbine zatvore i heroji krenu u napad, zapravo gledate rezultat svih odluka koje ste prethodno doneli.

Svaki pokušaj donosi nešto novo

Packed Lair koristi roguelike strukturu, što znači da se svaki run gradi malo drugačije. Tokom novih pokušaja dobijate nove zgrade, nove kombinacije i nove mogućnosti za pravljenje efikasnije baze.

To je važno jer bi ovakav sistem veoma brzo izgubio smisao kada biste nakon nekoliko partija pronašli jednu savršenu kombinaciju i zauvek je ponavljali.

Umesto toga, igra vas tera da se prilagođavate onome što dobijate. Nekada ćete imati odličnu osnovu za određenu vrstu vojske, dok ćete drugi put morati potpuno da promenite plan jer vam se zgrade jednostavno ne uklapaju u ono što ste zamislili. Upravo zbog toga neuspeh ne deluje nužno kao izgubljeno vreme. Sledeći pokušaj može da bude prilika da primenite ono što ste naučili i napravite mnogo bolju jazbinu.

Šarmantni haos jednog zlog gospodara

Vizuelni stil Packed Laira prilično dobro odgovara njegovom konceptu. Ručno crtani 2D izgled, šarena čudovišta i pomalo crtani dizajn daju igri dovoljno karaktera da čitava priča o zlom gospodaru koji samo želi da ga heroji ostave na miru ne bude previše ozbiljna. I to je zapravo dobar izbor. Sama igra ima dosta sistema o kojima morate da razmišljate, pa joj prija to što ih predstavlja kroz jednostavan i zabavan vizuelni stil.

Čitava stvar ima određenu dozu humora, posebno u načinu na koji su predstavljeni heroji i vaša vojska čudovišta. Igra vas praktično stavlja u ulogu negativca koji samo želi da zaštiti svoju nekretninu od ljudi koji uporno dolaze da ga „spasu“.

Problem koji može postati najveća prednost

Ono što će odlučiti koliko će Packed Lair biti uspešan jeste upravo balans između ograničenog prostora, dostupnih zgrada i sinergija.

Kada igra pogodi taj balans, svaka nova zgrada može da izazove ono prijatno razmišljanje: „Čekaj, ako ovo stavim ovde, onda mogu da pomerim ovo, pa dobijem još jednu sinergiju…“

To je trenutak u kojem Packed Lair najbolje funkcioniše. Jer tada više ne razmišljate samo o tome šta trenutno imate, već pokušavate da zamislite kako bi čitava jazbina mogla da izgleda nekoliko poteza kasnije. I upravo zbog toga igra ima potencijal da bude mnogo zaraznija nego što njen jednostavan vizuelni stil možda sugeriše.

Zaključak

Packed Lair uzima nekoliko poznatih ideja – base building, inventory management, roguelike progresiju i auto-battler borbe – i spaja ih oko jedne veoma jednostavne ideje: nemate dovoljno prostora za sve što želite da napravite.

To ograničenje je zapravo srce čitave igre. Svaka zgrada mora da ima svoju svrhu, svaki raspored može da promeni vašu strategiju, a svaka nova partija daje vam priliku da pronađete neku novu kombinaciju.

Uz automatske borbe, magije koje možete koristiti tokom sukoba i progresiju kroz nove zgrade i sinergije, Packed Lair deluje kao igra koja bi posebno mogla da legne ljubiteljima strateškog optimizovanja i onog osećaja kada konačno uspete da složite sve delove sistema tako da rade zajedno.

A kada vaša mala, prenatrpana jazbina konačno počne da funkcioniše kao dobro podmazana mašina, verovatno ćete shvatiti da je upravo u tom haosu i najveća čar ove igre.

Igra je igrana na: PC.